Народ

Бр.2.

СОЛУН, СУБОТА 29 ЛУЛА 1917 год.

ГОДИНА Рукописи се не враТају.

БРОЈ 10 Ј1ЕПТ А

„Народ“ излази свакога дана по подне.

Штампарија се иалази у ул. Леонтос-ту-Софу бр. 13.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

Огласи и белешке наплаГују се по погодби.

Редакција је у улици Булгароктон бр. 59.

Главни уредник ДРАГ. С. ГОГИЋ

ВАСКРС СРБИЈЕ «Велнчина схватања дужности државника и огледа се баш у то.че, да и у највећим кризама и несрећама за своју земљу и за свој народ што више ураде...«

Велики и судбоносни дога'ђаји праћени су увек тешким и горким искушењима и читавих народа и појединаца. Као год што иекушења и патњс доносе велика, и ако скупо плаГена, искуства доцнијим генерацијама, тако исто и мучеништво увек оставља један ореол славе и општега признања, који никад нису бесплодни и без корисних последица.... За време нашег трагичног повлачења кроз Албанију ретко ко од нас да није чуо од својих измучених и полумртвих другова и пријатеља, или и сам изустио познати узвик, који је изражавајући неописани бол у исто време формулисао утеху и наду — за будућност: «НеЂу ни мало зажали ти за све ове муке, само ако нас ово буде Једномнаучило памети!“ Сада, кад из основа на развалинама своје некадање мале опште куће имамо да створимо нову, сигурну и велику зграду државне и националне Будућности, — (С једне стране света успомена према стотинама хиљада наших знаних и незнаних гробова, а с друге стра:не историјска дужност

према доцнијим покољењима нашега народа императивно нам налажу, свима нама који смо преостали, да се добро узмемо у памет: шга -ћемо и како ћсмо да радимо и да урадимо за своју будућу државу и за свој препоро-ђени народ, који тек има да живи, да се развија, да напредује и да процвега... Стога, на страну сви. лични обзири и све па ргизанске предрасуде који су раније постојали и доминирали нашим јавним животом. Сви лични и посебни интереси имају да уступе мссто всликим и тешким задацима стварања и уре1)ења нове и еавремене државе, која има дабудеједина али и доволша накнада силних и надчовечанских напора; шме је наш народ за њено остварење уложио. Поред свега осталога, ни за часак не треба сметнути с ума, да наша поробљена нејач у Србији живи у спасоносном уверењу: да ми сви, колико нас има и сваки на свом послу, радимо на спремању боље будућности. По свима гранама државног живота греба одмах организирати је-

ЗЕМЉА И НАРОД СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА

'Оц српских п југое.товенскш: земаља и релативмо н .апсешутно, и по физички.м и ло духовним особмн.ша, Далмациј-а ,је несумљиво највише «словенС!.а са потпуно развијеним националним осећанем и до савриденства израђеним ка дионалнмм тежљама. Пзмеђу ,'Далмацнје н Херцеговине м реке Дрине и Саве налази се област Носна. По богаству текућих вода с интересанишм брзацнма и водопадима, с необинно густим четанарским и лисиатим шуцама, са честим летшгм кишама н дугим снеговитим зимама, Босна предс!авља прнродно лајсвежију српску зе« л.у, поред Моравске Србнје, Пеобично велико богаство руда у високнм планинским о-

бластнма, плодност босанских равница око Саве, Боа 1 е, Врбаса и Уне, неисцрпно бога ство њених шума и изобиље у те.ућој води начиниће од Босне савршеном, једну углед \лу покрајину у сваком иоглеху. По њеннм ниски.м речним долинама, које су често покризене густим маглама, а по којима су беснеле најразличније верс-е борбе, налази се сгановништво каткад тврдоглаво, у свима верама фанатизовано, физички и психолошки троио, али у својмм погледима ссално, нздржљиво и отпорно. То је земља, у којој је више него у ма којој дру гој југослопенској земљн. Псламска култура оставила највише трагова. Тако исто ту се налазе м највеће социјалие

дан озбиљан, систематски и позитиван рад. У Србију се треба вратити са спремљеним реформама и са готовим плановима. Васкрс Србије имаСе да се изврши бј)же него што 1 е трајала њена пропаст. Рад, и само безпрски дан рад, има да оправда наде, које се у нас полажу; патриотски рад и савесно вршење дужносги једино моху да нас учине достојнима наших жртава и наших мученика, и најзад, само у једном беспЈ)екидном и опште корисном ј)а ду могуће је колико-толико ублажити горчине тешког изгнаничкогживота.... Васкрс Србије, потпун и сигу|)ан, има да се прип|)еми колектив ним и мудро организованим радом свих њених синова... Док се храбри борци са оружјем боре за ослобофење отацбине, сви остали су дужни да уложе све сво»е еиле у послове, који воде истом, општем циљу. ЗВЕЗДИЦЕ Француски народни посланик из Вогеза. г. Камил Пикар , недсмно је одликован ратним крстом за показану Ј.г раброст на фронту■. Ово је саопштено војсци, дневном нлредбом, овако: >Одрећен, по сопственој жељи, у интендантуру једног корпуса. учествовао је: у априлу и у мају, више пута у добацивању намир ница трупама, под врло разлике у погладу својине и материјалне и духовне културе. Поседннк земље је муслиман, морално и психолошки упропашћен накалемљеним тур ским оријенталнзмом и нсточ њачкнм фанатнз.мом; нерадан, паразит и конзерватнван. Хрншћани су земљорадници, сточари и трговцн; радни, напред ни, прпродно интелигентни и у својим намерама до упорности стални. Босна није накад успела, и поред свога централног положаја, ни за најкраће време да предуз.ме вођство српскога народа. Северно од Саве и Дунава просгиру се обласгн старе Српске Војводине, која је обухватала цео Банат. Бачку и Срсм. Српско становшиптво ових земаља предсгавља данас један конгло.мерат, састав љен из прастарог српс^огстановншшва, које је се ту настанило још од \П1. века, и од срлских досељецика из вре

жестоком артиљериском ватром. За све ово време ( очувао је сву своју хладнокрвност и показао најлепше држањс.« Г. Камил Пикар се сада налази као пешадијски по■ ручник у Једној армији. Може се. из срца честитати француском парламенту на оваквим посланицима, који се бију, кад не заседају. Гаргантуа

СБ-.КОМ СВОЈЕ Последња опомена Г. МинистаЈ) Војни наЈ)едио је, да се ови јаве до 15 августа ове године најближој војној власти, ови иначе 'ће се сматрати за војне бегунце: Велимир Ћомић касапин, Милан Стефановић, трговац и Михајло Николић кафеџија, сви из Крагујевца; Ђорфе Петровић апотекар, Мика и Тале Фотићи кафеџије, Днна Јањић, кафеџија, Димитрије Мишовић кафеџија, Димитрије Коловац кафеџија и Нуша Пацус кафеџија сви из Крушевца; Јања РистиТ трговац, Јања Константиновњћ механџија, Никола Апостоловић трговац, Ариз Гилијадне тЈзговац, Ђор^ђе Аризовић грговац и Арса Пантић трговац сви из Лесковца; Јован Томић лифе{)ант и Коета КонстантиновиТ трговац оба из Сурдулице; ДимитријеМанили-ћрентијер, ЂоЈ)-ђе Жикопулос апотекар, Аристо-

тел Жикопулос трговац, Ђојуђе Верди рентијер, Димитрије Цинопулос фурунција, Коста Димитријевић фуЈ)унџија, Коча Глитунаетое фуЈ)унџија сви из Ниша; Леонида Константиновић трговац из Врање; Д и м и т р и | е .ЈованониТ Ј)ентијер из Београда; Алекса и Коста Мантићи келнери и Ђојгђе Ристић казанџија из Пожаревца; АндЈ)а и Лазар Паскалови кафеџије, Паскал Анастијевић кафеџија, .Ђота Зојић трговац, Прока А. Мачина кафеџија и Јања Ђор•ђевић кафеџија сви из Прокупља; ЂоЈгђе Ај)Изовић кафеџија из Параћина. Атанасије Аризовић каф. у Ћићевцу и Леонида Шуровњћ. МОЛИТВА Да се потсетимо на тужну молнтву нашег великог националног радника и песинка пок. Кочића. Она ће нам данас бити свима више разумљива, онолико разумљива, колико је у своје време била за његове несрећне сународнике у Босни и Херцеговини: Несре-ћан си , Народе мој; биједна си Отаџбино моја Знам ја и осјећам невоље твоје и црни чемер што ти је стегао душу твоју. Знам ја то све и осјећам , али ми не дају пјевати о сретним данима минула времена, али ми не дају кукати над огиитим јадом твојим , Народе мој заробљени и кукавна Отаџбино моја! »Немилосрдно ме терају с гробља, шибају ме страш-

мено од XV-XVIII века, који су ту махом дошли из Србије, Босне и Далмације. Српски с ароседеоци су сви православне вере, док међу свима другим има и православннх и католика. Срби Баната, Бачке н Срема први су примили и асимилирали утицаје средњо европске културе. У дуготрајним и тешки.м борбама за очување народности п вере, овај део српскога народа је врло много препатио и фазичЈ ки н душевно. Насељени по најплоднијим житарским крајевима, увек су бнли економски врло јаки; отуда код њих у сва времена много култуурних и нацнонало — релшиозних пнституција. У рагшја вре.мена многобројни манастири, а у наше Дане прпвредна, културна и књижевна друштва. Станозници Баната и Бачке су мирнији, мало тромнји, али културно врло напредни, Сре.ч-1 ци су много живљи, борбенп !

м турбулентнији. Новој српској државм ови крајеви су далн нрве пнсмене и школоване људе. На северу и северо-западу Далмације и Босне налази се Хрватска и Славонија. о к е представљају једину југословенску гемљу -која је поред Дал.мацнје имала у неколико и политички своју базу на Јадранс ом Мору, са којим је нреко њих Панонска равница бнла у вези. Поједини деловн Хрватске н Славонмје но природном богаству спадају међу најбогатије срмске и југословенске зе.мље. Услед дуготрајног ропства под Аустрнјо.м и Мађарн.ма, овај је се народ прославмо својим војнички.ч врлинама ратујући по целој Пвропи за раЧун Аустрнјанаца и Маџара. Стално политнчко ропство омело је културни развитак шнрих народнпх слојева. Пред навалом Турака зиатан део Хрвата по.чаче се?