Народно благо. Књ. 2

»Он не може с нама ратовати : »Да. се данас у једно сложимо, »Да ми нашу војску саставимо; „Помени ве да си вјере моје, —_ »Вемља твоја а управа моја »Пак ти узми моје генерале,

» УТе се с њима од Турака, брани«.

Када бану така књига дође, Пн се, уједе га гуја, Вакука му римска кукавица. _На пенџеру, у бијелу двору, "Што“остави чисту вјеру своју, А прихвати туђу; без невоље.

Сад од њега браћа одступише, "Своју јадну војску порушитше. А на. Босну Турци ударише, Половину Босне притекоше, Србадија силна и бијесна,

Ал залуду, кад ту фајде нема, Кад ко војском окренути нема;

Душманин се лако на њу спрема.

Половину Босне прифатише, Неког силом, неког пријеваром. Сарајево под руку узеше,

Па на бана, војску окренуше. Мисли бане да ће останути,

А не види да ће погинути. |

У Јајцу се, граду, затворио, . ДОК закука сиња, кукавица На вр Јајца у његовој кули: