Народно благо. Књ. 2
154
Па он иде у одаје сеји. | Пред њим сеја на ноге скочила, "Лице крије руком и јаглуком. Милан-беже сеји говорио :
»Шта је сејо, Јефимија млада 2 »Што си лице платном закленила. 2 »Отвори ми бојали сандуке, »>бБе ти стоје бисер и дукати,“ »Да избирам на бисеру низе, »Колико је доста за ђердана, »Хоћу љуби бисер добавити«. "Ту-се цура јаду објетита,
· Да је Шћепо нешто говорио,
Од брата се пура застидила, Уз лице јој пламен ударио,
Па св брату криво кунијаше :
» Што сам брате лице заклонила, _»То сам доцно на ђерђефу везла »Па о Ђерђеф лице ударила ; _»А кључе сам, брате, изгубила »На ливади платно бијелећи«. Арли беже, па се ражљутио, _У сандуке чивмом ударио,
__У љутини сандук проломио.. Бег не тражи бисер ни дукате, Веће прстен Шћепа капетана. Нађе прстен беже Милан-беже, Скида платно сеји од образа, А погледа у бијело лице. Познаје се цури на образу, Што је Шћепо зубом угризнуо.