Народ

Бр

СУАУН. ИОНВДЕОКИК 31. АШУС1А 1Н17. 1 ОД.

. одина ;

БРОЈ 10 ЛЕПТА

„Нар°Д» излази свакога дана по подне. Ш гампарија се налази у Франковој улицн бр. 20,

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

Рукописи се не врД-ћају.

Огласи и белешке наптЈгћују се по погодби. 1’сдагсцмја је у улици Франковој бр. 20.

Главни уреднпк ДРАГ. С. ГОГИЋ

На путу оишгсга и коренитог друштвенополитичког Прспоро-ђаја, који ^ће нам бити наметнут вишом силом минулих дога1заја и нових' прилика, као полазна тачка свега мишЂења и делања у смислу задово.Ђавања државних и народних потреба, има да буде духовни и морални препород народне интелигенције. У толико више и пре и нарочито због тога, што је код нас и досада — и то "ћс остати још за дуго времена сва интелигенција претежио била упућена на државну службу и тако рећи била прогутана разним државним функцијама. Интелигенција — то је со народне зем.Ђе, регулатор и извршилац, народне во.ве, светлост народног ума и душе, носилац народних идеала и природни представних државног достојанства и престижа. Способна и савесна интелигенцијаможе једино да да држави спремне и добре чиновнике а народу верне и изразите представнике у сваком погледу. Због тога значај и улога интелигенције у нашем буду■ћем државном животу има 1 *у да превазиђу далеко њен значај и улогј 7 редовних прилика и времена. Љубав прсма народу, праћена позитивним радом, и свест о задацима, праФаена најчистијим побудама у радЈ т — главни су елементи, са којима интелигенција има да изврши у буду ћности своју дужност према држави и народу... 'Га дужност, која лежи на интелегенцији, захтева категорички да се из целокупног јавног рада искључи: партизанска нетрпељивост и необјективност, демагогија и повлађивање ниским инстиктима изаблудама, лични култ и традиционализам, идеја о фаворизирању «нашег човека» и сваки непотизам, злоупотреба државног ауторитета за личне или партиске циљеве. 1а дужносг намеће у овом СМислу енергичну ак-

цију, без компро.миса и без одлагања. Они који хоће да воде и да буду на челу, трсба да претходс уувск и спагда сјајем душе и чнстотом срца, на првом месту. У томе је величина улоге интелигепције. Овакви захтеви дужноети означени су патњама и искушењима нагшт народа. Они обе лежавају интелигенцији њен пут славе и части, одре-ђују њен дуг према Отаџбини. Узори и подстреци за вршење дужности не треба да се траже нигде на страни и нигде ван нас. Треба се угледати на свој ро-ђени народ. Онолико самопрегоревања, достојанства и истрајности колико је он показао, вршећи своју дужност прсма Отаџоини—па ће Србији бити доста за њену регенерациј ЗВЕЗДИЦЕ Тринаеста глава откровења Јовановог, стих четврти, пети и осалшаести: «И поклонише се звијсри говоре-ћи• Ко је као звијер'] Ко ће ритовати с њомЧ•И дана јој бише уста која говоре всликс ствари и хумњп и дана јој би област да чипи четрдесет и два мјессца.• *Овдје је мудрост. Ко има ум нека израчуна број звијери: јер је Срој човјеков и број њезин шест стотина и шездесст шест Кад је почео рат, Виљс му II било је педесет и пст година и шест месеци, или — шест стотина и шездесет шест месеца. И звер ће се одржати четрдесет и два месеца! Гаргаптуа

рскао Министар пред- МелерсдорФ п шсст у Тереседник, Србија је увек зиенЈптат. У Меленсдорфу су ОПЛа чувкр врата Пр<> билн саал■ најори м)је ц .и ГПн I грманске најезде ; 10 «И!И и \ а:»гг-».т «,1 Г,е |||а.|, 1 . И увек је верно исиу- До сазниа иарлачелта 1 гпје њавала своју мисију.» ј ПМ Г.нло нпкад дозвол.ено да ј их ко посети, па пи иајближи БОЖИЈИ РОЂДК ! рођаци. Једном је дошао нз Боске брат једног осуђеника,

Лондон, 20 августа Пр“ма једној депеш 1 из Копснхагена „Морнинг Посту“, приликом свог иослеивег бавл.ења у Митави, цар Виљем је рекао, да рат иеће трајати више од два до три месецч. Кајзер је путовао у Митаву и тамо ово говорио извеСно због тога, што су се код тамошњих немачких трупа појавили знаци незадовољства. РУИУНСКИ 1ШЛ0ЖАЈ 7 Петроград, 19 авг. Аустро-немачка инвазија у Галициј/ и Буковнну прети да изолује Румунију. Сјајни огпор руско-румунских трупа даје наде да се ова претља неће остварити. Али у случај/ да Аустро-Немцч напредују румуиска влада биће пр 'морана да напустц Лаш.

ЕН1ЛЕЗИ ЗА СРБЕ Лондон 20 авг. Британски одбор за помо-ћ Србима добио је телегам, који јавља, да је пожар у Солуну уништио. сва комитетска слагалишта. ЈЦомитетје објавио апел на публику, да шал>е новац, да би се надокнадила из губљена роба, а нарочито животне намирнице. Апел сс завршава овим речима: <фао што је ту скоро

али се морао вратити не видевши брата. Ово је сасвим противно прописима, јер па редба за војнкчке затворе од месеца августа 1914, вели јасно, да сваки осуђени има право на иосете и то, у ир' р.ој трећинн казне једном свакнх осам педеља, у другој трећини сваких шсст и у тре ћој сваке четврте недеље. Због затвора у ћелији п сла бе хране умрло је већ н>их троје (Керовић отац и син и Недовић); четврти Поповић) лежи у болннци од туберкулозе. Осуђени су једаред молили да не буду више пзоловани — али узалуд, А и оној шесторици у Терезиенштату није много боље. Тројица су умрли Чтбриновнћ, Грабс-ж и Дукић, тројнца су још жи-

вп. Од овпх Прппцпп пЛе дуго живети; ои болује оа ту С.еунулозе у 1 осглма.

КРИВЦИ НА СУДУ Апша, 21 ашусш Парламентарна комисија цоднела је тужбу против бивших министара за заверу а за покушај, да у Грчкој промене политички режии и да уведу лнчну краљеву политику. Они су режшм изменили са више насплнлх и незаконптих пгступака, од кајих су ово главни: прво, распупптипе < купштине од 1 јула и узурпираше законодавпе власта и друго, мобилнзацпја војске Сез цшка п дражпве на грађааски рат. Суднће се свпма бившим министрима из кабинета Скулудиса и Ламброса, изузимајући адмирала Кондуриотиса. У скупштини је поднета интерпелација, шта влада намерава да предузме против германофилских Листова, који су прошлог дсцембра раздражили Епнстрате против Веиизелиста. Н 81 Ц 11 И ПШ

ГУСАРИ НА СОСЛУ Лондон, 20 авг. Један мали рнбарски брод ловио је рибу близу Скарбо руга, на десет миља од обале. Око седам и по сати у вече брод је заустављен на сред мора због рђавог времена. Сопственпк брода са двојицом људи бпо је у једном малом чамцу, а два рнбара су остгла на лађи. Наједиом појави се пемачки сумарен и приђе на трпес т ину метара до лађе. Немци су најпре пуцалн из пушака а за тим су почели брзу паљбу гранатама великог калибра. Сопствепик брода одмах се врати на лађу да спасе ону двојнцу који с.у остали, али је један од љих био већ мртав. Уз помоћ оста лих он однесе леш на чамац, а сумарен је и даље тукао лађу, која је тонула за двадесет минута, па се онда и сам изгубио.

НАШИ МУЧЕНИЦИ »Арбајтер Цајтунг« јавља: Ос) ђени из сарајевског процеса били су најпре смештени у Зеипци у Боснн. Кад је беснео рат на границама 1 осне, они су одведени у аустријске затворе, пет њих у

Папини лредлози за мир једиогласно су код држава Споразума обележени као једнострани и да се не могу усвојнти- Мсђутим није тако било и у Пемачкој. Неиачки листови су се, као и њихови политнчарн, дуго у«државали од оцене Папине ноте и тек пбшто су коментари свнх савезника били познати почели су и они дасебаве љом. Зато се може претпоставити, да је н мишљеље пемачких листова прилкчно нзмењено, после категоричког плсања савезничких листова пјјотив Папиие цоте. Ево неколнко мишљен>а о Папшшм предлознма из не^олико угледннјих немачкнх листова: Службеии « Локал Анцајгер« пшпе: «Већ одавна за нас није тајна, да Папа спрема дштломатски корак у корист мира. У часу када је Рајхетаг био још на окупу и када је борба у корнст резолуцнје о миру Шајдеман—Ерцбергероаом бнла још нерешена, шапутало се о Папиној ноти н са разних страна уверавлло се, да држање центра која је иза Евао ову аферу, одтвара плановпма Свете Столнце. Птвесне изјаве Ерцбсргерове као и изјаве, мање више увијене, листова који припадају Ценгру само потврђују хипотезуотој сагласности...Берлинер Тагблат" потсећа да је Ерцбергср, када се бранио против „Кслнише Фолкс

Цајтунга" који му јс пребацивао, шго меша Пагшну личност са пропагакдом за мир, писао: „Одлука, за коју сам се у Рајхстагу бпо ангажовао са мојом резолуцнјом за мпр, одговара потпуно намерама Папнним". А „Берлинер Тагблат“ додзје: „Прсд иама је Пашша нота за мир. Пзгледа да је Ерцбергер бпо ипак у праву када се ослањао на идеје Бенедикта XV, правдајуНи и објашњавајући своје држаае у Рајхстагу“. Интересантио ј попенути овде, да је последњег утортшка велики католички орган „Келнише Фолксцајгунг“, об<јавно један чланак у коме се оптужује Ерцбергер, да је говорио како је и Папа имао удела у резолуцији Рајхстага о миру. Ерцбергер је изјавио да је н,егово држање у Рајхстагу бнло потпуно сложно еа Папииим мишљеЈБем. „Келнише Фолксцајтунг" протествује против тога и вели: „Ми зиа.мо из сигурног извора да Свети Отац није ни сањао, да немачком Центру намеће своје држање. Никада он није иишта рекао, што бн могдо потврдити Ерцбергерове речи". „МинченерНајесте Нахрихтен“ пише: „Ми се бојимо да Папина нота, приближујући се нз извесним тачкама непријатељском схватању, ие учиии, да