Народ

Бр. 3.

СОЛУН, НЕДЕЉА 30 ЈУЛА 1917 год.

ГОДИНА I. Рукописи се не пра-кају.

БРОЈ 10 ЛЕПТА

„Народ“ излази свакога д ана по подне.

Штампарија се налази у ул. Леонтос-ту-Софу бр. 13.

Власник КРСТА Љ МИЛЕТИЋ

Огласи и белешке наплаћују се по погодби.

Редакција је у улици Булгароктон бр. 59.

Главни уредник ДРАГ'. С. ГОГИЋ

СРПСКИ НАРОД

Овај светски рат нанео је многима зла, али ниједан најкод није у њему толико претрпео колико Срби. Српски народ окусио је све горчине, њега су задесиле све жалости, и ни од чега није био поште4>ен. Али је ово страшно искушење било потребно. То је било искушење над искушењима каква могу само јаки и добри народи да доживе и да преживе као победиоци. Несре•ће овога великог рата још боље су прекалиле душу Срба и ‘ 6 ова1 народ дивних сељака најзад •ће заузети у свету место на које је стекао право. Јер, пре овог великог покоља његов положај није био завидан. Клеветана, опадана, бацана у блато од стране оних којијој пакостише, Србија, одвише скромна и донекле неокретна, стидљиво је тражила пријатеље који би )е могли разумети. Али она је била сувише мала, сувише ,.сељачка“, премало гиздава да би њене жалбе могли чу ги још мање разуметиони, који ведре и облаче јавним мишљењем. Она није имала ни постаменат класичне историје као Грчка. Мало, вјпо мало је било људи који с у знали да тамо доле

Г. д-р Р. А. Рајс, уважени научник и професор лозанског универзитета, упутио нам је овај чланак : на Балкану има један на])Од несреЈган али достојан сваког поштовања. Ја сам једанод тих људи, и дичим се тим. И плану велики |)ат. Мала СЈ)бија зачуди цео свет, и саме непријатеље, својим јунашгвом, својом всј)ношћу и својом истрајношћу. Њена дубока несрећа донесе јој узвишено задовољење да најзад добше место које јој припада међу народима. Да, свет је био запрепаш■ћен кад наће у )едном народу толико опаданом толике в})лине. И он ће се знати послужити овим сазнањем кад до!)е вј)сме разрачунавања. Хоћете ли, пријатељи Срби, да заједно испитамо ваше в])лине због којих вас данас воле сви поштени људи? Да, хоЈгете, и колико вас ја познајем, ви велите да као ваш пријатељ, који је за време ова три рата постао мало и ваш земљак, треба да будсм искрен и да кажем све што мислим. Добро, знам и почећу тиме шго ћу вам наш])е Ј)сћи да и ви, као и остали народи, иматс и својих мана којих би се требало отрести. Ви често б]жате партијску политику с правом народном по-

литиком. Сеоски звоник вам кад-када смета да видите дивнуземљу што се простире иза њега. Али ове 'ћете мане ви одбацити,уверенсам, јер ви сте народ сељака, поносит и добар, који још није исквај)ен додиром с бучном и често нечасном гомилом великих вароши. Сачувајте карактер земље сељака јер сељак, биће при])оде, вазда је био чувар поштења. А ваш је сељак ме г 1)у првима на свету. Ја сам га посматрао пажљиво за ове три године ])ата и не среће, а врлине народа најбоље се показују у несрећи. Не говорим ја о јунашгву и о ратничкој вештини његовој. Цео свет то већ зна и вама мора да је мало и додијало увек слушати о јунаштву. Хо ћу да расчланим душу вашег сељака који је представник вашег на])Ода. Ова душа је дивна у њеној племенитости и љубави ка ближљем. Све великодушне идеје наћи ће одзива у њој и то с једном неочекиваном милоштом и наивнош'ћу. Велики и снажни делија има душу чедног детета. Видео сам га често у борби. Био је неустрашим и није штедио непријатеља. Али чим би га разоружао, он није у њему више видео ништа друго до бедника који има жену и децу, као и он сам, далеко негде у њиховој малој

Мој лепи нови сат радио је 14 месеца не одмичући нити заостајући, без икаквог поремећаја ма у ком делу свога механизма. Најзад сам почео да га с.матрам за непогрешног, а његов састав и анатомију за вечите. Али једног дана,

сеоској кућици. Његов гњсв би се изгубио да учини места великој љубави ка ближњему, и он би делио и последњу кору леба са својим противником. Ево шта сам чуо на висовима Чука, за време великих прошлојесењих борби, из уста једног вашег војника. Враћао сам се са штабом из борбе у бивак. Било је с нама и странихофицира,који су се чудили како ваши војници разговарају пријатељски с нем а ч к и м за ро бље н иц и ма и деле им леб и цигарете. Један од ваших официра мало дирнут примедбом странаца замери војницима. «3ар не видиш» одговори му благо један војник, прави џин могао би вола оборити «то су сама деца, али нису криви за рат. И они имају мајке што жале за њима.» У овим рсчима се огледа сва душа вашег сељака. С дубоким смислом за праведно он не допушта никад да буде заслепљен гњевом или осветом. ()н је одмах схватио да се не може окривити сваки непријатељлично за погрешке и за злочинства неколиких личности на високим положајима. Инсикгивно, он је одвојио оне што управљају од оних што престављају само средство у рукама првих... Справедљивост у суђењу и осетљивост срца, ево двеју величанствених врлина вашег сељака

једне ноћи управо, испустнх га. То ме је ожалостило, као да сам предвиђао, да ће отуд произићи ка::ва несрећа. При свем том, најзад сам се умп рио и одагнао своје предра суде и слутње. Радн веће снгурности однесох га нпак глав-

које га чине једним од првих на свету и које вам обезбеђују будућност. Ево још двеју које излазе из искуства у несрсћи, што вам судба тако обилно подари, а што је од њега направило правог љубавника правде и слободе и правог демократу. Да ли треба још да вас потсетим на дивни дар надања којим је ваш сељак тако обдарен? Ова способност моћи надања, која је учинила да се ваш народ одржи кроз дуге векове робовања и подјармљености и која вас надахну да издржите одступање кроз Албанију — подвиг је највеће славе. Пријатељи Срби, сачувајте ову моћ надања, сачувајте великодушност и љубав ка ближњему вашега сел>ака, останиге прости синови ваше земље нарочито Богом благословене и бићете један од најјачих и најомиљенијих народа света. Р. А. Рајс.

ЗВЕЗДИЦЕ Каже ми мој уредник, да су му неки добро намерни људи замерили. па чак тражили и неке намере у томе. што није јуче објављен отииран извештај о значајном доручку, који јебио у Лондону, на коме је био г. ПашиК и где је Србија, у говорима највегћих људи у Енглеској, доживела велику част. Извештај о тоном часовннчару, да га регулише. Шеф радње узе га у своје руке и пажлшво га разгледа. Онда рече : » Задоцњава четири мннута. Треба ре гулатор померити унапред«. Покушах да га у том спречим, да га обавестим да мој сат савршено ради. Аја! Сви људскн напори беху слаби да докажу, да мој сат не иде четири минута у одоцњењу, п регулатор се морао померити унапред. И тако, док сам ја цупкао око њега од узнемирења и молио га да остави мој сироти сат на миру, он хладно и мирно, изврши срамно дело. Мој сат наравно поче да узмиче. Сваки дан је све више узмицао. У току од једне недеље доби бесну грозницу, н његов се пулс поие на 1Г>0 удара у минуту — у хладу. После два месеца сат је показипао н дане и месеце оп је био далеко за собом оставпо све варошке хронометре п измакао је ка-

СЛОБ0Д И

Слободо, ккери великога неба, На заставама понесмо те собом! И понела смо само комад хлеба, А колевке смо оставила с гробом. С тобом смо ишли путевима славе. Нупани стократ огњем и железом, Не знамо више за смрт ни за страве, Ступајућ кроз смрт, дајемо је резом... Ал док дубоке, мрачне боре. чела ( а ликом нашим ко од туча тавним, ГЈричају мирно наиш мушка дела, Душа нам чезне за данима давним. Дуиш је наиш распета од бола. Скрхана срца за срушена гнезда, Надом нам поста наиш земља гола И срсће наше угашсна гвезда. И сад узалуд ма стојимо прави. Ј' нама један цео свет је мино, 'Ге смо увек исти — и мртви и здрави Ко утвар што је усуд у свет вино,

И као утвар што блуди без смера, Распете душе и срца крвава Као свог Бога напуштена вера, Тражимо ми свеш иипо не васкрсава.... Слободо, кћери великога неба, На заставама носимо те собом! И осим тебе ништа нам не треба До поравњена огњишта са гробом. И сад у тами живота и смрти, ^ борби за света права нате крви, Ти нам кроз вео мачева тргнутШ Сјајиш као симбол потоњи и први. љ. д. МОЈ С А Т Поучна причица од Марка Твена