Народ

БРОЈ 10 Ј1ЕПТД

, „Народ,, излази смзакога дана по подне.

Штзмпарпј а се иалази у ФранКрвој ушци бр. 20. ==■ Власнпк КРСТА Љ. МИЛКТИЋ

хб. дш год.

Рукописи се не вра&ају. Огласи и белешке наплакују се по погодби. Редакција је у улици Франковој бр. 20.

Главтш уредник ДРАГ. С. ГОГИЋ ч .

Свет. Стефанови^. I ПЕСМА МЕТВЕ - НА НЕМАЧК>' гГШСМУ МРЖЊЕ*' ■Прстлество на вас Мо&ни и Силни, на вас Велики и Јаки I Што имаспле у рукама својим ма ла тренут од тренута само Сидбину света ! П решисте је: Узесте своју моћ, не да је безмоћним и слабима дате, но да убијате. Злочинци под крунама , са рукама црним од крви побијених милиона! Убице жавота ко^е ниете дали , отимачи блага која текли нисте, рутшиељи срећа којс градили нисте, ружитељи олтара које дизали нисте, уништачи права која даровали нисте, газитеља слобода које ни дали ни имали нисте, мучитељи жена које обљубивасте насилхм, и место љубави улистс у њих мржњу, мржњу жена, мржњу кћери, мржњу матера, родитељки покољења ! Ви певачи песме Мржње, еи што мржњом оилодисте свет ! Зар за то велики бесте, зар за то моћ узесте , зар за то напред ићасте , крчисте стазе и путе, да оне што за вама стижу над понор доведете, над амбиз их лакше намамите ? Зар за то се на вис иснесте, не да за собом поведете оне што из доља чезну за висом, за простриним далеким видиком небеса, за обзором бескрајног сунца ? 0 , не узчћосте ви. ни сами да се напијете сунца, ни да се наситите неба и бескраја, но да себе прогласите сунцем, Ој несветли ! виделом да се, назовете света, О, безвидни! бпговимп да се начините, 0, безбижни ! Рад ужаса и страха усиесте се горе, да ко лавина, ко свеломни усов, сјурите се доле, сверушећи. свегушећи, давећ, смртно стежућ: све што је пошло за висином, све што се повело за пространством, све што се понело за бескрајством ! И не видесте да, једном оклизнут с виса, најсилнији усов, све иод собом нустошећи, сам доле пада, у низине суља, и у гадном, меканом. прљавом блату губи себе, тврдоћу чисту своју топи ! 0, ви што на вису бесте и падостс у поноре глиба ! О ви што силу имаћастс. да наси.ка почините ! О ви ишго владари над људима бесте и постасте госпчдари слугу, власници робља ! Зле воће што пукове водате, да бчи им свсжете и руке и уста им заптијете, да лакгие их побијете: да нема рукс да невиног брани. да нема уста да прокажу кривца, да нсма ока да убицу спази и на диу зсницс да упије лик му рад вечног суда ! Пастири лоши што водите стадо на клање! Да сте проклети! Проклество на вас суза небројених, безбројних суза исплаканих, безбројних суза уздржаних, суза живих, суза мртвих, кезбројних суза усахнутих, ал не одлакнутих, безбројних суза угашених ал не утешених јер суза утехе нема, вечшп је њсзин траг. Проклество на вас крви изгуб.кене,

крва срдаца што су жи&ела, волдха, бол.ела, ерела и мрела, шито су хранила животе и снове штс су чавскц богове ст/зарала ШјСхС- су цебеса сз землл 'ч <. гшја.ца и врсдно куцала вгчипшм ритмом Сићо. огњиихта живота смрћу погаигсма, круна стоорења у глиб погажсна Проклество на вас човсчанспгва, неостаиреног, неоваплоћеног света будућих људи, јсдног, великог, СЈајног, здруженог, неподељсног у огромном напору, чежњи 'за складом, за божанском једном хармонијом покрета и рада творачких дарова худских свију — бачсних слепо, тупо на пропает и уништење од вас, о рушитељи вечни ’ Проклеспгво на вас.Бога, ког створисте слугом силе своје! Проклесшво на вас Духа, победника земље, ког сте у окове стегли силе и гвожћа, и у тамницу бацисте га ггусту, у иусшињу пустошну, мртву, далеко од људи бескрајно, где нема људске душе, где нсма живе дуиге, где је мртвило само не би ли умро и он : не би ли постао његов глас глас у пустињи вапијућег, не би ли слабији био он, у оргији вашсг беса и помаме страсти, но умирућег дах у вихровима! Но лудо сте устали на њ, узалуд смртни бесмртнога дави! Из најтврћчх окова, тамнице најтешње, ко Дух из боце у Источној причи, избиће он у огромном облаку и страх смртнога обориће вас пред њим, пред његовим вечним ликом, ликом вечише правде, ликом истине и добра, ликом лепоте бића, ликом човека у дух уздигнута ! ОдвеЈг смо дуго живели занети ликом тим. одвећ смо добро познали истину и право, одвећ смо дубоко љубили лепоту, одвећ смо дуго чезнулн за човеком новим, уздигнутим, очишћеним од звери. И не може бштг да људима овлада звер, и зло и ружно да учврстс престо, и злочин да се зацари над светом, и насиље да буде нови бог ! Огњен јс дух и огромним пожаром он ће срушити до у темеље царство звери, које се храни пропашћу других; и побиће до у семе свс. што живи од смрти других. Завладаће наукДуха : да они вечно жнве гито за друге и у другима жиае ; јер што смо другима дали то је огромно оно оечито све, што остаје од нас кроз часе нролазећих! Крај је оним тто узимљу а нс дају ! Ко мајину пред далеком буром, осећам како светом дубоко струји чсжњи за складом, носталгија добра, занос лепоте! И човек ослобоћен звери подиже руке к вечности и божанству! 4 15 VIII 1917. - Солун. - ТдшО Сибир

Већ и прошла руска влада намеравала је, да бившег цара Николу и његову породицу премести из Царс.ог Села у неко друго место. Нова влада иеђугим реишла је то пита нве много брже, јер је било околности, коЈе су је на то нагониле. Из обавештен,а : оја имамо, влада је осетцла. да је двор 1 Але:- сапдра« бпо центар за је*

даи противреволуционарни покрет. Сазнало се, да је бив ши цар добијао тајиу кореспонденцију. Кад је препвска ухваћена, отворена је, и тада су ухваћени н саучесници. Петроградски Совјет сматрао је у почегку, да није потребно уклаљати цара иа ЦарскогСе ла, али се сада изјаснио, да цара треба уклоццти, пошто је месии Совјет из Царског

Села изјавио, да не може битЈ^ одговоран за чувап.е заточеника у -звору > А ле^саИђјра Н,, 'Лс*./ ОКчХлћНВ; НП дру.гн л.лљећеаа, г.псу зналп куда ће цар са породпЦон бити упућен. У опште се мислпло, да Ке се он пре селити у неко друго место у Руснји, па су таквп телеграки били послати у Европу. Целе ноћи, у очи поласк^, спре.мало се за полазак. Педесет слЈту царске породипе одређена су да прате своје госползре. Нзјснгурнији инај опробанијн војници из целог гарнизона пробрани су, да иду као царева пратлка на пугу. Требало је да се пође преко ноћ, ала се задошшло до четирн сата у јутру. Суверенп су пошли из двора на станицу аутомобалом. Целим путем трупе су правиле кордон, али п без тога на улиЦи је било врло мало света, јер је полазак држан у тајности. Нчкола, угучен носио је летњу ратну униформу. Кнез Долгоруки седео је са стране. Бивша царица и велике кн>егшве попеле су се на своје аутомобнле са почасним госпођама п госпођицама. Бнвјди паследник престола са иаринским подофициром, којн га. верно прати, Оио јеса својим професором француског језика н хирурго.м професором Богкином. Господин Керенски такође је изашао на станицу, да изда последње наредбе. На перону, пошто су степеиице 6иле доста високе, г. Керенски је љубазио помогао бившем владару да се попне у вагон пруживши му руку. Велики кнез Мнхајло Александровић, брат Николин, коме је бнло допуштено, да се опрости са бившом цзрском породицом, осгао је на перону до поласка воза. Други воз одвезао је слуге и прт:ваг. За два дана цар је с поро дицом сптгао на руску гра ницу на Уралу, у ТЈ'умен, малу варош на реци Тоболу. Одатле се реком спуетио до Тоболска, на утокуТобола у Исхим, взрошл са двадесет четнри хи.* 1 ,аде становника, главног места највеђе сибирске губер!шје од два мнлноиа становника. Ту су цара сместили у гувецнеровЈМ двору. СЈАЈАИ РАД

Лоидон. 17 авгуета Вриптнски дописници са фронта послали су извештаје о великим : подвизима енглеских\ авиЈатичара. Л току последље недеље наши авијатичари су летели