Народно благо. Књ. 2
гуана
_Још- не прође ни година дана,
А не прође ни трећа година,
ош да. имаш од срца, евлада, | (= »Још би мени много дража била јс Патиница жалосна је била, > Па је паши своме говорила: —
»Ти се жени, а мене удаји! __ »Видјећемо до кога ће бити«. То је паша једва дочекао. = -
Даде љубу Муји хавнадару. А паша се другом оженио.
Роди сина, хавнадаревица, | А у паше не има евлада. Још не прође ни друга'тодина, Она роди и другога сина. --
Она роди и трећега сина, А у паше нема ни једнога, Кад је она дјецу погојила,
"Гјепо своју дјецу оправила,
А. љешше их мајка сјетовала,
Па их онда паши опремила = »Кад будете паши у одају,
»ЈБуб те пашу у скутиу руку, — –
»Па станите код одајних врата, »Ви станите подвив. руке 6 јеле !« Луда дјеца мудре совјете памте. Кад су били паши у одају
Љубе пашу у скут и у руку,
И стадоше, подвив“ 6 јеле руке: Кад је паша дјецу угледао: —