Народно благо. Књ. 2
7
о | Јован- бана секо ! [8 –
» Јеси пл брату. везен_ јаглук дала 2 »Жив ти Нико у белци био 1«“ Мислила се сека; Јованова :
' уто ћу, јадна, од живота, свога ! _ »А да би се право заклињала _ - -
> 'Завадићу брата и невјсту
> А да би се криво заклињала, _»Изгубићу сина јединога«. Е "Ове мислила, на једно смислила,
Те невјести књигу отписала : »Невјестице, Јован- и Е | »Ја сам брату везен јаглук дала, »Жив ми био у бешици Нико«. У који се данак заклињала У 'ни данак Нику изгубила.
= Душан Ст. Поповић, Зеница.
25: ЈАДОВАЊЕ ГОРЕ ШИМШИРОВЕ. (»ЈВов. Вила« 1886. стр. 235)
_ Процвиљела, гора шимширова,
Шимширова и каранфилова : »Од како смо горе постануле, »Још нас није тица прелетила, „А данас нас свати пријеђоше,
>»Пренесоше рањена јунажа, –
»На њему је дваест и пет рана, » Тешке ране'од три џефердара,