Народ

СТР. 2.

Н А Р О Д

БРОЈ 4.

номска — никако географска, — која јако утиче на живот земље: то су трустови. Овако се називају друштва са великим кадиталима, која монополишу извесну производну (пе тролеум), фабрикацију извесног предмета (шине) екплоатацију каквог предузећа (железница каквог краја), или друштва која купују сву сировину, или убијају конкуренцију огромном продукцијом и крајњим обарањем цеие. Г лавна саобраћајна средства Сједињених Држава јесу железнице. Сем њих постоје и многи пловни путеви. Најбогатији предео водом је Средишна Раван са Великим Језерима и Мисисипои. Дужина железнцчких пруга езноси 334.0 0 км., просечно више од Европе. Сједињене Државе су пре свега агрикултурна земља. Земљорадња у њима заузима прво место у свету, Главни земљораднички производи су кукуруз, пшеннца, памук, сточарство. Одмах за овим дола зе: вино, шећер, воће. Услед хиперпродукције у агрикултурним производима, у земљи се створила врло напредна агрикултурна индустрија. Ту долазе: индустрнја животних намнрница, млиНарство, млеко, а нарочито прерада и конзервирање меса; индустрија текстилна: вуне, свиле, а нарочито памука.

погледу агрикулутуре, тако и ј у погледу индустрије најјачи је северо-источни крај Сједињених Држава. Трговина Сјед. Држава до лази на треће место у свету. Њихов је извоз много већи од њиховог увоза. Обрт прерата износио је око 15 и по милијарди динара. Захваљујући разноврсностн својих производа, услед чега она задовољава унутарњу потребу, а и високнм царпнскнм ставовима извоз расте много брже од увоза. Сјед. Државе у главном извозе хранљиве пронзводе, било сирове, било прерађене, затим пронзводе својих руд-

ника и фабрика. Први у главном иду у европске индустријске зеиље, а други и трећи у Јужну Америку и на Крајњи Исток. Снровину (свилу, вуну,каучук) увозе из Јужне Америке, Аустралије и са Крајњег Истока; хранљиве продукте (кафу, шећер, вино) увозе иа Јужне Амернке и Француске; а фабрике производе (хемијске, памучне, свилене, нариске) из Немачке, Енглеске и Француске. Главна су пристаништва Сјед. Држава: Њујорк, Бостон, Нови Орлеан, Филаделфија, Балтлморе. Сан. Фран циско.

ЗА НОДЕЛУ АУСТРНЈЕ Лондон, 30. јула. Посланик Брис држао је један политички говор у коме је рекао: )>И према же.ви народности, који су под Аустријом и према обавезама Савезника, Аустрија се не може очувати. Распарчавање Аустрије значи остварење легитимних аспирација народа, који се боре за ослобођење своје браће. У програму Савезника је и рестаурацша Пољске и ослобо-ђење Чешке, а го претпоставља поделу Аустрије. Најзад Немачка би била победилац у овом рату, ако би очувала интегритет аустро-угарске територије. Блок ХамбургЦариград не може се срушиги, док најпре не буде Аустрија срушена. Ето зашто Је ослобо'ђење народа под Аустријом најбитнији услов за победу.«

Главни земљораднички предели су на северо-истоку и југо-истоку, као и кишни предели Центра. По минералном богастзу Сједињене Државе су прва земља на свету. Оне имају мноштво највећих рудних извора. Оне предњаче свима земљама у количини добијања корисних минерала, као угљена, гвожђа и петролеума; њима су најбогати северо-источни крајеви. Такође у погледу добијања драгоцених метала, злата и сребра, оне заузимај врло угледно место, њиме је најбоготија Западна Узвишица. Металургијска индустрнја, гвоздени лив, челик, машине, шине, груписана је нарочито на северо-истоку, Питсбург и Клевланд,. Дакле како у по-

ДН1ВНА ПОЛИТИКА Солун, 30, јула Две квалификације Хендерсенове, као члана енглеског кабинета и као секретара радничке странке, морале су једА) другу да искључују од дана, када је радничка странка почела да се ангажује у послове, са којима се цела влада из основа не слаже. ЈХендерсон је путовао у Париз да са руским и француским социјалистима утврди споразум о сазиву савезничке социјалистичке конференције и да сањимаиспитапозивхо-

ландско- скандинавских социјалиста на општу социјалистичку конференцију. Тај његов одлазак, као наговештавање новог политичког схватања код радничке странке, природно је изазвао дискусије у Доњем Дому, где су остали чланови владе били приметно равнодушни према свом колеги. Хендерсон тврди да је његова странка била у пуно! сагласности са владом још од маја 1915. То је истина, али је истина и то да до кабинета Лојда Цорџа очевидно не може имати одговорности акоје

дошло до неслагања. Јер је енглеска влада, пошто су циљеви исти а јасни, остала при истој политици, док радничка странка, при истим циљевима, као да начелно мења своју политику. У таквом случају алтернатива је очигледна: Хендерсон Те морати да бира једну од две дужности: или Ке остати члан владе или 'ће и дал>е бити секретар радничке странке. А може се сигурно знати да 'ће изабрати ово друго, јер би оно прво и привремено и ризично за њега било.

КЕРЕНСКИ Керенски, који је« по професији адвокат, популарисао се својим сјајним одбранама у политичким процесима и убрзо потом добио мандат у четвртој Думи и постао шеф једне соцнјалистичке групе. У Думи је увек био енергмчан заштитник раденнчке класе и ватрен поборник за што бољу организацнју одбране земље. У почетку 1915 захтевао је ца се саучесници изцајника Мјасоједова потраже и међу велнкодостојницима на двору, а новембра 1916 изјавио је куражно да је спас земље је дино влада која би се ослањала на народ. Имајући необично велику популарност мећу сељацима и силну -оворничку моћ којом је очаравао масу, Керенски је бно једини у стању да после извршене Револуције обавести народ о његовим правима и дужностима што му је нарочито било поведено од Провизсрне владе. Читав месец Керенски, апостол новога режи ма, држао је из дана у дан говоре пред хиљадама слушалаца и уносио сву своју гвоздену енергију и светлу интелигенцију у раду на консолидовању новога стања. Његови колосални напори, несаломљива воља и истрајност, а с друге стране љубав масе и војске према њему дају наде

, * да ће данашња Русија, на чијем челу он стоји и којазахтева рат до краја, победити и поред свих огромних и непојамних тешкоћа.

СУХОМЛИНОВ Лондон, 30. јула. „Њујоршком Хсралду“ јављају из Петрограда: Последње приприпреме за процес против генерала Сухомлинова приводе се крају. Сведока 'ће бити око две стотине. Претрес Јге трајати месец дана, и председава ће му сенатор Цагантерев. ЈЕДАН СПОРАЗУМ Женева, 30 јула Дефинитивни споразум из међу Швајцарске и Немачке још није свршен, али је сигурно, да ће се потписати на овој основи: Немачка ће и даље извозити у Швајцарску 200.000 тона угља месечно; Швајцарска ће, за накнаду, одобр.ити својим главним банкама да — уз помоћ великих индустријалаца, који имају највећег интереса од увоза угљадају немачким банкама, увиду зајма са дугим роком, авансе од 25 до 40 милиона месечио. Конвенција ће трајати 9 месеци и према томе Швајцарски ће аванси износити 300 до 500 милиона франака. Немачка је усвојила овакво решење, јер је постојала опасност да марка падне још више. Али компетентан свет уверава, да ће корист отуда бити само пролазна.

НА СУД Атина, 30 јула. После открића, које јеизнео мпнистар финансије Негроионтис о Скулудисовом и Гунарисовом тајном зајму у Немачкој, врло је вероватно да ће ова два бивша министра бити изведени пред нарочити суд, који је предвиђен грчким У ставом.

требало бар четврт часа, па да продефилује. Још једном се нађох очи у очи са оним човеком. Ја раздражен и бесан, он тих и љубазан стајао је у пози Родоског Колоса једном ногом на моје тубарозе а другом на моје љубичице, с рукама на куковима, ободом од шешира на очи, једно је око затворио а друго је са дивљењем управпо на главни димњак. Рече ми онда, да у овом раду има таквог скупа околности, да мора човек би‘ ти срећан што живи. «Сами кажите, додаде, да ли сте икада видели чаробнији и заноснији прпзор од осам громо/ брана заједно на једном димњаку? Одговорих, да се за сада ничега не сгћам, што бн као призор то надмашило. Он примети, да по његовом мпшљењу ништа на свету, сем ако не водопади Нијагаре, не би се могло сматрати за веће ни у природним појавама. Све што

бн сн још могло зажелети, рече он сасвим искрено, па да моја кућа буде мелем за очи, било би кад би удесио и друпг димњак, јер би на тај начин додао нешто изненађујуће овом призору са разблажавајућим завршним дејством и које би разблажило оно нешто живље, што је произвео претходни државни удар. Запитах га, да ли је у каквој књизи научио да тако говори, и да ли бих н ја могао где год ту књигу набавнти. Он се љубазно насмеши. Ништа, рече, сем тесног познанства са громобранима не може оспособити за умешну употребу његовог стила. Затим направи предрачун; још једно осам громобрана, да се намести овде онде по крову, било би мислио је — потребно, а пет стотина стопа жица да 6и било довољно. Потом додаде, да су осам првих громобрана нешто претрчала његова пред-

виђања. да се тако изрази, и да је за њих требало нешто више жице, него што је био израчунао, око сто стопа. Одговорих му да сам у грдном послу и да бих желео, да се та ствар што пре сврши, те да се вратим раду. Он ми каза: *могао сам узети на себе да постројим ових осам громобрана и да радим мирно. Има људи, који би тако и урадили. Али не. Овај је човек стран за мене, и умрећу пре но да га оштетим. Нема довољно громобрана на овој кући. Али ја нећу изменити ништа на мом првом плану, нити што додати, па ма било само и један, пре но што поступим, као што желим да се и према мени поступи, и известим тог господина. Странац, моја је дужност свршена. Ако немирни и дефлигистични гласник облака удари у вашу...» — „Доста, доста, рекох, метите осам нових, додајте пет

стотина стопа жице у дуплој спирали, урадите све потребно, али се умирите и сачувајте своја осећања на неком месту, где бисте их могли наћи иомоћу речника. У осталом, пошто смо се сад сложили, ја се враћам мом раду.“ Мислим да сам остао овог пута добар сат за столом, покушавајућн да се вратим на тачку, где сам био, пре но што ми је ток мисли био поремећен последњим ‘прекидом. Али најзад, учини ми се, да успех, те се реших да продужим: — »мерим своје снаге на том великом питању, инајбољи међу њима имали су у њему достојног противника, противника који излази свеж и насмејан после сваког хватању у коштац. Славни Конфучије вели, да би више волео бити дубок економиста, него шеф полиције. Цицерон тврди на више места, да је политнчка економија најпле-

менитија храна, којем се љуД' ски дух може хранити, и шта више, наш Гриле рекао јеречима неодређеним али енергичним : » Економија ...« Овде ме човек громобрана позва. Сиђем у душевном стању, које је било слично нестрпљивости. Он ми рече, да би више волео умрети, него да ме узнемирава, али да кад већ једном ради један посао, и кад тај посао треба да буде извршен, рачунало се поштено и мајсторски, и да је рад сввшен, и да га умор принуђава да се мало одмори и да тражи разонођења, које му је толико потребно, и да је већ пОшао да се одмори, кад, бацивши последњи поглед, примети да су му рачуни били погрешни, и да, ако паиђе непогода, ова кућа, за коју се он сада лично интересује, остане без ичег на свету сем својих шеснаест громобрана...« »Оставите ме на миру,