Народно благо. Књ. 2

>УГражи њега, царе Кома "Пад изиђе сиротан Бешине, И за њиме два зелена, вука, 2 Иду право на росну ливаду. Прихвати их пашина ћехаја, - Па их даде Реиз татарину. Одведе их Реиз татарине, 'Одведе их столу и Отамболу, Кад сиђоше столу и' КСтамболу Право иду цару у одају. Пред њим султан на ноге скочио И овако Бешину зборио: » 0, Бешине, моје лудо д јете · »Шта ћу јадан од живота свога 9. »Књигу пише од Јањока бане = »Да тр јебимо стола и Отамбола.. »Стамбол му је вели, очевина, >А Медина наша ђедовина. »Да селимо Шаму-и Медини, “»Ја, Бешине, мој милосни сине, »Мене зове у поље Мезево, __ »Да Јо мејдан дијелимо »ја л' да тр јебим стола и Отамбола, »Ја л да тражим ва св челебију. »Мој Бешине, мој милосни сине, _ »Можеш ли се поуздати у се »Да ти Влаху станеш на мејдана 5 'Одтовара сиротан Бешине: »Могу, богме, султан Оулејмане«. Онда рече царе од Отамбола: