Народно благо. Књ. 2

(рај ва

УКуЛ тод иде, нека јадикује. »Ђе год стане, нека јадику је«.

225 =

СМРТ ПЛЕМЕНИТЕ МАРЕ

(«Бос Вила« 1896. стр. 285.) Везак везла племенита Мара,

_У ђул башчи под жутом наранџом.

ве везла, а мајка, је клела : »Не вез" веза, племенита, Маро! »Не вез" веза, не подерала. та !

„Што си мајци злата потрошила! _А то Мари врло тешко бјеше, Е

Па низ лице сузе обараше.

У плачу је санак преварио

У плачу је санак боравила. Лођоше јој два божја анђела: »Не вев' веза, не купи чеиза !-

»УМи смо теби чеиз сакупили:

»Црну вемљу и зелену траву«. У то доба мајка долавила. Па је шћерцу Мару“ тад. будила : »Устан Маро, вр јеме вечерати је Проговара племенита Мара: »Овима ћу вам даре поклонити ! »Отаром баби чоху нерезану,»Милој браћи златне прстенове, »Теби, мајко, дибу и кадифу;

ПУН Ст. Пороавит лица 5 па 5