Народно благо. Књ. 2

Прелијепа Влахиња :

»Не препан' се Нико млад! »Сакрићу те у долаф,

» Бе "но стоје дукати, – = »Ђе "но Џелман не ходи, »У години један дан«. Сакрила га у долаф. | Остаде му ћемане |

И седефли тамбура

И влаћене лоунте

И сребрене чегрте.

Оста сахат на пенџер,

Оста фесић на јастук. —

У та доба, Џелман-бан

Купну алком на врата. Излазила, Јелина,

Отварала та врата.

Говори јој Џелман-бан : »Душо моја Јелина,

»Што су косе мршене 2

»Што су очи мућене 2 7 »Ито је лице блиједо г« Говори му Јелина

Прелијепа Влахиња : »Господине Пелман-бан,

» Ја сам ишла у хамам,

»Те су косе мршене,

»Глава ме је бољела,

»Н јесам могла спавати,

»Те су очи мућене«.

~