Народ
ГОДКНА Т. Рукописи сс не вра^ају.
. ВР{ЈЈ 10Г ЛЕПТА „Народ,, излази спакога дана по подне. Штдмпарпјасе палазп у Франковој улици бр. 20.
Власник КРСТА Љ. МИДЕТИп
Огласи и белешке ндплакују сс по погодбн. Редакцпја је у улици Франкопој бр 20.
Главпи урелппк ДРАГ. С. ГОГИЋ
џп. Осаовни и ттрвсист пс ни цил> рада ла нашем народном ујСдињењу тај је, да у оквир будукс нашс заједмичке националне државе уђе и Црна Гора. Био би најве-ћи политички парадокс и неопростиви нациопални грех имати н даље две наше-засебне државе. На том принципу, који Је деценијама пренебрегаван — често пута из сасвим сувишне обазривости — сгворен је велики и напредан црногорски покрет за народно уједињење. Гај | принцип изражен је сада јасно и отворено у Крфској Декларацији, коју је инпче Црпогорски Одбор за Народно Уједињење у свему признао за своју. Краљ Пикола, мефутим, који.кроз овакву манифестацију саглас ности свих фактора внди једпно губитак свог престола, поставио се унапред против таквог решења ствари. Дочекао је ипак жалосну славу — коју је наиста могао себи да уштеди да га министри, који га демонстративпо напуштају. оптужују без икаквог устручавања: како воли да буде српски краљ али не воли да води српску политику. •••' Г. Андрији Радовићу, бившем министру председнику, паметном м честитом политичару припада та ретка част да је организовпо акцију црНогорску за народно уједињење, после које је краљ Никола погпуно бојкогован од свих исправних људи. Краљеви данпшњи министри таман и изгледају онако, како једино и мог) т да изгледају они којима су пречи интереси лични и ингереси династије од интереса народа. П ре дсе д н и к м и н иста рства и минисгар спољних послова старац Евген Поповић, бивши двадесетогодишњи консул у Риму, краљев је друг још из гимназије. Ммнистар правде и просвете детињасти и неозбњљни Вељко Милићеви-ћ, који је тек од пре три године црногорски поданик. Министар фи-
г а р 1 папсија п графевииа Мило Вујовњћ, бивши чиновник талијанског монопола у Подгорици а потом ситан чииовничиЕ у министарству унутрашњих дела. Министар војни и унутрашњих дела Нико Хајдукови ћ провео је прошле године неко време у Солун .• и — утврфено је — одвраћоо црногорске добровољце да не иду у српску војску. Осуда, којом цео свет пред\ г среће ингригемалог двора у Неји, најбоља је гаранција дл ке спасоносна идеја о народном уједињењу морати победити. ЗВЕЗДИЦЕ
Гаргаатуа ШШ ТРГОВАЦА Лондон 18 абг. Сопственицибродова, у једном извештају, који су упутили енглеској трговачкој марини, изражавају уверење да један сакат мир неће бити стабилан, нарочи то ако се не узме у обзир и трговачка политика. Циљеви, за које сс бију савезници, морају бити постигнути. Мир неће бити осигуран све дотле док Немачком и њеним колониЈама влада милитаристнчки систем, којим се пиратска и разбојничка политика води на суву и мору. Само Г10Тпуним сломом непријатељевим моћи "ће се доћи до поправке, реституције и еигурности. Само онда када постигне своје циљеве, британска трговачка политика биће политика мира. ПОБУНЕ Рим, 1" августа Према причању бугарских Оегунаца, после устинка у \1орави . појавиле се побуне и у неким деловима Маћедоније па чак и у јсд ном дслу старе Бугарскс. Послата су два бугарска батаљона са
фронта да угушс побуну у области Тетова Побуна јс^ избила и у пб гасти Ћустендила ’ И Трна. Побушнири . из тог краја запалили су Босиљград. Помиље се и неки нови покрст у Србији
Соттун, 1 августа.
Иа сваку појавууРу сиш V нас се гледа еа родбинским страховањем а на сваки непријатнији глас отуда, обузима нас бојазан и стрепња, чссто всЕа него што је и код самих Руса. То долази од наше превеликс љубави прсма Русији и Русима, која нам понекад смета да правилно судимо. Тако се и сад на рад Московског Народног Конгреса гледа са бојажљи в и м о ч е кивањем. Међутим, отворене речи г. Кер неког, гснсрала Корнплова и министра финансија, који су без уздржавања и без увијања оцрглли право стање у Русији и који су смело схвагили тешкоће, које су им на путу, само могу уливати поверење. Људи, који тачно знају, какве све тешкоће имају да савладају, који се не устручавају да их кажу целом свету, а подухватају се да их победс, показују да су им дорасли. Јер треба знати, да се у Русији данас говори искрено: нема ничега вишс., од чега би требало страховати,ваи онога што је речено. Ако Керекски помиње унутрашње непријатеље он брзо додаје, да ће их свима срествима укдонити, ако министар финансија истиче тешку финансијску ситуацију, он 'ће одмах завссти монополе, ако генерал Корнилов додирује неке појаве недисциплине, он остајс да их уњаони. И оно што нас заводи у оцени, то су искрене речи. Искрене речи имајудејство као светлоет, кад се изафе из мрачног простора. Иавикли смо да тражимо увек још нешто иза онога што се зна. Овде тога мећутим нема, и вера у руску искреност постаје вера у добар крај.
ЗЕМЈВА ПОНОСА
4 Пприз, 1$ авг. Оишпшнпш одвор ц Ан нерсу илрадио јс и потписоо је.дон достојанствен протест пропгив одминистративне поделс Белгије. У том протесту се каже да окупациона власт нема права да, без одобрењп бирача, ствара две престоницс и дви министа]>сшаа. Дил>е се. у протссту истиче јсдинство свих Белгијанаца, и одбија свако страно машање у унутрашњс белгијске ствари. Што се тиче лингвистичких пита ња о њима може рсшавати счмо белгијски нацио нални парламенат. РЕФОРМЕ У ННДШ Лондон, 18 азг. Нози мннпстар за Пндију Мон т егн проучпо је, са својим колегама у кабинету, проблем о увођењу рефорама у пол '.тичнн и адмшшстративни Усгав Мндије. Пре трн дана Монтегп је у Доњем /ому укратко о фтао основе политике, коју брцтанска влзда миСли да водц у великој инI диској домшшји. По схватању г. Монгегна, према спецајалиим условима политичким, социјалним. економским н админнстратавним, те ће се реформе уводити постепено. ШДРЕНА ВОЈСШ Рим, 18 августа Једна аустријска дописница из Будим Пеште тврди да су италијанеки авијатнчари у ирављајући аусгриЈСким апгратима, на којима је био зпак црнога крста, бацали на аустријске линије цедуље позивајућн војннкс на де’зертирање. Донисница назива ездаЈ‘ством ову злоупогреоу знакова за расиознавање.
Међутнм пталијапски авијатпчари пису ппкад рукова- лн анаратима са зпаком црногд . крсга. Ако се тако тто хеси::о мо/КС се јеиппо нротумач •тн тако, да ху аустрпјск# авнјатпчари самн бацала на своју пешадију проглас којмма сс позива на дезертирање. Озо може бити само у једној војсци као што је аустријска, у којој нма тотико раса које 1'ве и.\шју засебне тежње за независиотћу п између себе су иепријатељп.
Цирпх, 18. августа
Пз Беча јављају да је 4000 радника, нз фабрике Рингжо<фера у Прагу, објазнло тлтрајк, да протествују протпв недовољне хране. ВоЈ‘ска је ухапсила 300 штрајкача. Војска је тако исто расгурпла једаи велики збор, на коме су се држалп резолуционарни говОри. Народ је тражпо да рат одмах пресгане и апсолутно право чешког народа да управља сам собом у независиој чешко слозачкој држави. Протествовало се иротив извоза намирница у Немачку и у Беч, тражило се да се одмах обуставе војнички прегледи, као и да се ослободе ухапшени раднички вође, Инциденти су били ве.шки, прЈЛнвена је крв. Раднички г.ође ступили су у везу са Највишим Нацноналним Саветом и са преставницима Чешке Уније, изЈ‘ављујући да ће поднети све жр* тве за остварење чешких асппрација и народпе независности. Псги покрет влада и на селу. Сељаци се скупљају у гомиле да се силом одупру реквизицији, изјављујући да ће радије запалити своју жетву него што ће Ј - е дати Немачкој и Бечу.
1
«Дељи,Телеграф обЈ'ављује и друге успомсне Г. Жерара бнвшег амернканског амбасадора у Берлпну о томе какав су мнр намеравалп Немцп да закл»уче. *У први мах, вели Жерар, кад ми је Бетман Холвег говорио о миру, ја сам га пптао којц су услови Немачке, али ни. ако ни од њ'га ни од другнх ннсам могао добити (фсцизан одговор на ово питање. Више пута сам питао каицслара, да ли би Немачка пристала да се повуче из Белгије п Бетман Холвсг ми је увек одгпварао: ,,Да, али са гар,’нцијама.“ На послетку, концем јану-
ара 1917, када мп је капцелар поново говорио о миру, запптао са.м г а : „Каквн су тачно условн мира које стално наглашавате? Саопштите мн ваше ирецизне захтеве у том погледу. Јесу ;ш Немцн готовн да напусте Белгију?“ — Да, али са гаранцијаиа. — Па које су те гаранције? — Могу нзјавпти да је потребно да задржимо утврђења Лијеж и Намир, а поред тога и друга утврђења и гарнизоне по Белгији. Тометребадодати железнвце, пристаништа п друга коиуникациска средства. Белгијанци не би моглп да држе војску; али ми треОа да добвјемо право да аа*