Народ и државници Србије у 1912. и 1913. години

вина једног, а одакле почиње владавина дру- З гог Устава.

Оно прво било би нелегално; ово при било би апсурдум. М

УП.

Кад је у досадашњем разлагању изнето,

а смело би се рећи и доказато: да влада, повле престанка ратног стања и војне управе у завојеваним, доцније присаједињеним пределима, није смела заводити тамо некакво. другојаче стање и засебну форму владавине, отроисањем Устава и увођењем специјалних. закона (а она, као представник и носилац. укупне државне власти, није требала то чинити ни за време ратног стања); кад се с друге стране тврди, да, за успостављање | правног поретка на новом државном земљишту, није потребна промена, Устава, коју. тражи опозиција, — онда је на реду да се. изнесе шта треба радити, (а нешто треба ра-_ дити), па да присаједињени крајеви добију. и по форми значај и обележје, да су ови ушли у недељиви састав Краљевине Србије. Неки држе да је то требало извршити законом о анексији. Али, како сваки закон мора да има свој извор у Уставу, а Устав. наш не зна за анексије, то би такав закон био у неку руку допуна Устава, а ту допуну | власна је да учини само власт уставотворна.. Али, и тај закон о „анексији“, који влада

сад спрема, да поднесе Скупштини на ре- |

ми

шење, неће уклонити хаос, који је унесено

+ 55