Народно благо. Књ. 2

7

о | Јован- бана секо ! [8 –

» Јеси пл брату. везен_ јаглук дала 2 »Жив ти Нико у белци био 1«“ Мислила се сека; Јованова :

' уто ћу, јадна, од живота, свога ! _ »А да би се право заклињала _ - -

> 'Завадићу брата и невјсту

> А да би се криво заклињала, _»Изгубићу сина јединога«. Е "Ове мислила, на једно смислила,

Те невјести књигу отписала : »Невјестице, Јован- и Е | »Ја сам брату везен јаглук дала, »Жив ми био у бешици Нико«. У који се данак заклињала У 'ни данак Нику изгубила.

= Душан Ст. Поповић, Зеница.

25: ЈАДОВАЊЕ ГОРЕ ШИМШИРОВЕ. (»ЈВов. Вила« 1886. стр. 235)

_ Процвиљела, гора шимширова,

Шимширова и каранфилова : »Од како смо горе постануле, »Још нас није тица прелетила, „А данас нас свати пријеђоше,

>»Пренесоше рањена јунажа, –

»На њему је дваест и пет рана, » Тешке ране'од три џефердара,