Народ

СТР. 2.

Н А Р 0 Д

БРОЈ 6.

се преносе изметом и зараженом водом, као тифус и дизентерија. Ова важна научна новина, коју г. др. Пеши-ћ први износи пред лекарски свет, послужила му је већ као основица за борбу против скорбута. Он је ту новину пре два месеца препоручио надлежнима као једини начин, који даје успеха у борби против ове нове заразе. У току даљег испитивања му је најзад пошло за руком да прона^ђе бацил скорбута, клицу скорбутне заразе. Целокупан рад, који •ће г. др. Пешић ускоро објавити, заинтересова-ће цео лекарски свет и створиће преокрет у медецинској науци, а особито у хигијени, која овим проналаском добија поуздано оруђе за борбу против скорбута. др. М.

ФИНАНСИЈЕ II С друте стране у оним случајевима где су се кредитни заводи појавили као зајмодавци државни опажено је, да је цена емисије невероватно скочила и да је последњи курс на пијаци понуде и тражње осетно побијен према ономе из прошле године. Исто тако и код банчиних текућих рачуна, констатовано је, да су тарифе повећане и услови доста строги. На тај начин по словни свет долази под тежим условима до потребних кре дита, нарочито код малих банака и кредитних завода. Због тога се појављује питање о употреби остава код банака, питање о састављању биланса, питање о односима банака према публици и условима под којима банке пружају кредит публици, и т. д. У Француској и Енглеској држава је интервенисала у овим питањима, а посредова њ ем дршавним дошло се до

сагласности између француских и италијанских банака, да потпомажу увоз и извоз из Америке. Берзански послови, пак, у след рата, у неколико су измењени. Велике светске берзе, као што је лондонска и париска поглавцто котирају обвезнице државних дугова савезничких земаља, чија је и тражња и понуда доста велика. Послови се готово по тим врстама закључују. После тога берзе имају у овим ратним приликама да побијају ажију која се код златног новца појавила као и дисажију код сребрног и папирног. На тај начин берзе у првом реду имају сада за задатак да потпомажу државну финансијску и економску политику, да нобољшавају моне тарну ситуац 1 Ју на страним тржиштима и да као и кредитне установе, буду посред ници у уписивању обвезница државних дугова. Уласком Америке у рат, савезницима је пришла још једна берза светскога гласа њујоршка. Све ове светске савезничке берзе, као и мање познате берзе, имају сада главни задатак да савезнике помогну у свима финансијским питањима, и у том погледу предстоји реформа берзанских послова, који су на пракси показали, сада за време рата, сасвим други правац. Исто тако мобилизацијапри ватних капитала за време рата постаје врло важна. Приватни капитали се у ратовима, као и у финансијским кризама, по влаче из завода где су прикупљени, затварају и чувају од сопственика. Али на тај начин новчани а нарочито кредитни, заводи, долазе у врло незгодан положај оскудицом једног важног прилива капитала. Овај велики светски рат показао је да економски живот, и ако мало ограничен, ипак иде својим током, и да замишљена економска стагнација апсолутно не може да посгоји. Отуда су се приватни капитали почели опет да враћају банкама и кредитнии заводима и да се на тај начин мобилишу, да би корисније

послужили земљи. Зато је прикупљање и мобилизација приватних капитала почело да се као важно финансијско питање, проучава у свима савезничким земљама у тежњи да се његово повољно решење и са гледишта еконог и са гледишта финансијског постигне што пре. Данашњи светски рат не води се само модерним тех-

ничким средствима већ и кодерним финансијским и реформе у финансијским питањима исто су тако важне као и усвајање техничких проналазака у техничким питањима. Рат је иста^ао на дневни ред велики број финансијских питања чи је проучаваЈве у свима савезничким земљама у велико отпочело и делимице већ и ре шено.

ВЕНИЗЕЛОС 0 СРБИМА

——- Атина. 1 августа. Поводом четиригодишњице Букурешког уговора, г. Венизелос је дао листу ,,Патрис“ ову изјаву: ,,Већ на првом састанку изјавили су ми српски делегати да 'ће поптомагати све грчке захтеве све до њиховог остварења. Ако затреба они су готови да са нама наставе рат са Бугарима. Кад ]е српска мисија закључила специјалан споразум са Бугарима, она је изјавила преко свог председника г. Пашића, да ће овај споразум важити само ако се постигне споразум измећу грчких и бугарских делегата. Наш захтев о Кавали Срби су поптомагали до последњег тренутка и врло ревносно. Ја се врло живо сећам искрености и одлучности, коју су наши савезници Срби показали према нама, за све време преговора за Букурешки Уговор.“

т у русији Лондон, 1. августа. Дописник „Обсернера“ из Петрограда каже, да постепено у руској војсци, на место панике коју су вештачки створили агитатори долази сталоженост духова. Отпор Руса сваким даном расте и на неким тачкама фронта добија изглед једне победоносне контра офанзиве. Рад 'ће Русима у толико бити сада олакшан, ако тешкоће, проузроковане стварањем коалиционе владе, буду награ1)ане њеном стабилношћу. Стварање ове владе велика је победа лично г. Керенског, којијеубедио Русе у озбиљност ситуације у којој седа-

нас налазе. Већина социјалиста револуционара добила је приликом избора у Москви доказа да јавност има поверења у г. Керенс.ког. Метода, која је употребљена, да се поткрепи упис зајма слободе, дала је одличне резултате, и без сваке сумње зајам ће бити крунисан успехом. Већ до данас уписано је до 10 милијарди франака, што је нарочито значајно у данашњојфинансиској ситуацији Русије. Повра ћај гвоздене дисциплине увојсци учврстила је стабилност владе. Сви практични захтеви генерала Корнилова примљени су и рад на реорганизацији врши се непрестано. Последице те реорганизацше већ се осе-

•ћају на фронту, одакле стижу непрестано вести, коЈе охрабрују.

ДНЕВНА ПОЛИТИКА Солун, 1. августа. Лојд Џорџ 1 е оптужио Хендерсона за његово држање пред оставку и та оптужба, мимо циља, који има V унутрашњој политици Енглеске, показује и неколико знакова о стању у Русији. ЛоЈд Џорџ, у два маха, ослањајући се на извештаје руске провизорне владе, инсистира код Хендерсона да на седници странке рада изнесе гледиште руске владе, да Русија не жели живо мир, како се гврди, већ да је учсшће Русије на конференцији ч и с т о сгвар социјалистичке странке и ни у ком облику не ангажује слободу рада руске владе. И кад Хендерсон не учини тако, Лојд Џорџ га оптужује као нелојалног. — Ово тражење од Хендерсона, за 1 <ојим је дошла ова оптужба, добар је знак: Лојд Џорџ има поверења у ток ствари у Русији. СРБИЈАЈ ГРЧКА Г. Анте Трумбић је дао сараднику атинског листа «Естија“ један дуг интервју, у коме је рекао између осталог: „Југословенска држава и Грчка, изаћи ће јаки и велики из овог рата и оне ће управљати стварима на Балкану. Интереси Грка и Југословена поклапају се у многим тачкама и нема никаквих различних и супротних погледа међу њима, који би раздвојили два народа. Њима припада будућност на Балкану и они ће се узајамно бранити од апетита других амбициозних држава. О истој ствари говорио је и Г. Веснић наш посланих у Паризу. Он је пре неки дан дао уреднику „Информације"

мену јула 1914. Ни о чему се другом не говори. Једна пријатељица, Жермена Ледри, потврђује ову вест: њен муж је официр и он је већ отпутовао. Свекрва њена потврђује такође ове вести, али је.она изненађена, што своју снаху види хладну, ннднферентну, по мало уплашену. Међутим по среди је друга ствар. У посе ти код њене снахе налази се Луј де Женоа, који очекује повратак докторов. Свекрва мора да нде и да своју снаху остави саму са посетиоцем. Тек што је она отишла нама постаје све јасно. Госпођа Корделие је љубазннца де Женоа, и она је луда од помисли да и њен драгаи мора да отпутује. Са осетљнвом гервозношћу, са очигледннм мучењем, које је својствено поштеннм женама кад падну у погрешку. она га преклиње да јој посвети бар један сат пре одласка. Женоа нма нндифе

рентан изглед, и ова љубав изгледа да му је обична авантура. »Ја то нећу« одговара он својој драгани. Слуга јавља да је наредба о мобилизацији већ објављена. Жена журно одлази да себи нађе униформу: он внше нема времена да види Едиту Корделие, али он не изгледа ни мало тронут због тога. Муж Едитин долази са једним колегом, професором Куртеном и његовим сином, Жаком Куртеном, младићем пуним бујности и жестине. Жак Куртен одлази за Тул, а Женоа за Верден. Муж и жена остају сами. Едита је нешто невесела, забринута. — Ти жалиш за неким? — Да! - 1 — Ти имаш љубавника? — Да! — Кога? — Женоа!

Други чин. Прошло је шест месеца- Женоа пише писма Едити. Корделчејој дозвољава потпуну слободу, алн је држи поред себе као болничарку у својој болници. Но она почи ње да слаби. Муж јој даје одсуство од месец дана да би колнко толико поправила своје здравље. Она то одбија, јер напуштањем Париза долази у немогућност да добија писма од драгана. Женоа бцва рањен. Један телеграм казује у којој је болници. Едита хоће да иде тамо, али јој муж то не допушта. Али на крају он респектује онај жарки плам љу бавн који везује Едиту и Женоа н она одлази у болницу. У III чину Едита је лоред Женоа који је тешко рањен. Рат га је приморао да морално порасте. Ои је Еднту сматрао као иролазну љубазницу, али једне ноћи, у халуцина-

цији, осетио је сзу драж њенога срца, и од тога момента почео је да је воли. Он жели да Едита живи, да се поврати поред свога мужа. Али она треба да се на то закуне. И после племенитих и високих речи овога апостола, она се покорава томе, и напушта собу Женоа-ову. На пољу се чује ехо песме ->Он ме не воли више •... У даљини звони звоно. Едша се враћа још исте вечери својој кући. Женоа клоне на јастуку... То је садржина драме, која је солидно израђена, без украса. Висока морална пдеја доминира њом: узвишеност срца која је дошла услед рата. Корделпе домпнира свој‘ом љубави, јер он као да увиђа да мора да се поклоии пред Едитином љубави према другоме, јер он се ожеино девојком и сувнше младом према њему. Он признајеодговорпост своју. Женоа постаје херој и ње-

гова душа признаЈ’е све деликатности моралне лепоте. Едита је романтична, иасионирана, бесна од љубави али њено пожртвовање повраћа је опет поред мужа. Комад је одигран са племенитошћу тона и осећањем који му даје још већу вредност. Сиже је позајмљен из водвиља: Корделие је у истој ситуацијп као и Франсоа Декло у комедији С ћ а ц и 1 п 8 а V ј е; од Гишеа и Гезиа; кад му жена довикује говорећи Жаку д'Арвану: „ Ја га волим, разумете ли, да га волПм!« Али из готово исте ситуацнје могу да произнђу сасвим различити утисци. Фероди, који је играо у овој ко.меднјн улогу Франсоа Декло, играо је овде професора Корделиа. Он је у Корделну дао поштеног човека, кој’н се уздиже изнад себе самога услед своЈ'е охолости. Госпођица Пиера имала је