Народно благо. Књ. 2

На дару је пубахија: златна, До пола је од злата шљевата, А од пола бисером кићена, = Мијешана, с драгијем каменом, | Уз рукаве извезене гране, И од злата софе ижљевене На ћемере на четири стране; Ћемери су од злата шљевени, А у драги камен окићени, Џа се сјаје цару по дивану. (Све погледа дијете Матија, Право иде цару на дивану. Виђе царе момче јабанлију. Везирима царе проговара : "»Пропушћите момка кров сараје, »Кров « сараје, мени на дивана ; »Ја бих рек о, њега. гледајући, _ »Да се момче мени замучило«. Башчауше у сретање спреми, "А вевире од себе отура. У та доба, дијете Матија Пред султана, "навива селама, Гола сабља плану у рукама,“

А полеће сајван са дивана, Стаде звека царева Стамбола ; "дачуди се стамболска чаршија,

" Шта св треви цару у сарају. (ве полеће мало и велико : "»Ко погуби цара на дивану, »И покрену алем капу царску 2«