Народно благо. Књ. 2

70 старице, мила моја мајко!

»С тобом ми остаје вирна јуби моја |

„Немој ми је бити ни карали, — __ »Ни при данка на водицу слати; »Да не зађу Приморци јунаци _ »Да ју младу не-би заробили;

»Да ] не даду бану од Новога,

»Ма ни билим овцам у планину.«

Када Марко иде у бојницу

Она ју је била и карала,

И шавала овцам у планине,

И овако тер јој говораше : | »Ходи билим овцам у планине, »Да би ти се овце кијадиле, »СОвака овца по два јанца сила, »А ти млада сина малахнога |. Биле јој се овце кијадиле

Свака овца по два била јанца, Она млада сина малахнога. Овчијим га мликом задојила,

У дитељу траву повијала.

Ма не прође ни веле времена, Туда паса на коњу делија. Говори јој на, коњу делија: »Чобанице, уклон' овце е пута, ! »Јер је моја војска силовита, »Да т јих не би младој погазила,« Она му је говорила млада : »Тржај овце, малерине су ти!« Кад то чује Краљевићу Марко,