Народно благо. Књ. 2
168 - а
Сједе, цура, Рељи уз кољено,
Па је Рељу руком загрлила, Суве проли, кроз суве говори: »Господару, Реља. од Пазара, »Вар ћеш мене дати за. другога #« А Реља је руком отурио: »Одмакни се од мене ђевојко ! » Јер ћу прије главу изгубити, »Него своју вјеру преврнути, »И јунацим" обрав погазити, »Марко нам се затек'о јунаку, »Росподару Златарићу Павлу, »Да ће вјерно у сватима поћи«. Па ђевојку Реља повратио.
Кад је трећи данак освануо, Невесео Реља у сватима,
Жао му је кићене ђевојке. | Покрај цуре проћера вранчића, А у себи момак помислио : Колико ме вољела ђевојка
И рукама мене је грлила,
А још не знам каква је ђевојка. - Кад сам цуру за себе просио,
Од стида је нијесам видио, "Нешто мало као да сам сањо, Да је цдура одвише лијепа.
Па он јаше под собом вранчића; Според њега кићена ђевојка. Окрену се Реља на ђевојку,
И подиже дувак са ђебојке.