Народ

СТР. 2.

Н А Р О Д

БРОЈ 9.

ЖЕЉА ЗАМИРОМ Берн, 4. августа «Белринер Тагевахтп сазнаје нз врло озбиљних извора, да су цар 1\арло, предссдник владе фон Сајлер и минастар спољних послова граф Чернин дуго убеђивали канцелара Михаелиса, за време његовог бављења у Бечу, у потребу да се мир одмах заклаучи. Канцелар је у осталом могао је и сам у Бечу констатовати отиту и живу жељу, да се у најкра г кем времену престане са непријатељством. Али како он сам нпје могао у томе ниишш одлучити он је позвао графа Чернина у Берлин, да тамо изложи двору аустријско гледииипе.

су, а чија бп вредност била аасноваиа на укупном креднту свих народа заједно. Свака би држава добила од ових 81 Ш-

ДНЕВНА ПОЛИТИКА

одговарао њеним жртвама у рату а све би држ.аве и.мале да повуку из циркулације све новчанице емптоване за време рата. На тај начин ннједна држава не би имала ратних трошкова и тако би спасла пореске обвезнике да не буду смрвљени под теретом. краТке депеше

Стање векине ових неерећнпка бедно је, јер су још у истом оделу које су имали кад су по

р!ех-а известан број, који би хватани пре годину да-

Солун, 4. августа. На страну целога света, у борби против пруског империјализма, пришла је још једна велика земља, Кина. Ма како се судило о њеном активном учешку у овом рату, ипак је њена објава рата Немачкој један од догађаја, који ће за Немачку имати најтежих, управо очај них последица. Немачка индустрија и трговина које" су, нарочито од времена боксерског устанка, добиле препондерантни утицај у Небесном Царству, створиле су тамо неизмерна блага и имања. Огромне банке и фабрике, силно организована трговачка предузећа довели су дотле да је Немачка претила да економским и политичким утицајем, који отуда излази, готово потпуно завлада Кином Та немачка тежња већ 1 е давно престала да бу де само империјал истич ки сан; она је већ била пред остварењем. Зато ће кинеска објава рата бити примље на у Немачким инду стриским, трговачким и новчаним круговима са највећим узбуђењем, можда већим него што је било после уласка Америке у рат. Упро-

паш ћена буду ћност Немачке у кинеском царству изазваће велику реакцију у схватањима кругова кош у ствари управљају Немачком и извесно ће бити један од јаких елемената који г ће утицати на одступање од многих немачких захтева и натерати не мачку владу на сасвим друкчије изјаве, него што је био последњи канцеларов говору Рајхстагу. У немачкој штампи, нема сумње, почеће се са потцењивањем овог свог новог непријатеља. Тврдиће се да Кина ниуколико нсће изменити војничку ситуацију и поновити много речи, које су речене за Америку. Али 'ће брзо, врло брзо пробити глас разума, глас стрепње и глас непријатне слутње о упропашћено - ! будућности Немачке.

Берн. — Канцелар Михаелис, министар спољних посло ва Килман, држазни подсекретар Штум и вице канцелар Хелферих данас су отишли у главни штаб, где ће се одмах држати једна политичко-војничка конференција. Амстердам. — Један немач • ки аероплан спустио се у Тексолу у Холандијд. Пилог и један војник су интернирани. Петроград. — Америчка мисија, која је била у Русији, обећала је при повратку, да ће рукој влади указати обилату финансијску помоћ и да ће је снабдеги локо.мотивама и вагонима.

на; многи суостали потпуно без обуће. Сви су они или старци или сувише млади људи. Иначе су се људи способни за оруж^е већином придружили Србима за време знаменитог повлачења. Интериирано је и око две стотине жена.

ДУНАВСКО ПИТАЊ

ШПАНСКАКРИЗА Мадрпд, 4. авг. Према весгима из Барселоне и Билбао ситуација се поправља. Возови од Мадрида према граници саобраћају нормално. Краљ је у Сантандеру. Његова околина је убеђена, да ће енергичне мере, које је влада предузела, бити довољне да се заведе ред. Посланици крајњелевице били су противни генералном штрајку, што је доказ да политичка агитација у Шпанији нема везе са радничким покретом.

Париз, 4. авг. «Пти Паризијен® објављује један курпоЈан чланак инду стријалца Андре Ситрена. Чланак се тиче финансијског проблема после рага. Тај би проблем могзо Сити решан стзарањеч једне интернационалне монете, која би се звала ■'• 1 гар!сх. У свакој земљи основала би се по једна Народна Банка, која би добила право да емитује ову пнтернационал ну монету но принудном кур-

Берн. — 4. августа Пут бугарског председника владе Радославова, по централним државама у вези је са конфсренцијом, коју 'Ае, занеки дан, држати преставници Немачкс, Аустрије, Маџарске, Бугарске и Турске. Та Ае се конфаренција бавити решење.м дунавског иитања.

ЈАПАН И АНЕ ИКА

0 п с т в ( /

Париз, 23. јула „Ба л ка н с ка А ге нц иј а “ јавља: Према информацијама из извора неутралне дипломације, има преко 7000 угледних Црногораца данас интернираних у разним местима у Аустрији и Немачкој.

Лондон, 4. авг. Дописник „Дејли Мела“ у Њујсрку јавља да је у једно америчкопристаниште стигао принц Иши који припада јапанској мисији у Америци. У говору који је држао при искрцавању, принц Иши је рекао: „Идемо у Вашингтон да председнику Вилзону и америчком народу предамо поруку братства, поверења и радости. Лагганци су увек на страни Сједињених Држава да створе свету место у слободи и правди.“ „Њујоршки свет“ придаје велику важност овој мисији, од које се

очекује да 'ће јк. "исати питање о кооперацији јапанске војске и марине у садашњем рату тиме што 'ће почети помагати Русију. РаДНИЦИ У РАТУ Лоидон, 4. авг. Г. Лојд Џорц, говорећи јуче на закусци у Доњем ЈЈому, којој је бао гост г. Холман, председник министарства Нолог Јужиог Уелса, рекао је: »Знат но дугујем радницима наше земље не само за учешће у борбама ирогив непријатеља. већ и за велико дело I оје су озде учинпли, припремив нас не само да под једнаким условима нзађемо пред једног врло опасног протнвника, већ и у надмоћности. Ми с.чо задобили великих победа, а не треба никад да заооравимо, да за војничке по ложаје, које сад држимо. има мо да захвалимо раду оне, у почетку рата та о мале, војске — војске која је сад постала једна од најмоћнијих на бојишту — и која у овом моменту води велику офанзиву и потискује једну од најобученијих, најопремЈвеиијих и најискуснијих војсака у Европи миљу по миљу. Немојмо ни најмање потцењивати оно што с.мо урадили. Зато имамо да захвалимо не само у.мешности наших генерала, способности нашнх официра и ватваности трупа, већ и умешности и вештннп радника у нашим фаорпкама. Ниједна народна класа није толико урадила за победу савезника колико енглески радници. Ми се боримо за једну ствар, без које све остало у радничком програму нити се може добити нити ича вредности. Не.ча ништа у радничко.м програму што би могу1ш шло извести, ако би Савезници изашли побеђени из ове борбе. Радници у Аустрадији п ипуно увиђају то, и то је разлог, поред великог осећања сродстпа са овом земљом. шго је аустралијско раднишгво послало стотинама хиљада хра брнх трупа, да се боре у Евроии с .

гађало два пута у години. Када виде да нема никога у сали у којој га је војводкпња примала, Марсел стаде, непомичаи и збуњен. Он оде до врата да види да ли нема кога који би могао прислушкивати из оближње сале и онда се усуди да јој овако говори: — Госпођо, немојте се бу нити и немојте прнмити са срдњом чудне речи које ћу изговорити пред вама и ако је то дрско. Већ одавна ја вас во лем внше него свој живот. Ако сам се усудио да као љубав ник гледам на вашу божанствену лепоту, нетреба за то кривитн мене, него надприродиу силу која ме на то гони и која ме узрујава. Ја сам на мукама. ја горим; ја нетра жим лека од пламеиа који ме сагорева, него само вашу бла гонаклоност према једном не поверљивом и умилном слузи

— Марселе, одговори му она, ч*та си видео код мене што би те могло ободрити да тражиш мојул,убав? Јелп мој живот, јелн мој разговор толико одмакао од правпла пристојности да би мислио да имаш права на такву дрскост? Како би могао да помислиш да би се дала теби или ма ком другом човеку осим мога мужа? Ја ти опраштам што си ми рекао јер сматрам да си занешењак.’ али пази се да не обновиш своју грешку јер ћеш бити кажњен и за прву и за другу дрскост. Војводкиња се удаљи јако озлојеђена; и доиста Марсел је био необазрив: требало је се дати проникнути а не говорити. Али се ствар развила сасвим друкче од онога што је он очекивао. У сеоској самоћи, горда војводкиња од Па-

јој фавориткпњи Дпјани Бран-ј 'ио ни најмање зеран м није

Војводки!ва је била изиена-1 лијана није могла да се уздр

ђена и огорч* 1 а

жи а да све то не повери сво-

качио. Ова је имала око тридесет година и бпла је обузета најбеснијим сграстима. Имала је црвену косу (историчар се враћа виш" пута на ову околност у којој изгледа налази објашњење за лудостн Дпјане Бранкачно). Она је необуздано волела Домицијена Форнари, племића који је био у служби маркизе од Монтебела. Она је хтела да се уда за њега али маркнз и маркиза од Монтебела нису на то пристајали и то је била несавладљива брана. Било је са.чо једног излаза: задобити протекцију војводе од Палијана, старијег брата мгркизовог, а Дијана је гаила наде да ће то постићи. Војвода је поступао са њом више као са рођаком него као са слушкињом. И ако је војвода искоришћавао свој положај као какав младић ипак је во лео и своју жену којој није

могао да јој одбије једну молбу ако би је ова учинила. Прнзнање које је маркиз учинио војводкињн лнчило је тамној Дијани на неку нечу вену срећу. Њена је госпођа била дотле толнко исправна да је она већ губила наду; да да је само н њу могла да обузме каква страст, да је могла да погреши, онда бп јој Дијапа била сваког часа потребна а ова би могла све да постигне код једне жедне чије би јој све тајне биле нознате. На место да говори војводкињи најпре о њеној дужности према самој себи а затим о опасностима којима се излагала, Дијаиа заведена својом страсношћу, говорила јој је о Марселу онако исто као што је у себи говорила о Домици јену Форнару. У дугим разговорима које су водили у самоћи, она је сваког дана налаоила начина да потсети вој

водкцњу на лепоту јаднога Марсела који је био тако жалостан. Дијана примети с усхићеношћу да јо је војводкиња поклањала све већу пажњу и све веће поверење. Она не пропусш ни то да обавестн Марсела о свему и:то се дешавало. За ире.ме великих врућина. преко ле а вој јОДкиња се често шетала по густим шумама које окружују Галезе. Пред вече, она је одлазила на дивотне висове који се налазе усред тпч шума и одатле под тихим поветарцем, посматрала море које се види на две миље даљине. Не офешившн се о строге законе етикеццје, Марсел је могао да се нађе у тим шумама; говорило се да се онту крио и појављивао се пред војводкињу само кад је онз већ била добро распроложена Дијаниним говором- Ова ј* давала знак Марселу.