Народ

БРОЈ 10 ЈЕПТА „Народ,, излази свакога дана по подне.

Штампарпј а се налазп у Фратг коаој улицп 6р. 20.

Власнпк КРСТА Љ. МИЛВТИЋ.

Рукописи се не вра-ћају. Огласи и белешке наплаћују ге по псгодбп. Редакција је у улицн Фраиковој бр. 20.

Главнп уредник ДРАГ. С. ГОГИЋ

САВЕТОВШ У М0СКВ1

У Русији су се сви заложшти да среде стан»е створено револуцијом. Под снажном иницијативом г. Керенског, сви слојеви* руског народа, сви његови политички представници и све његове највише установе састали су се на савстовањс у Москви. Са свих пријатељских ст.рана гледа се с надом на рад Московског Скупа и с поверењем се очекују резултати тих саветовања. Озбиљна брига за срећивањем државе, која се тако јасно види на свима, снажна енергија, ко ЈУ С У народни во1зе толико доказали и зна гна помоћ која им се указује са стране, дају гарантије да ће се унутрашња управа у Русији консолидовати. Већ првих дана револуције желело се, да се што пре састане Уставотворна Скупштина, која 'ће озаконити ново стање. Наваљивало се да се избори одмах изврше а при том се губило из пида, на какве се тешкоће морало наићи, кад се хоће да врше избори посред борбе са непријатељем споља и унутра. Оне су боље уочене тек у току рада н тада је избор за Устанотворну Скупштину одложен. Па ипак је провизорној влади, коЈа ја показала јединствену уви•ђавност и енергију и очувала државу у тако тешким данима, потребно било једно саветодавно тело, чисто Народно Веће, колико је могуће компетентно за воћење народних послова, кад већ нема могућности да се изврше избори. Осим самогсаветовања, којећевлади извесно бити од драгоцене користи, такав један збор њој је био потребан и као шира потпора за васпоставл>ање власти и као проверавање свог поверења V народу. Већ првог дана истакнута су најважнија питања, ме-ђу којима је главно оно које је третирао у свом говору г. Аксенгијев: питање" о организацији локалних власти и о стварању је-

дне органске целине бд свих њих. Тежња за децентрализацијом, као основно демократска, могла је, у првим данима, местимично да пређе границе,којепрстпоставља ма какав државни облик у свима приликама а данас нарочито. Влада је до сада са дивном енергијом и храброшћу, успевала да, сузбија и регулише крупнијс сепаратистичке тежње, али, у борби за инаугурисање своје политике и против унутрашњих непријател»а, није могла још дати општу организацију власти, спроведену до краја. Сад ће, уз помоћ народних преставника свих класа и најбољих руских стручњака успети да привремено, а најбоље шго је могућно, реши руско унуграшње питање. Исго тако важно је питање о снабдевању и о транспорту, које је истакао г. Протоповић. Огромни руски извори сваког богатства никада се нису могли довољно искористити нити распоредити, што је нарочито од значаја, кад је један велики народ, војска, нагомилан на једном месту. Потребно ће бити много истрајности и сарадње свих да се у том погледу постигне потребна организација. Знатну помоћ у том погледу указала је Русији Америка, која јој је лиферовала велики број вагона и локомотива. За стварањеновеслободне Русије врло много су радили и раде сви Савезници. Сви они са симпатијама прате ток догађаја у Русији и у свакој прилици су шј обилато пригицали у помоћ, морално и материјално. И сад на овом Скупу, манифестовала се та помоћ у писмуг. Вилзона, који обећава Русији сву финансијску и другу материјалну потпору Сједињених Држава. Са наЈвећом вером може се гледати на консолидовање стања у Русији и на њемо ојачање према спољном непријатељу. ЗВЕЗД - Г>,.Приих Оиии по п.-.чсијпј није оило хл ои. Пушлшо а по 10 па и пепшаест др. . гми. Један наш избеглици продаје свој зи 7 дрихми. Нс тражи више ч ш: иа јттииије. — А зишто баш седам V запита га. — Ја хлеб дајем бесплит но а ових седлм дра сми то ми је кусур одбаи :с. од пре годину и по дана! Гар.аитуа _ ЕНГЛЕЗН ЗА '-Ш Лондон, 2 ) јула »Обсервср« доноси чланак, у коме се вс:;и: <Ма < нс : > ианеверилн свој/ рођену прошлост н не биспо билннск;сно одани свнм? ндеалнма то вог вренена, када бнсио адво катисали за италијапско уједнњење, а ма и за тренутак почелм да се колебдмо у п >гледу уједнњенл Ср а. Ова два народа пмају п-:тс п;... ресе иИсте непријатсље. Пријател.стпо веК8 ' рбије г <> би бити најјача г.отп уа ве!-»с; Италије.

Н». В. рзљ Пегар -упутпо је озакво пнс«о предсс н< ■ . у Југословенског Одборз:

»Драги г. Трумбину, Жалим иипо Ми стање здранља нијс допустило, >),' примим Вае и Нтиг ср гове. И ако Ја онше не вод : ч државне пословс, * ш? ч: с.: пажњом прагаим рад Југ >словгнског Одбора, чији сте Ви вредни председнпк, и м >■ гу само да му ки чсем ■ хра ла, за све шт ; јеондос м учинио. Ја век припадам проиио сти, а Моме Сину остивљам у амане.т, да тако лепо започето дел:> ујсднњења Србп, Х/.-аата и Сл ■ венаца до к/н ја изв д\ п надам се да кете Ви и Ва ши другови, у томе великом послу, бити увек уз Њега. Шаље Вам Вашим друговима и Југословенском Одбору Моје Краљевско поздравље. КРИЗа у_-,усриј.; Берн,■16 августа Спецнјални дописннк «В:.рлинер Тагеблата* из Беча јд вља да Сајдлер нела усг.еха у преговорим .1 за стварање једног кабппетл парламентарне концетрацнје. Оп не крнје да му полптнчка сиуација у Аустрији нз-леда конфузиа да задаје бригС.

«У пољском клубу, глппе он, ДУ <1 ту неЗаД 1 ЈВОЛ.И 11 због хагг.исц.а Пнлсудског. Псто тако беснн су п па аустриј с у:у владу што ;ш сада нпје одржала обеКање трофа Глама, д .1 војну адмннпстрацију у Галицпји замепи цивнлиом ад ммппстрацијом. То обеКање ције одржано због <ј шора војнцх елемената. "е?БВЈА Н аТАЛНЈГ" Рим, 1 С> августа ‘Кориере дела Сера* преноси један став из ингервјуа, што га је дао ПашиК лондонском «Тајмсу«. Тај став гласи: У нркос патњам и разочарењима, Србија остаје непо колебиво верна стварн Савезвнка, са којом њепа стгар и ствар југословенских народа мора побеаити илн нропастн. Скорашњи споразум угврђен на Крфу нзмеђу Ср. скс Вла де, кзо представиика Срба, и представника Срба, Хрвата и Словенаца из Аусгро 3’гарске, П' кушај је да се припреми пут за .стварсње једнога од рат н х циљева Савезника, наиме, онс.г о осигура 1 ву независно сти п једпнства малнх нчрода. Он I ма задата . по нашој жел.и, као и жељи пашс браКе Југословена, да гртшреми онов за једаи искрен п срдач н споразум са Италијом, са „ојом нас везују много зајсдг.ичких ингереса и везе за-

хвалности. Ми с.<го увтренв, да једино пскре*шм п равпопрапним спорлзумом сз олемеиитим италнјанским народом, могу бнш заштпБенн нашн заједнички интерссЦ ц заједиичка снгурност. .Мл имамо нсгог непоередног непријагеља — АустроУгарску — п, каб и Италијани, уверени смо, да без слобођења народа угњетаваНИК од Аусгро-Угарске неће бити услешно сломљена снага пајјачег непријатеља Савезника, мнлигартстичке Немачке. Пргшципи на којнма Ке се оснивати наша нова СрпскоХрватс ;о Словеначка Држава, истовеши су са оним принцанима на којима је Италија отпочела своју величину, и уверени смо, да, руку под руку и искреним пријатељством са Пгалијом, можемо знагно допрннети триумфу заједннчке ствари.л) српш »нвдлиди У Лион је стнгао изШвајцарске један воз, који је довезао 380 тешчих рањеника српских из Аустро Угарске. Са њима је дошао и један теш и рањеник француски који је бно заробљен од Бугара. Ово је први пут да нам стижу заробљеиици из ( угарске. Пуковник Десуш и српскв пуковник Аћимовић поздравили су их дирљивим говорима.

После полеми е са немачком социјалистичком већином п после дугачког објашњава ња о циљевима рага саоразумних и централпих сила, француска социјална демократија формулисала је своје погледе на демократске циљеве у овом рату. П .слеједногдугог увода, у комс се са лепом аргументацпјом устаје протпв знексија и захтева >.онзулгацнја народа у шпању свој • судбине, фрлицу. кн соцнјалисти су, у ових неко ;ико чланака, изнсли своје захтеве о путу ка мцру: I Освајачи одмах морају евакуисати окупиране земље. Оне морају бити слободие од сва е потчињености. Оне морају бити рестаурнране по свом тсриторијадном интегритегу, полптпчком п економс^ои. II Белгија и Луксенбург, чија је иеутралност повређена, морзју добити иуну накнтду од оних који су швршили ту повреду. III францус.а социјалистичка стран а тражи успосгављање

незавнсне Пољске државе. Ту државу сасгављаће све терпторије, на којима се становништзо по већини, изјасни да жели да пргтада тој држави. IV Северни Шиезаиг биће образован по своме статуту а према Прашком Уговору. V Нсто тако народи са италпјанске територије у Аустрцји, које су до сада биле ван италијанског јединства, опредељиваће се сами. Сви ће бити прксаједињени држави за коју се буду изјаснили. VI Питања свих аустријских пародиости и сввх балканскпх народа решпће се по истом принципу, да народи уирављају сами собом, било слободним образовањем федсратив’ннх др* жава, бнло независношћу заин* тересованих група, а свима ћс бити загарантованп начини слободног онредељивања. VII Пнтернационала је увек осуђ шала колонијалну политику 1 аппталистичкпх влада. Осуђујућн је н даље, она је принуђеиа да призна стање