Народ

СТР. 2.

Н А РО Д

БРОЈ 8.

рити своју активност, прилагођујући се новим приликама. •Наш програм финансијски, у погледу промене руских капитала у економском развићу земље, неће ни у колико занемарити мали капитал, јер сматрамо, да цео народ треба да участвује на делу напретка, као и да има у дела у користи.« Што се тиче страних капитала' г. Терешченку ће бити пријатно да види и њих у сарађивању руских капитала; ипах требаће, да се странч капитали употребе по плану, који би одговорао потребама земље. На сваки начин област експлоатације страним капита-

лима у Русији остаће пространа, као шго је и била. Најзад је г. Терешченко дао овакав поглед на економску ситуацију Русије: «Повећање народног богасгва и благостања шири се широм целе Русије. Не треба приписивати повећањеовог благостања једино емисији нов чаница. Узроци су много дубљи. Развитак наших трговин ских и нндустријских капитала, као капитала у руским банкама потврђују сталан напредак земље. На Финансијско стање Русије, као и на њену економску будућност, може се дакле гледати са поверењем. КЕРЕНСКИ КРАЉУ ЂОРЂУ Лондон, 3. августа I. Керенски, руски министар председник, послао је овај одговор на добре жеље, које му је Краљ ЂосИуе депеилом изразио поводом улаза у четврту годину рата; «У име руске владе и руског народа, усукујем се изјавити Вашем Величанству његову захвалност, на благодапној депеит, коју ми је Ваше Величанство имало доброту упутити — при ступању у четврту годину рата. Поуздано је, да Ае руски народ нсски довољно снаге, да , савлада сва озбиљна искушења садашњег часа и привести рат крају, који -ће бити достојан стоашних жртава, всћ поднесених од сваког народа у борби за право против грубе силе.» КЕРЕНСКИ

нове концепциЈе у политику, ипак оне не иду дотле, да досадашња мањина, чије је евентуално право да влада догаЈјајима, у на јмању руку, непроверено, даје одлучни тон у решењу питања од неизмерног историског значаја. Тако су сви покушаји мањине и неодговорних, па били то социјалисти или био то Папа, остати без резултата. „Миру још није дошло време“, како се жури да каже г. Рибо, највеКи европски заточник правилног гледања на ствари. А то значи: само је онда могућан разгово]) о ми[)у међу људима, кад ствар слободе и правде буде добила глас који диктује!..

«Не тиче се овде, додаје тај лист, малих рефорама вегћ потпуне реорганизације државе на основу аутономије националности.

ДНЕВНА ПОЛИТИКА Солун, 3. августа. Дуго времена се Папа уздржавао да, по апостолској дужности, интервенише за прекид проливања крви. Чак је у два маха демантовао да је ма шта предузимао у том погледу, поводом гласова да се у Ватикану спрема покушај за посредовање. Најзад је јуче поднео свима зараћенима предлоге, за које мисли да Ке моћи о њима да се дискутује. Ннтервенција Папина сигурно нема великог практичног значаја, али је занимљива као појава

да се после покушаја, ултрамодерног, са социјалистима, који је пропао, покуша и са ДЈ)уге стране, која 1е извесно застарила, али ипак има неке везе са масом. Тиче се, дакле, у основу једног ис гог: да се утиче на масу, на заморени народ. ХоТе ли овај д})уги покушај успети вишс него први ? До закључка, да, неће, може се доћи врло простом политичком анализом. На])оди свих зараћених ДЈ)жава кристализовали су свој начин уп})аве: зна се тачно и ко носи одговојшост за рат и мир. Ма колико да изгледа, да је })ат унео

ОПТИМИСТА

Берн, 3. августа. Маршал Хиндннбург, кад га је светина у Берлину поздрављала рекао је: „Морамо се држати, ма нас непријатељ уништио. Будите опрезни према свима који проносе р-ђаве гласове, који би могли сејати меЈзу вама узбуну. Предмет наших напора је брзо уништење Енглеске. Ја сам захвалан Немачком народу на храбрости, о којој је дао доказа; па ако остане сложан у жељи да победи, помоћу божјом, — сви наши непријатељи уједињени неће нас моћи лишиги победе.“ СТАРЕ ПОДЗАЛЕ Цирих, 3. августа. Јављају из Беча- »Фремденблапи пише: »Нова Аустриска влада биЈс кабинет концентрације све живе снаге, који 1\е имати као главни циљ ревизиЈу Устава и стварање гарантија заслободно развике народности.

КРАТКЕ ДЕПЕШЕ Атина. — Према једној депеши, која је стигла преко Швајцарске, покушаји немачких официра да реорганизују турску војску потпуно су про пали, у великој мери и због тога, што епидемије косе турске трупе, Атина. — Јављају из Ј1ондона : председник аустралиј ске владе Хјус упутио је телеграм министру колонија у коме изјављује, да би учешће енглеских представника на социјалисгичкој конференцији у Штокхолму било за жаљење. Оно би имало за резултат да омета рад савезника, да смета стварању будућег мира. Париз. У западном Средоземном Мору један сумарен напао је топовима! једну француску једрилицу. Једрилица се одупрла и са неколико метака натерала сумарен да се спусти под воду. Атина. — Грчки дипломатски агенти, који су до скора били у Турској, стпгли су у Берн. Посгојала је бојазан да ће им Турци забранити одлазак. ЗА ХРАБРОСТ Лондон. 3 авг. Одобрена је сума од 160.375 франака, да се раздели офи цирима и посади на енглеским лађама, који су учествовале у борби код Хелголанда. У овој борби, једној одпрвих на мору, потопљене су немачке крстарице: »Мајнцгг »Келн> и „Аријанда 11 и детроајер ,,Бр. 18 “. Немци су тада изгубили 1283 човека. Е н глези ннсу изгубили ни једну лађу.

ЈАСАН ДЕМАНТИ

Лондон, 3. августа. Статистика министарства трговпне за јули показује, да

на које је данас и сувише за борављено, а по коме се ни један владаоц није поверавао лицима која су могла ниати интересе супротне његовим, папа је био оставио сву власт својим нећацима. Кардинал је био првн министар и располагао је вољом свога ујака, војвода од Палнјане командовао је трупама Свете Цр*ве, а Маркиз од Монтбела, управник двора, дозвољавао је приступ ка папи само лицима која су му се свидела. Одмах су ови младићи почели да врше највеће ексесе; прво су конфисковали имања фамилија које им нису биле наклоњене. Народи нису знали коме да се обраћају да би им се доделила правда. Не само што су им била у опасности им ш.а, него, околност страшна у отаџбини ■ерне Лукрецпје! част њихових жена м њмхових крећи нмје бмла безбедиа. Војаода од Палмјана и његова браћа

одвојили с.у најлелше жене, довољно је било да им се са мо слика допадне. Са запрепашћеношћу се видело да немају обзнра ни према племићској крви и да нх није уздржавала ни светиља женских манастира. Народи, изгубивши сваку наду, нису зналн нн ко.ме да се жале, толики је био страх који су та три брака улевали св гкоме ко је прилазио папи; били су осорљиви чак и према страннм посланицима. Војвода од Палијана, још пре него што је његов ујак сео на папски престо. био је се оженио Виолантом од Кардона, нз једне фамилије шпанског порекла која је у Неаиољу припадала највећем плем' ству. Виоланта је бмла чувена са своје необичне лепоте и љупкошћу, а још више са своје бескрајне ионоситости. Алж, треба рећи да је немогуће

било наћи јачу чврстину духа, што је у осталом показала пред целим светом не признавши нпшта, пре погубљења, свештенику који ју је испо ведио. Имала је и једног сина који је добио титулу војводе од Кавна. Њен брат, Фералд, конте од Алифе, био је дошао у Рим да се користи нечувеном срећом својих зетова. Војвода од Палијана држао је сјајан двор;младићи изнајбољнх фамнлија жудели су да буду примљени. Међу њима највише се одлнковао Марсел Капече, један млади неапољски витез чувен са своје дуговитости а још више са божанствене лепоте којом је био обдарен. Војводкнља је имала за повереницу Дијану Бранкачио, блиску рођаку маркизе од Монтебела, којој је било окотридесет година. Говорило се да војвокиња није ииала према њој нмкаквих тајни н да јој је

све поверавала. Али се све то односило на политику. Према кардиналовим саветима, папа је објавио рат шпанском краљу и француски краљ му је послао у помоћ једну војску којом је командовао војвода од Гиза. е Али, овде морамо да се држимо унутрашњмх догађаја на двору војводе од Палијана. Капече, млади неапољски витез, већ одавно је изгледао као луд; чинио је најнеразумљивија дела. У истини тај је се младић био страсно заљубио у војводкињу, своју госиодарку, али никак* није смео да јој открије своју страст. Међутим није губио наду, јер је био уочио да је војводкиња била огорчена на свога мужа који ју је занемаривао. Војвода од Палијана био је свемоћан у Риму и војводкиња је знала да најлепше римске даме долазе код њега сваког дана ј саиој палатм, а

увоз износи преко две милијарде, што значи повећање за 337 милиона према увозу у истом месецу прошле годиие, а за 387 милиона више него У ЈУ 3 У 1915. Извоз, међутим, у јулу из носи милијарду и 250 милиона, што значи 87 милиона више него у јулу прошле године и 375 милиона више него у 1915, у истом месецу. Укупан увоз, за време седам првих месеца ове године, то ће рећи, за време периоде кад је сумаренска кампања била немилосрдиа, износио је 14 милијарди и 759 милиона. дакле за милијарду више него у прошлој години.

ЈАПАНСКА СПРЕМА

Париз, 3. августа. При повратку са дугог пословног пута по Јапану, велики американски индустријалац Вилијам Келеј, рекао је једном новинару уЊујорку: Јапанци имају данас два и по милиона људи под оружјем. Државнежелезнице конструисале су стотине и стотине вагона за транспорт трупа и артиљериског материјала. Магацини су препуни муниције. стањеУшпшји Мадрид, 3. августа. Сви чиновници и радници на железницама штрајкују. Не јавља се ни за какав изгред. Неколико штрајкача изјавили' су, да је ово штрајк само од 24 часа и да је он само знак солидарности са железничарима. — Влада је одлучила ла 001'ави ратно стање у целој Шпанији. ПАРКЗ. — Бивши сена , ор Лаказ дошао је за министра блокаде, место Дени Кошена.

то је за њу било понижење које није могла- да сноси. Међу капеланима светог папе Павла IV, налазио се и један смирен свешгеник са којим је он чптао молитве. Тај свети отац, ризикујући да про падне, а можда и по наговору шпанског посланика, усуди се да једнога дана открије папи све нискостн његових нећака. Свети отац се је разболео од туге ; хтео је ца сумња, али су докази притнцалм са свих страна. Баш на сам дан Нове Године 1559. догодило се оно шго је папу уверило о свему и што га је навело да се одлучи. Тога дана, када се слави обрезање господње, околност која је још вишб угицала на богобојажљивог светог оца, Андреја Ланфранки секретар војводе од Палијана, давао је једну сјајну вечеру у част кардинала Карафа, и желећи да за сјајном гозбом не изостане сладосгрвшће,