Народ

ст &

Н А.Р ОД

БРОЈ 15 .

послата иа Јут. где су се читавв пукови побуиоаа. Сместа је •• Сдободиа Еслгија « изаш 1 а са г х одсумЈН*ти.ма и доказимд и во ?;азд,лд ~а чргеч/г. .уа^кка. V* 4 >• * ‘ »•СдЈС1флја.тсл/гхн агеатн: .чемачки листоси -*• писао је тај ллст — покутавају да увере Еелгијанце, да су ил саведпипн Јтап 7 сти..тп и да оцп пате ..адо за кориот Франдуске л Ентлеске. Међутпн им.а једна сТвар кбја се никад не може еувише попав.љати: Енглези, Французи, Белгпјаш;и, свп се ми боримо за исту ства]>. Ми сс боримо једпи за дру 1 е једнн уз друге, али од свгх народа са Запада, лајве1)СГ интереса од победе има Белгија. Није то само део шене тери торије, и>ене марине, њеПог економског нанретка, шго је овде у игри,- већ је то сама љена егзнстенција«. Алн је главна служба ,,Слобо дне Иелгије“ у то.ме што даје праву слику немачке управе у Белгији. Езо например, < ако је тај лист описао иародиу све чаност 8 јула 1У16 год. у свом 84 броју. ,,Брпселски гувернер, Хурт, био је прсдузео најстрожије мере. Он јз об јавио да ће и новчано и затвором казнити све оне, који буду прикачили пационалне боје. Било их је, који су ио сгупили протпв тога и одведени у командантуру, али веКина Бриселаца послушала је паредбу. Лли су зато онн договорно дали другу иаролу: сеи су носилн зелецу траку, траку наде. Жене су носпле зелене шешире, нзлазиле су у зелеиом оделу, дућани су имали зелене излоге, цела варош нзгледала је зелена.“ *■ Итако траје скоро трн го дине. „Слободна Белгија“ пзлазиће док су Немцм у Бј ислу. Покојнн генсрал фон Бисинг иокушао је, да је ућутп. Он није успео у томеиу Белгнји се вели, да јс од тога умро. ]Бегоз иаследиик неће бол>е проћи. Оиа се неда ухватити, јср она инје дело некол: цинс, оиа је дело свих. Она је крик осзете Н наде једног народа, који иећс да умре н коме ни каква тиранија не може уби ти душу.

МУЧЕНИЦИ ш Париз, 11 азгустд. Цдтцуно ђвродосдојн/е сдеТфф*- ћсос је фр.ациуцкд могда добити тек сада, пЛтврћуј у да оу 'Немци, за време бигке код Шарлроа, силом и стерали стаиовнике цз белгиј ског места Тамица и ндтеради пх да иду кспред њшс п ндхоеих топова, ишажући их ^агтцуској артижеријској ва 1 ри.Стотина . стан« аника по* у шали су да се спасу, скочив ши у реку СамОру, али су их митраљези н тамо пратили. Много их је нодављено и побијено у рецн. Укупно јебмо мсргава 575, од којих је оило и по више из једне породице. На ппјаци у Тамину са мно гим рањеннцима свршаиало Се саб ама и револвери ) 1 а.

МИРА и хлеба

Лозана, 11 августа «Цајт« описује манифесгације, које се држе у Ирагу, као протес 1 против педовол>не храпе. Вођа радничке страике унутпо је једам апел становништву тражећм помоћ свнх странака, да се забрани извоз животннх намирница из Чешке и да се поведе пропаганда за бфзо за лучене мир.*. ило је у Прагуви . е демон страција у којима еполиц ја

морала да интервенпше. Трамвајски саобраћај је обустављен, АМсЦрдам, — Њ -мач$>и ;<р.ццс.тр нп.тзи сс у озбиљним по.ттичким тешК(ук"мп; игби.т је нпва кризп. На једној седници одбо ра Рај.и тага, Ерцбе/>гер је жестоко напао канцсла/>а. тражејш да се јасно изја> ни, јели он за мир или није, Канцелир је чдговори<> да никада претерано није био. То је изазв ло читаву буру узв >ка и прчтеста код ст/тннка векине. Одбор је одлижен а страаке вЊине држ ае < у састанпк, на коме је усвчјена резолуција за унију. Кад се Рајхстаг понова счстао, Кч> цел р, натеран да говори, опет је говорио у оптте и расплинуто а соцпјалисте су озбиљио коментарисалк канц>-ларове пчкушпје да избегне одговор. ,,Берл Тагеблат" каже даје време да Рајхстаг „учини крај ов >м бирократском сисииму' . ,.Алг<м. ЦчЈтунг ‘ тражи да се канцелар за мени одр<1)енијим човеком. „ФорвсраЈ' ирииисује к/>чзу пангерманистичким интригама. , Дајче Цајтунгкаже да 6и .м и/> б< з анексија и чштета б>о руина за Немачку.

знао дајави уредништву „Народа“, Франкова ул. бр. 20. СРПСКИ мопопол Сва ррба СрпскогДржавног Монопола спасена је. Стоваришта и

I р» Д[

ЗВАНИЧНП ИЗВКШТАЈИ

ФРАНЦУСКИ КОМ 'НИКЕ На левој обалн Мезе наше су трупе опет напредовале, северно од коте 04 и заузеле три утврђ^на места ју жно од Бегеш ура. Број за робљеиика са пов..х 4 0 изиоси свега 8.100. На десној обали артиљерије су биле доста хсиве. ЕНГЛЕСКИ КО У1ИНИКЕ Успелим нападом прошле ноћи, западно од Ланса, заузелн счо, са малим губицнма немачке ровове од локачне важности а време н ћи, зау зели смо један непријагељс и ноложај у близ.ши Ломбартзида, добившм нешто зароољеника. ИТАЛИЈАНСКИ К )1У1 НИКЕ .1 уче смо заузели врх бре га Санто.

На расу непријатељ узал/д покушава аа исвраш по ложај. А Ц| ја у ваздуху била је врло жив I. Н 1 Ш авијо 1 и спушгали су се и в. ди. и 6< рбу са пеш јД‘ јом. Од -31 авијона, који су учесгвовали у битки, само се једам није вра ио. ДОГАЂАЈИ ИЗГУБЉЕНО ДЕТЕ У суботу јс један Грк нашао јсдно српско мушко де ге од две године и предао га двојицп болничара, који су га однели у неку болницу. Како се не зна у којој је болници, то се иоли сваки ко би о том што

канцелариЈа Државног Монопо.ла налазе се у истим локалима, где су били и пре пожара. ПАЖЈБА ПУБЛИЦИ Потпорно д} уш во »Сербиан Релиеф Фунд јавља, да се после иожар .1 иреселило у улиау Сарандапору бр. >4. То је друга улпца л< во од Мар совог Пола, 1 зчазећи из вароши. Друштво молн да се сва коресп> нденцпја шаље на ову здресу. РАТНА КОЛЕКЦИЈА Трећа свеска Р.тне Колекциј гјод именом Енглескиња у Срп. Нојсци ИЈашла је из штампарпје и послана је сви ма претпл ^ћеним лгцпма. Свеске у Сол ну могу се купиги у Дуванџи"ици Тур Б .анш и у кносј-у до Бејап Куле. Четврта је свеска у изради и змве се Ја Оптужујем... Ро за уписивање претплат ни а за четвр^у свеску је 22. авг,ст. Цена јој је за прегпла1Н.ке 2 дрЈхае а нцодај на 8 драхае. Јавиги проме. е адр« са. -- Ру описе, пријње уз новац слаги рез. поручн. Данилу ов .новићу, Офиц. Депо, шаг<»р 21. М кра. СРГ1СКА ПАДЛЕШГВА Услед пожара српска надлешгва смешт_на су привре .мено овако: Финанспјска Делегација у згради \1ин. Унугр. Дел.■»; Ии гендангура В;;х. Команде, у Зеј.ин; ику; Железничка Диремцтја и Инспекција у Ми крн; Полиц 1 јс а се 1 чЦпја Вр хов. Команде пре о п/га Команде Местл; Владпн Коме а ријат у Илбегличком логору; Служба безб'-Д| о ти Мпн. У нутрашњнх Д'-ла у II .беглачо« лого[>у; Војна 1ош а В хховне Ко танде к .д деп а гра .(^ајског. НаЈНОВИЈЕ влги ПАРИЗ. Јављају из Петроград /, да је Ц гр са цир> ком породицпм стигао

у Тјумен, у Сибиру, одакле су даље кренули воденим путем, низреку, за Тоболск. Они 'ће шу бипги смсиипвнџ у. вЛпДиној палагли. ПАРИЗ. — Г. Тсрешчен ко, министар спољних послива. изјавио је мини спшр< ким саеету. да влада потпуно јединство у гледишту између њсга и Ф/иц цуске и Енглеск -. Керенски је изјавио, да -ће Русија остати аерна својим уговорима о савезу, без обзира на одлуке конференције у Штокхолму. Л0НД0'1. Допи сишш са шпилијанског фронти 1ивљиЈ1Ј да се на фронпи / Ј / лијанских А ша п .СнЈни•> је \ш чешки пук и да је врло хитно одв д н у нозад.шу Ло дон. - „Т< 1 Јмс 4 ‘ објовљу е писмо једног немачког дезеотера, у коме <>вај ки чсе, да се исхра \а у Немачкој при ближује катаст офи. У вгликим вароишма епид мнје тустоше а узрок им је нсд<>в')љна и />ђав < хрчна Суша је знатно оиипе >и нг ж ШН 1 Ј у најч 1 од ( <ј I ч кра јевича Трчнепопт је врло рђав гб >г оску >ице у рчдч ј снчзи и због исквчреног иодвозчог матер 1 Јчла. М чого ф >баик I би \е еу ап <ну1>ене 'л н >ек 1 НЈ ноФгни рчд ч вшие других да обустчвг свчки рад у извесни ч данима у недељи. Цирих. — ГрафодРона, члан пруског горњсг Дома писао је једном пангерманистичком часопису: »Никаквих споразума, никаквих прсговора, никакве ј конференције за мир. ! Срушимо у прашину ' нашс непријатеље. Ми Кемо свима од њих диктоваги мир, какав ми хоћемо«. »Форверц« мирно одговара на ове речи: »Да, господине гро фе, али како?«

алии лук

Л. Албастадо —

(1)

Трпумфални солунски лук јс једаи од споменика у чију старгшу нико не сумња. Подигнут у доњем делу вароши на крајњем истоку, лук је назван КамаЈШ од с ановника, јер је сазидан на свод. Средњи свод прелази иреко

вслнчанствене трађемше, гоја се сасгојала у почетку из два упоредна зида, просечена са три аркаде, ' а обе стране великих аркада, зидови су везани међу собом сводовима. Правоугли простор у средини споменнка надвишен је једнии

в лике улице, која још п да- кубетом о о петн јест метара,

нас, као у стара времена, про сеца варош са запада н 1 исток и води, као некад у правој линији, ла пут улица Игнатиа, велики пут који је водио за Рим. Споменик се састоји данас само из једног зида на свод од 13.70 мет. висгне, од гц и-

Дли данас не број I више од 1.1.70 м, доњи део грађевине беше уЈ.опан у зе.мљу у ду бину од 1.50 м. На тротоару се днзаху стубови, који подупираху спомеивк, али су длнас сачувана свега два од ових стубова. То су два ср< дња стуба. Стуб на југоискч

лике 29 мет. шкрнне и 3.80 ној < траиг исчгзаоје, -укући дебљине. Али то је само део у своие иаду с, ед ш ну арка

ду, оју је подунирао. Одс у ба сеп(ро нсточног ос(ао је можда само једаи део, којн је био углав кен заједио С 1 сво јом ар( адом, До ов( х последњих година, у једној модерној К( ћи. Качен темељац којн (-рунише стуове са три стране, образује симс у рап 1 ен лишћем ака та, епим цчким радом. 4 асада спо.меника била је подједна«о украшена са че ти}>и окца, ук]>ашенч са по јсдном атулом, дужином 'воје Г' рил ( овршпне; тамо та сђе четпри окна Јб< ху уг. ављена у фасаду. По г. Кингу. отвор 1 ели е аркаде мерн 9.-70 м. димегш. ј» оја се не сретани у једном триумфалном луку. (Лук од Аосте, који је другп По вел! чпни, има 0.60 м. мање о 1 в ра). Та о да ле, и.-.међу великч г бр<*ја триу фллних лукова, вра

та вароши и. и улица, које пам ј<- старина завегова а, триумфалнн солуискп лу^ заузима важно место по својим димензијама и својој архитектури. Мног I су а]'хеолози дошти журно у Солун, да с муком иснитајч споменш : Тафел, Кузенерн, Шоа?и, Кинг и т. д. а;ш н 1 но <д њих није успео да докаже тачно време његовог постанка. ! „ I Натпис посвећен, који је расчо не ада његов забаг, ишч» :-а<< ј». Преди сгавља се да је речени натипс посгојао на фасадм источног зида. Кинг је о тсме нашао трагсве у новI цу рнмских императора, једна имперагор ка овница радпла је у С'<луну, и научницн се надаху према томе, да уовнм новцима п ђу циљање на С1в.<ране спо, 1 < 1 ша. Алн су њи-

Х(јвз тр .жена била узалудна Пре.ма Стуарту триумфалнг лук је подлгнут у част Тео досија. Овт сехипотеза, премаПро коку, не иоже допусгити. Дпу ги мисле да је подигнуг пог К <нстангином Велики.м, у час 1 однете победе над 'ицинијем п Сармагоч. А >и када се студграју преставе насликане на луку, долази се до овог зак ључка, који изгледа нај;игурнији, да је лук подигнут у част Максимила Галерија између -Ч7 и 311 год. Палата коју је подига I Галерије, у Солу«У| која је постојала до у средњи век, показује досга јасно да је лук био саграђен у част овог императора, приликом по беде однете над Персијанцима. — Наставиће се —

Одговории урсЈршк ДРДГ* 0. ГОГИЋ

Штаишарија АКВАРјНЛ