Народно благо. Књ. 2

=

_Он“је њима Бога називао, —_А они му љешше. прифалишти, ==

И овако њему товорили :

>»Прођи здраво, од мора. катанче ј< А кад Омер у Котаре уђе.

Право иде Гаврановој кули.

- Са куле га Гавран опазио, - _Из куле је Гавран излазио;

И сусреће нејака Омера.

_ Омер му је Бога називао.

А Гавран му љешше прифатио, Па он пита нејака Омера: _»Одакле си, од мора катано 2 |

_ ст од ког ли си града, («

_А Омер му нејак одговара, Како га је Осман с јетовао : »Ја сам главом од Будима. града, »Олужио сам будимскога, Прат

2 "» Служио. га за, ДЕВОГ година, _

»Не даде ми паре ни“ динара... | »Већ сам чуо за равне Котаре. И у њима Гавран кашетава,

»На га тражим по-бијелу свјету, »Да- та дворим до судњега дана,

„Не: би л код њег љеба издворио.

Кад то чуо Гавран капетане, _ Од радости загрли Омера, | И он чини велико весеље. Сакупио градске капетане И остале котарске сердаре.