Народно благо. Књ. 2
Ка
Кад но цвати зумбул и зерина , Мор мелекша и јагљика травна ; Кад "но цвати крајем воде туба, Онда себи свако тражи друга; Ја, Иван-бег, друга не имадем. Знаш Иван-бег, кад се миловасмо, Каду Босни калем посадисмо,. Веће нам је калем уродио,
ЈЕ _ Бисерли је цв јећем процватио,
А шећерли грожђем уродио;
_ дођу Иване Капетановићу
Да бисерли цв јеће поберемо, Да шећерли грожђе позобљемо, Знаш Иване Капетановићу, Кад заједно плету плетијасмо, У твог доста у комшије мога, Од твог брка, од солуфа мога, Више брка, нег солуфа мога. Брци врани, а солуфи плави, То се двоје погодити море.
_—- Друге моје, што ме не жалите !
Пуно с вама нећу друговати, Данас данак и сутра до подне, На поклон вам сви ашици моји! Ал вам не дам ашичких дарова : Иван бега по челу рубије,
А Стјепана соргуч од бисера,
А Андрије по грлу дукати, А Матана дибу на табаку,
А Маркана пивац од бисера
10“