Народно благо. Књ. 2

Ла

Хабер дође Алиаге мајци,

_А трза се по тавници гуја,

И повраћа из темеља Марка.

Па процвиље цару уз кољено:

Цар Сулејман, брате од матере, _ „Шта учини с Марка и сестрића 2«

А вели јој царе Сулејмане : _ »Прођи ме се, моја-сејо драга ! »0 глави ми сестрић уговара.

_ »>То је дајку захвалио своме

»Што је дајко њега избавио, »И вашто сам војску саломио, »И земљама, данке поклонио; »И колико блага потрошио

"»Док сам гола Марка, преодио, _»Гола Марка и гола шарина.

»Ја сам Марка, залио у злато, »За сестрића. несретнога' мога. »Да је срећа, ко што није била, »Не бих њега ни видио жива |« Кад то чула Алиаге мајка,“ Полећела тавници на врата,

Не би л Марка још затекла жива.

Она виче на мазгал тавници : -

»Јеси л, Марко, у животу сине,

»Али те је гуја пождерала #«

_-Протовара из тавнице Марко · »О, помајко, Алиаге мајко, | _»Ја сам гуји чељуст заглавио, „Па ме трза по тавници гуја,