Народно благо. Књ. 2
162 =
_ Прекрсти се и Бога спомену,
Па он мајци: остај збогом, виче.
_Мајка. сину благослове даје :
_ __»Вбогом сине, па ти сретно било,
»Душмани ти под ногама били,
»Куо поткови у твога вранчића 14
"Оде. Реља низ поље зелено, А мајка га очим“ испратила.
_- __Куд гођ. Реља, земљу полазио
Сиђе, момак, до Будима. рада, До дворова. од Будима, краља; Испод куле наћера вранчића, А гледа га краљева ђевојка,
_ Па у себи цура помислила : Боже мили прикладна, јунака. | ме хоће провити у баба - Ја бих пошла њему за љубовцу.. Прође Реља испод танке куле, Краљеве га угледале слуге, Те по господару своме. Преда њ, краље, опремио слуге ; · Прихватише коња и јунака,
Воде коња у доње подруме,
А јунака на танке чардаке, _Ђе "но сједе млоге муштерије. _ А кад Реља паде у чардаке,
Како паде, тако Бога даде.
Сви јунаци на ноге скочитне, На ногама Бога прихватише,
Помаче се један до другога,