Народно благо. Књ. 2

Баје

„Сад шта. "ћемо, Мој. брате Пеко а

»Богме добро, мој брате Милошу, —

___»> Хајде цару, а ја ћу -"ћесру,

»Моли цара, а ја ћу ћесара.

»Нек' с' помире царе и ћесаре“ »Да не гину на правди јунаци И рођена, браћа на мејдану !« Тад се они опет пољубише,

И одоше свак на своју страну.

Милош моли Отмановић цара.

А Милинко од Беча ћесара, Док састаше цара и ћесара Док састаше и док помирише. Па говори Отмановић царе:

_»Сад шта ћемо, мој мио ћесаре;

»А. од ово двоје ђепе лудо %« ј »Боме добро, мој милосни паре: »Милинку „ћу дати Ђенералство,

_»Ти Милошу што је теби драго |« __А говори Отмановић царе: "»Немој тако, од Беча ћесаре, _»Греота; је браћу раставити ; »Но ја ћу им земље поклонити,

»А ти ћеш им благо дариваш !« Џа Милошу Мостар поклонио, | Х Милинку Фочу даривао,

А ћесар им доста, блага даде: Џа одоше“ походити мајку.

Од њих двије лозе остадоше“

- Од Милоша Милидраговићи,