Народно благо. Књ. 2

Царовили и круну носили,

Те је сјала круна Немањића, Сад оданле црна бије тама. Приватише града Вучитрна.

_ Красно српско мјесто од старина ; У њему се цари састајали, Дичили се и поносили се

"Што су славу у њему имали, Многе цркве, славне задужбине Што су народ у њему имали, | (0 народом се цари поноси. Тако бака уз бешику цвили,

Џа овако унуку говори:

»Расти боље, моје чедо лудо! »Да познадеш своју ђедовину, »Ђедовину, па и бабовину. »Доброга си рода и кољена, »Имао си добра ђеда свога,

» Овога ђеда, краља Вукашина _ »Скадар ти је ђедовина била:

– »Имао си баба још бољега,

__ »Свога баба Краљевића Марка »Прилип ти је, чедо, бабовина. »Ал га данас преузели Турци«. Тако пјева уз бешику бака.

То се чуло до Отамбола града, То дочуле цареве делије,

Па казују цару Сулејману : »Дар Сулејман, од истока сунце ! »Ти си- Марка сургун учинио,