Народ

стр. а

НАРОД

БЈЧ&ОД

п да,- уј«диаени, заузмели варош. На несреку, они из Зајечара су аадоцннли: мд смс. стигла пре илх и имала сж» да сами издржимо напад целе једне немачке дивиаије. Ми смо је тукли-и заробили Смо јој две батерије и 800 војника. Битка се водила код Житорађе и Бојника. Одатле сио се упутили на Лебане, Лесковац, Прокупље, »-оја смо сместа заузелн; за тим смо напали Ниш, заузели смо слагалишта р половину вароши. У томе су стигле две бугарске дивизије и крвава борба је от почела; ми смо могли да ту чемо и Бугаре, као што смо тукли и Немце само да се они нису иослужнли подлаштвом да нас спрече да их нападамо; они су прпморавали жене и децу да иду пред њиховим редовима. Не могући да пуцамо на наше, ми смо се иовукли до Корвинграда, где се заподела нова борба и где су нас Мађари напали с леђа. Ми смо се пробили и избегли у планине. Како сам био савладан умором, пао сам у роп ство са десетак других устаника и сви смо били осуђени на вешала. Чекајући да се наместе вешала били смо баченм у затвор у Прокупљу, али једна од на пих чега уништила је гарнизон у вароши и нас ослободилаЕво ме сада у планини... Могућно да ја нећу бити вип,е међу живима, кад ти будеш читао ове редове, али у станак се не може тако лако угушити, јер Бугари врше систематско уништавање нашега народа. 2г. априла они су укрцали у возове, у Белотинцима, Бугари су билп позвали све становништво ради вакцинисања. Али, у место серума протнв колере или богиња, Бугари су нх пелцовали заразним болестпма. Један од лекара то је саопштио народу, који је побегао са децом у планине. Бугари су подиглн вешала на мосту код Ј1< сковца, у Белотинцима, у Власо тинцима, Лебанима, Нишу.Кња жевцу и у осталим местима.

ЧЕСИ И МАЏАРИ

Цирахг II. авгурлс-. Председтк аустрајске владв- изјавио је даписнаку х>Иестер Лијда«, да не разуме м зђарскс пригторе ауг стријској владо, као да она нчје са довиљно енсргиЈе одбилч чешке прет< нзпје н < Словочку

под Ша% /рима. Природно је било. и ван сваке сумн>& да ма који аустријет државник сжитра да чешке пре тснзије на Слов /чку пе заелужују д кжЈсијц А

устријска влада Је ре ~; о томе гавори

шена да поштује ин тегрит< т Мађ / ске и сто тпко к >о и Ауст ије.

ЗВАНИЧШ! ПЗВШТАЈИ

ФРАНЦУСКИ КП!Н<НННР Извештај од 15 саги. На левој обали Мезе, јутрос у 4 сата и 50 минута, Француске су трупе извршиле на пад са - жес гином на немачке положаје између шуме Авокура и Мортома. Сви суобјективи заузети и прешло се даље преко њих. Једним налетом, наши су војници заузели коту ; 04, коју је непријатељ био јако утврдио, као и шуму Камар на западу. НапрСДујуТи у Нс|ШИМ успесима, заузели смо, северно од коте 304, један ред фортификација и допрли јужно од реке Форж између Окура и Бетинкура. Напредовали смо преко два километра. Французи су задобили у току ове акције нових заробљеника. У исто време, источно од пута, који води од Ене е Бетинкур, снажном офанзивом, француске су трупе прошириле своје положаје северно од Мортома у дубини од Једног километра. Извешгај од 23 сата. — На верденском фронту немачка је аргиљерија бомбардовала нове француске линије, северно од коте 304 и код Самоње. Број јутрошњих заробљеника на коти 304 премаша стотину. РУ ЛУНСКИ К0У1ИНИКЕ На целоч фронту Дплсгрг до Црног мора релатишно мио-

ДОГЛЂЛЈИ ЖЕТВА У ‘С РВШИ Извоз жетгаки других пољопривредних производа већ је отпочео из

и сама непријатељсии штампа и поред цензу»е. 1ако „Фраикфуртер Цајтунг“ од 23. јула саопштава овај телеграм. из Беча; „Кахз пгго'сазнајемо, овогодишња жетва је боља од свих ранијих.

но. Амцф иатро а и арЈнлеч рлјска а тцвн. ст на раљшл. г ’ 1 Ј ^ ' ,онатни транспорти су сек орима. Само у обласгн, ■ , 1 Д - „ Ј г Ј олт лтпдт+оип тт кшт шмеђу До.|.тан<: и Путие; не-

цријатељ јс* напао .у правиу Нико[ ешћи и на брегу Ро.аи. гас,- али је одбијсн. НГЛсСК< КЈУ1ИКИКЕ Н I . ог .1 нвер 11 ес и у ш ми Глеп орз борба се па тав

већ упућени у Беч „ЛКВАРОНЕ.“ Г. Аквароне, штампар из Солуна извештава своје клијенте, да. се преселио у штампарију Кристоманос у улици

ља. 4 т<оу у орнич бораба Франк бр. 20 Зграда, у це ог дт а. мп с »10 мало на- ( КОЈОЈ је била његова ЦЈ едовали с< В' р источно од штампарија, срушена је Сен Жилијена и добили нешто ЗЛИ ће уорзо биТИ О-

зар< бљеника; ИТАЛЛЈАНСКИ К)1У1 НИКЕ ' итка се настављо. Ми смо з узе ш нове испријапп љст положаје, са 10 милињ говс оршпив иип и)е и <)об ли много зиробљ ника. до счд зар >бљено 500 офицлра и 20 000 војника и зап и њ но 60 топова. вска <ом редЊ( г ка 1 иб/>< 1 , вел ка колачина еп < 1 ва з/ ба Ц 1 Њ' 6 )чт ч митраљеза и онпан ,>а аш матернј 1Л. — Наит авнјатичпри бацили су у непзша п љску иозадину 15 1 П јн I екснлоз ава. Арба ија. — У нок изм 'к '1 8 н .9 у току јсдног жестоког сукиба, на десној об <лн средње Војушс , нтие су пат оле у шигтпле једно неп/пфипељ 'ко од -лење. Неколико људи који су прежииели, зиробљеил С У —

прањвена. ПО ИВ Позивају се сва лица, <оја су депоновала српски новац од 15. јун I ради искоришћаваил*. ј аамене по звани 'ном курсу, према распису ДР. Бр. 1".0 0, од овд. Финансијск'Куаио Је Делег.тције, — да сс ј ве одмах Де егацији и подчесу своје депозитне књ< жице раии ревнзвје. Исто тако, да се јаве Делегацнји и пна лнца, која су била депоновала српш и новац па га доцније сасвпм пзузела. С<ан д< лег. ције је за сада у згр <ди Министар<тва Унутрашњих ела Иг Финансијске Делегације, Бјј. службено. нтот в:сти СОЛЈП. -Грчки граљ

као />, да он меке мо/ка на т? предлоге одгжорити пре, неге шлих. сс.атршфше: сц саб-зницима.ЗгмачЈвк. Рим. - Нталијднска офамзива цспеишо се.. настављч. У напчду на Зело,. 12 аугтријских дивизија стварно су унииипене. ЛОНДОП. — Јучерашњи ваз ушни напад против Рамсгате, МаЈ>гате и ДуВЈта строго је кажњен. Три велика^. а парата. Гота уншшеии су, а најмаал .5 н< пријатељских апарата из пратње, уклоњени су иа борбе. Једиа наша^ ескадрила <;д |ри авиаиа нав-. нала је у бегство према Зег брицу једну ескадру <>д .12 н< пријпељских Гота. Свети.: на, која. је би. а на обали.ви дела је, дсу с< и два друга Гота сруишла у море. ЛОНДОН.. Јав.т.ају иа Буенос Аересаг Уверењт да ће одмах насгуи тп прекид. односа измеђ/ Аргентине и Немач е, појачава се. Хрпс < ијанњја Јавлено је да је торпедовано 17 белгијских бродова_за помоћ. Солун. — Генерал Сарај известио је председникасолунсне општинс, да му. је француска влада пислала ксо ирвупомок иогорелцима: 1, 100000 фр. за помак Израелшпимаг 2) 10.000 фр. за помоћ Муслиманнм. 1 ; 3.) 10.000 фр. за помок избег лнцама из М. Азше и Тракије; 4.) 10.000 за помок Гр1 Џ)ма из Солуна ; 5.) 20Д00 фр. за удрулсење бивших учени:.а школе Алпјанције ; 0.) 5.000 фр. за особље фран цуских етаблисмана. У исти мах генерал Са />ај је извесшиа председника да ке му дати сав материјал и алате који му зат/>ебају за конструкцију зграда и барака. Лондон. — Јављају. са фронта Јулијанских Алпа

, јот једчн нов успех на.оба Ал К('1Н ап д‘Чутов к> К Ј )ила »Цдеа Иационале * Ј с Л1 пг Р°Ј‘ У У сати у бознаје да су Аустријанци,

Солун, да посети места к .тастр >фе Дочекан је ао уобичајеном церемон јалу. Кордон. су праваке грчке и савсз шчке ттуче. Лондон. — Немачки канцелар одговарајуки на напаие нрсдлоге за мир, ре

налазекп се у озбиљној ситуацчји, тражили хитно од Немачке , да им пошаље појичањс Губитци аустријски се цене на 55.000 мртвих. и рањсних и 16 000 зироблених. Мре ици Солуна — А. Албастадо —

Пожари, земљотреси, олује, епидемије и остале несреће сејале су с времена на време смрт и пустош по впроши Со* луну. У годпнама: 1550,1 о Б 3,1572, 15-1, 1518, 1609, 1648, 679, 1<-89, 1 24, 1748, 1755, 177« владала је у вароши куга. А у годинама 1832, 1857, 1863, 1911, 19]3 колера је десетковала становништво. Велнки пожари били су у годинама: 1545, 15 <9, 15*7, 1610, 1620, 1*23, 1734, 17 4, 1840, 1849, 1877, 1*90 н 1910 уништили су неколико варошких квартова. Година 1657 као и .755 обележене су са сибирском

хладноћом. Као врхунац несреће недостајаше горипа овмх година; дг би се огрејало, ста новннштво је било приморано да гори намештај и да руши оне делове <ућа. којп ) ису били толп о нотј ебни. Ни земљотреси нису поште дели Солун. Најпофна ији датуми, када су потреси тресли прсдео, билп су: година 52 после Хрнста; један земљотр<ч: тада разрушио је зелики део вароши. Године 677 ва рош је била опустошена. ’ 430 за време турског на ада на Солун, један јак 10 тр<-с унео је папику V посаду. што је пом гло Останлијама да узму варош. Анрила 13, 1829 гид.

јак потј ес земље нроузро ова велп е шгс с; Т 8, 1 66, 1*7 и 1*7 осетилк су се у Солуну ст|)аишл потреси Нтјаад, јула 1902 страшан П"<-рсс унесе страху становништво, које је било приморано да станује под шаторима швж влрош I. Ови сисизм ч и п трес , изг. еда, да I имају пзве ну везу оји су Ј у I ируђеим у Роц пским .|асивпма. П.Т. гш и град направили су тагође тног.-бројне жртвв. У годлни Г. 00 надао је јак град у ветичпн ораха и проузроковао огромие шгеге. П ? В АЈ10 М оТ Рлзвијпна је отпга актив ност. да с • посградалима од «ож р < прпте н у потоћ. 1 рчк власгп су октучиле, да ОДМ 1 .Ч иостр 1 дале по| одице

евзкуишу са М р :овог поља и дг их сместе у бараке у Ка раб рну, К"је су Енглези ставили Нл распо шжење пострадалииа Пред едлик израиљс. е оп цтине обишао је све збегове погорелаца, хрлбрећи 11Х. И пнзивајући их на стрпљење. ( ву грађу, која се налази у вароши, грчке в.тасги < у рекв! рирале. Мн <и трн, који се Нстлазе у ( о.туну, гражлли су од. владе да одо <ри сепенке дрва у шумама целе краље<ине. Општинс! и одбор ТЈгажио је од мод воДног дру цтва, да огвоу и вшие јавиих чесама код свих већих. збегова. Једпом иаредбом наређе о је свима, код којих нма стварн које припадају погорелцчма, да их врате у року од осам дана. Оие ствари ће се предтвати полпцији. 5 А| н се весгиопожару ри. 1 а>. са уз <уђе кем. У ио недеља је ск.пшпша треба та да држ < једпу велику с д

ницу, ати на вест о катастроф.: у Солуну седнкца је прекинута у знак жалости. Пј »едседиик скупшг.гне нзвестио је телеграфски о пожару све европске парлам-нте, као и америчкп Конгрес, молећ« их за помоћ пострадалима. Сви послаиица, којн се сад налазе у Солуну, позваш су д.. се одмах врате у Атину. Три минисгЈ а, I оја се налазе у Солуну, иредложилн су влади, да пострадалих чмновницнма изда. као оштегу, двомесечну плату Краљ Александар упутио је јуче п едседнику солунске општине г Ангелпеу- исту депешу < ао што је рамнје по слао и велигком рабинеру, Г. Веннзелос замодио је мшш* стре у Солуну, да буду шхо је могућно издашнији у де* љегеу помоћп поетрадалпма. Селима у околини Солунх’ наређето је, да одмах шаљу у Солун по један хлеб ој> куће.

Одговорни урсдник ДРАГ. С ГОГИ7Б

Штахдарија АКВАРОНЕ