Народ

гсдаиА I.

ОРОЈ 10 ЛЕПТА

,,Наред„ излази свакога дана IIо подне.

ПГгампарија сз палази у Фрак* кзвој улиип бр. 20.

Власнпк КРСТА Л>. МИЈГЕТИЋ

Рукописи се не враћају. Огласи и белешке напла'ћују се по погодби. Редакдија ј& у улипи Франковој бр. 20.

Главнп уредвик ДРАГ. С. ГОГИЋ

Све до Налканских ратова 1912-13 године наше државно и национално питан.е било је лригушено интересима и циљевима тућинске политике у толикој мери, да је за непосредно незаинтересовани страни свет представљало врло мали или готово никав интерес једнога важног и самосгалног на ционал н ог п роблема од меЈзународног значаја. Као јсдна мала слика, коју сасвим заклаља несразмерно велики и масиван рам, тако су се и сви огромни напори наших ранијих генерација узалудно губили иза широких и густих застора империјалистичке политике разних великих сила, чији су путеви водили преко наших земаља. Улога и значај нашега народа ефикасно су се показали тек за време балканских ратова. Начин, како је закључен Букурешки уговор о миру 1913., поред факта да је тада судбина балканских народа била регулисана од њих самих први пут у новоме веку, открио је у исто време свима европским народима стварну снагу, моралне особине и историску мисију нашега народа. У овоме пак светском рату, у коме је наш народ досада, пропорционално узев, платио највећи трибут, он је својим нагшрима, својим заслугама и својим жртвама —с другестраис, задобио у срцима свих културних и цивилизованих народа једно почасно место, украшено дивљењем и признаљем... Једном речи, ми смо тек после нашег државног распећа добили право и могућност, да са светске говорнице прокламујемо свету своје народне муке, сво,а национална права и своје државне потребе, у смислу оп-‘ штих, великих принципа, у чије се име данас пролива толикакрв и руше најдрагоценије тековине оваплоћеног људског духа из свих времена и свих народа. Стога,употребимо ову прилику, тако скупо

стечену и једва једном дочекану, на ползу и у корист будућих генерација нашега народа и његовс нове државе!... Што је могло да се уради и покаже са оружјем и са самопрегорењем, наш је народ већ учинио највише и доказао највеће самоодрицање; остаје му још само да на томе путу истраје до краја, и он ће и то извршити... Националне дужности наше народне интелигенције и државне дипломације сада долазе у први ред и категорички се и заповедно намећу свакоме интслигентном Србину од свести и савести! Дужности пропаганде, имају сада да подмирс вапијуће потребе једнога великог и систематског, добро и мудро организованог и беспрекидногнационалног рада. Обавестити цео свет, а нарочито нашс пријатеље и савезнике, о нашемстварном националном стању и положају; а[)гументирати необоривим доказима науке сва наша природна, национална и државна права на сгзистенцију, слободу и независност; и, врх свега, нагласити цифрама наш удео у овоме рату; представити наш напор у општем послу што је највише могуће према његовом етварном постојању; изнети гласно и отворено: да је Србија најмање са по једном људском жотвом искупила сваку кућу будуће слободнс и уједињене државе свих Срба, Х])вата и Словенаца... Велика и завидна дужност пропапаганде је да огромне народне жртве освети и васкрсне у виду националнотпоноса и части и државне добити. Тај узвишени национални задатак може се успешно извршити само ако буде схваћен на најидеалнији начин, а рађен неуморно и као једна најсветија дужносг, без фаталног оклевања и без предрасуда, чије последице данас могу да представљају само праве злочине.

Колико је један овакав рад, организован, уједињен и уређен, великим циљевима, нашег племена данас потребан, нека као најбољи двказ послужи искрен одговор на отворено питање; колико смо у том поглсду урадили за минуле две године код наших савезника и пријатеља у — Солуну?... звездицеГ Са комисијског прегледа: Лекар, попрегледц: ,.Иама једино иипо фали, то је да се обријате. * * * Шта значи финиш!.. Значи: Умро, крајња трамвај ска станица, нема, у командц, пијан, затворена (ка фана ), нестало (на пијаци) је ли отишао (за воз), ит.д. и тако бескрајно да.Ђе, цсо речник рсчи и ираза. Међутим код Шекспира има 80.000 рсчи!... Гаргантуа ПОбЕдГнГз^АДУ Лондон , 5. авг. У варопш Лансу борбе су но улицамп. Енглезп држе псточни крај вароиш. Немци се налазе на једноЈ малоЈ узвиишци, где нису у стању да грутииу артилерију. — Битка код Лангермарка зиатно је појачала наше положаје дуж висоравни, која доминира системом северне одбранс Белгије. Немци сматрају наше напредовање врло озбиљно; они непрестано доводе нова и велика појачања. По причању за робљеника мпогобројнс нове батерије довлаче се на фронт, али оне убрзо постају неуиотребљиве под ватром енглеске аршилерије. (Енглеска телеграфија без жица). БААФУР ОСРБИЈИ Лондон, 8. августа. Г. Балфур, одговарајући на једну интерпелацијуо операцијама на балканском фронту, одао је пуну хвалу савезничким групама које се боре на гоме фронту. Он жали што не може да каже више о озом предмету, јер он не зависиоддипломације већ од ратне среће еавезничког оружја. Шго сс тиче Србије Г, Балфур јс изјавио, да говори Лојда Џорџа и Роберта Сесила најта ч н и ј е п рестављај у гл едиште снглеске владе о

то.м предмету. „Британска влада, додао је, са осталима подједнако се диви храбрости, којом су Срби високо одржали традиције свога народа и поред великих удара и искушења који су их снашли. Са вером рачунамо у обновљење Краљевине Србије под услонима, Т.ЛЛ.ГПШПТ УИЖИ.ЖД.

који ће учинити да јој будућност буде много сјајнија, много славнија, испуњсна лепшим надама него у годината које су претходиле овој великој несрећи. Више не смем ништа да кажем, до да влада дели те наде и верује да ће се оне потпуно остварити“.

Једна од најстрашнијих катастрофа у историјн снашла јс Солун у суботу, 5 августа и преко ноћ измећу суботе и недеље. Пожар се појавио у турс^ом крају на малом тргу Агија Ниева и нашре је изгледао мање значајан док није за два дана сравнио са земљом најбогатије солунске улице. Страховито јс брзо било ширењс пожара. Дуготрајна суша створила је сламу од слабих турских кућаајак ветар ссјао је ватру на све стране. Пожар је избио у два и по сата а већ у четири сата обухватио је дееетине кућа. Спрсчавати ширење ватре било је врло тешко јер није било модерних справа за гашење пожара. Француска инжињерија покушала је динамитом да разори круг кућа око пожара, али је сваки напор био узалудан, јер је ветар бацао читавеватрена све стране. Најпре се пожар почео спуштати у правцу ка мору, према главним улицама Егнатијевој и Бенизелосовој, правеКи ужасан пустош. У том путу прешао је и преко штампарија српских листова «Правде», «ВеликеСрбије»и «Српског Гласника.» Они су успели ипак да спасу нешто материјала и надамо се да ће ускоро опет моћи да наставе излажење. Избивши на Егнатијеву улицу ватра јепродужила највећом снагом продирање кроз покривену чаршију али се исто тако интензивно ширила и лево и десно Егнатијевом и са њом паралелним улицама. Око два сата по поноћи пожар је био на врхунцу. Страшна

1 С и величанствена била дотле нешгђена слика. На километре далеко било јс видно као на дану а отуд од Вардара узбуњена јата тица личила су као од масивног злата. Тек око четири сата ватра је избила на кеј. Трг Слободе са највећим хотелима и кафанама горсли су као гигантски стогови сламе и до јутра су већ били ружнс рушевине. Десно улицом Булгарокгону и дуж кеја пожар је стао пред нашом Командом Места, пошто је уништио више биоскопа, хотела, најлепших кука и неколико српских надлештава. На супротној страни ватра је допрла до линије, која би се повукла од хотел «Париза» у Егнатијевој улици до штаба Источне Војске. Штаб је неповређен- И у овом крају уништено је више српских институција а ме-ђу њима и зграда Владине Делегације и Војна Задруга. Из Војне Задруге спасена је радионица. Роба није изнешена, али је осигурана. Сутрадан је пожар малаксао, али )'е ипак трајао, местимично, целога дана. Ипак се могло пролазити крајевима, ко 1 и су први изгорели и ужасавати се пред пустоши. Нећу ни да се усућујем да га сликам. Народ је био парализован страшном несрећом. Јеврејска сиротиња, која диже тако велику вику за ситнице, ћутећи сс повлачила пред стихијом, зауставља јући се на већим раскрсницама, очек)(јући увек да ће пожар биги заустављен. А доцније, изјутра, збегао се по празним плацевима и јавним трговима са нешто мало пртљага, са