Народно благо. Књ. 2

= у

Он разгони Турке по. Косову Као соко-тица голубове. Једно исе јесте посјекао, Друго исе у воду наћера, Треће исе коњем погазио,

- Кад то виђе царе од Отамбола, – Удари се руком по кољену : _»Јао мени, до Бога милога,.

»Бе м изгину оволика војска ј« А Милош се натраг повратио,

_ До куле му коња догоњаше, 5

Ето њега у бијелу кулу,

_ Ће 'но сједи цар Отмановићу.

Па потетну бријаткињу ћорду,

– Бијелијем пошкритује зубом,

А крвавим оком преваљује.

Цар се поче тада измицати,

А Милош се-стаде примицати,

И Бог знаше, погубит га шћаше, Погубити цара од Стамбола. Проговара цар Отмановићу : »Богом брате, Милош чобанине, Ево теби три товара блага,

»И три коња што ће носит' благо«.-

Кад то чуо Милош чобанине, Деснипом је својом узмакнуо, А сабљу је у коре турио. = Цар му даде три товара блага

МИ три коња што ће носит благо,

Цар Милоша, евојеки пспратио,