Народно благо. Књ. 2

66. к — __ НЕПОСЛУШНА МАРА _ (»Бос, Вила« 1887. стр. 141.) Мој мјесече, мој ноћни путниче, _ЈРјепо ти је с тобом путовати, Ја-ли Задру, ја ли Шибенику, Ил" бијелу двору Јованову. Ал је мајка Мару мучикалта »Муч' Марушко, моја кћери драга ! »Није за те ноћно путовање _ „Већ, Марушко, тврдо затварање«. Оде стара санак боравити, Оде Мара преко. поља сама. Кад се прену Марушкина мајка, Кад јој Маре у оџаку нема. У „Оде стара преко поља сама, До бијела двора Јованова. у је нашла танану робињу, ће заваћа студене водице. Овако јој стара бесједила : »Ој, бора ти, танана робињо ! »Ноћас ми је утво полећело, »Јје ли вашем двору долећело •« Ад" јој вели танана робиња : »(ј, бора ми, нено остарјела, »Ено ти је на бијелој кули, »Ће јој соко црне очи љуби«. Љубо Н. Влачић, Задар.