Народно благо. Књ. 2

Помајка. му саољу добавила. 1 – Ето Марка цару у одају, НЕ 0 бедри му сабља опасана.

Ја кад царе Марка. опазио,

Овако је њему говорио : Е

»Ја, мој "Марко, 1 мој по Богу синко ! »Не чудим се твоме тавновању, »Већ се чудим сабљи о појасу. »Нијеси је са собом однио, -

»А сад ш њоме из тавнице дође.« | Проговара. Краљевићу Марко :

»Цар Сулејман, земљи господару, »У тебе је у тавници гуја,

»А у мене 0 бедрима, муња,

»Већ ми, царе, плаћај тавновање, _ »Ил ћеш моју окушајти муњу ! »Б7о што сам ја у тавници гујус. Препаде се царе Сулејмане,

Џа овако њему одговара : »Краљевићу, ако Бога знадеш ! 1 »Ишћи блага, колико ти драго, »Опет ради, што је теби драго.

»И ако си погубио гују, —

»А. ја ћу ти откупити муњу, »Останућеш честит до вијека.« Туди Марко цара уцјењује,

Ишће Марко што је њему драго. Цар му даје од велика страха. Узе Марко на товаре блага, Спреми благо бијелу Прилипу,