Народно благо. Књ. 2

48 —»Већ делија, нејаки Омере«. Онда Омер њојзи говорио: »А Бога ти, дилбер Анђелијо,/ »По чему би познала Омера %« Веди њему дилбер Анђелија: »Давно су ми, младој, говорили, »Говорили Мујо и Алија, »Мио бабо и јунак амиша. »Док су-код нас у тавници били _»Да је Омер ив бешике пао, »Да је пао у ватрицу живу. _>На руци. му нишан остануо, "»По томе бих познала. Омера«. Тад говори нејаки Омеђе, "Тад говори дилбер Анђелији : Је ли вјера, дилбер Анђелијо, »Да ме нећеш брату прокавати #« Говори му дилбер Анђелија : > Јесте вјера, млађано катанче. »Да си главом нејаки Омере. _»Не бих тебе брату прокавала«. Кад то чуо нејаки Омере, Он узгрну свилене рукаве, И показа нишан на мишици. Који му је; лудом, остануо Кад је нејак у ватрицу пао. Кад то виђе дилбер Анђелија, Запјевала грлом бијелијем. Тете блуге 1 на бијелу кулу,