Народ

БРОЈ 10 АЕЛТД

„Народ,, излази с&акога дана по подне.

Штампарија се ма^азн у Фран ковој улицн бр. 20.

Влдсндк КРСТА Њ. МИЛЕТИЋ

ојаУхк рРНДА 23, лаоцјл 1 ги 7 . шд.

10 ДЦЦД 1 . Рукописи се не пра^ајуЈ' Огласи и беле^Шке на-^ пла-кују се по погодби. Редакдија ]е V улици Фраиковој бр. 2б.

Глатћ ургДнкк ДРАГ. С. ГОГИЂ.

Италија н Сђбија -РАЗ^ОВОР СА СРПСКИМ ПРЕДСЕДНИКОМ ВДАДЕ —

„Ко[)иере дела Сера“ 1 у броју од 3 августа доноси овај извештај: Народни посланик Бевионе, док се бавио у Лондону, врло се много бавио испитиваљем југословенског питања, долазећи у додир са во3>ама југословенског покрета и са Енглезима, преставницима југословенофилске струје. И данас у „Газета дел Пополо“ почео је износИти резултате тог испитивања. Прво је објавио занимљив разговор са председником српске владе. На питање какав политички значај има Крфска Декларација, г. ПашиЕ је изјавио: — Споразум на Крфу значи, да Србија, у споразуму са преставницима југословенског народа из Аустро-Угарске, прима на себе задатак да буде водиља у политичком раду за стварање нове државе Срба, Хрвата и Словенаца. На друго питање, зашто се Србија није раније отворено изјаснила за уједињење са Југословенима из Аустрије и на питање, да ли је Крфска Декларација последица руске револуције, г. ПашиЕ није хтео дати никаква одговора. Што се гиче политичког карактера, г. ПашиЕ је рекао, да „Споразум у Крфу даје будућој држави Срба, Хрвата и Словенаца обликуједињене, нипошго федеративне државе. То мора бити зато, да би се избегле велике тешкоће, које би настале, кад би се хтеле одредити несталне ме'ђусобне границе трију породица.“ — А шта мислите о вестима, које се проносе о аустријским Слбвенима и о њиховој верности аустроугарској монархиЈИ, запитао је г. Бевионе.

Г. БепиоНе потсетио је српског Премијера на уговоре, који постоје измеЕу Италије и Савезника за решење јадранског нитања и упитао га, како Србија гледа на ово правно и фактичко стање. , — Ми, одговдрио је ', г. Пашић, постављамо као темед> нашег рада најтешњи и најлојалнији споразум са Игалијом. Италија, која се ујединила на Основимц принципа националности, извесно неможе спречавзти наше народно уједињење. Затим је додао: — Игалија, заузимањем Трста, Пуља и Ва^ лоне, осигурава себи апсолутну препласт на Јадрану. Затим треба имати у виду да ми, за много и много година, нећемо имати флоте. — Какве би користи запитао је г. Бевионе, имала Италија од будукег споразума са Југоеловенима. Г. ПашиЕ је одговорио: — Стварањем веза дубоког, сталног, непроменљивог пријатељства са нама, широм ће отворити врата италијанској трговини, њеној иницијативи и њеној култури код нас, одизању неосвојиме бране против гермапске најезде на Јадранско и Јегејско море. Аустрија је у врло рћавом положају, у каквом се још никада до сада није налазила. То знамо из поузданог извора. Беч попушта и даје аутономију свима народностима из царевине, задржавајући, разуме се, јединство војске и спољне политике. Ово је знак, да је Аустрија унутра веома слаба. ово је час, да се изазову Јужни Словени у монархији да пређу т отворену и енергичну опозицију против данашњег режима уАу-

— Доиста, ме-ђу Хрватима и Словенцима има струја, које су наклоњене А\стрији, али то је мањина. Народ 1 е за уједињење свих Јужних Словена у једнуједину државу.

СТрИЈИ. Што се тиче МаТедоније, п[)едседник Српске владе одлучно је изјавио, да није могућно никакво одрицање, ма у коме смислу и ни према коме. А за цр-

ногорскц .покрет, који жели уједињењс сс Србијом. окЈс рсксо, — Ми се. томо Можемо противити, ★ На ове изјаве г. Пашића «Корие[)а дела Сера» додаје једаџ дугачак коментар а V њему, између осталог, каже и ово: пеке од ових изјава заслужују нарочиту пажњу. Тако је, без сумње, врло утешно мишљење председникасрпске владе о приликама у којима се налази Аустрија. Њено распадање по многим знацима неизбежно је и зато трсба повести против ње јаку дипломатску и полигичку офанзиву. Иројекат стварања српско-југословенске краљевине садржи у себи један елеменат те офанзиве и управо зато такав пројекат многи су примили са поверењем. ЗВЕЗДИЦЕ

Гаргантуа В Е Р Д Б Н Париз, 23 августа. „Тан ‘ пчш ' да су последњи напади код ^ердена бнли упућенн поглавито иа то, ва потпуно ослоболе варош. Сада је живот у Вердену понова почео. Становништво се враћа у сзоје станове разорене немачким бомбардо* ваљем. Ш ЈМОМ ТРСГа Цирих, *3 августа Прсма нтновишм вестима из Бсча, тамо су врло узнсмирени због италијанског напредовања према Трсту. У војничким кругови• ма аустријске прсстонице бојс се, да '1\е, због слабог отпора, доки до скоре капитулацше овс велике јадранске вароши. Всћ и до сада јс готово свс становни(ипхво евакуисано из варЛши због сталног бомбардФзања са енгле ■ ско-италијаћских монитора и асрвплана. Јуче је била велика сксплозија једног дспоа муницијс и изазвала велико узбујјењс у вироши. Свет је бежао ужаснут страхотом сксплозије, која се чула на виш? стотина кило мстара унаоколо. Веровало

се, да су Ишалијани оптокели напад са сусг, ц с хора. С другс стг.ране сазкаје сс да.су сс Аустријанци скомили на Италијане из Трста, прогонсЈи и стрељајући читаве. породице, које су им изгледале најсумњивије. ЗА АКЕКСИЈЕ Берн. 2 > августа Шеф пангерманис.та у. РаЈхстагу, Кулм, изјавио је у »Берлинер Тагеблату* да Немци не могу примнти никакав мир пре него што добцју више концеспја у Белгији. Немачка никада не може напустцти Анверс, који је животно питаље за њену егзистенциј/. Акоово присганиште не буде у нашим рукама, Енглеска Ке нас ехономски утушпги. вњт н ншд Петроград, '11 авг. »ГБујорк Хералд“ јавл>а из Шгокхолма, оа свога допнсннка г. Верштајна, једну прк ватну телеграфску преииску, коју је добио од г. Владимира Бурцева. Ову је нрсписку водио Вил>ем II са Николом II октобра и новембра 3901, а откривена је у ириватној ар хиви Николе II у Царском Селу. Депеше су билс на енгле ском језику. Виљем II потписивао се Впли а Никола Ники. Свака од кајзеровах депеша сврш 1 вала се ласкавиа изразима за царицу. Са овом нреписком Влљем II ишао је на то да створн франц/скоруско-немачки савез против Енглеске. Преговори су тре-

балп да теку овако: Неха^Јса је кометала РусиЈк. а &«з Фракцуоке, јсдку когвскдкЈу, која бп бвлГГ упразљгна. лротив Епглеске. Изгледал^ је да Никола II пристаје па н>у. После тога би се Францусда нашла пред свршеиим чином, и, како се очеДивало, бала би прпморана да уђе у нову конбинацију. «На овај начмн, пише кајзер, биће склопљен један моћан савез трију континенгалних сила за напад нз Енглескул НА ИПРУ • ■ Парчз 23 августа Хавасова АгенцПја јавља изглавногбританског штаба -. Рђаво време с.Чста операцијамп на фронШу код Ипра, алч ипак наша ави јатика нс престајс г1а на пада непријатељскс топо вс великог калибра, од 'којих су неки у1\утканИ. Јучс су наше патроле и.гвршилс један испад и довеле неколико заробљеника а Ме$у њима десет наших војника, који су били заробљени. У 0ПАСН0СТИ Цирих, 23 а*г. Мајор Морат, у прегледу војне снтуације у „Берзивер Тагеблату 11 пише, дз тДавни шгаб треба што вишедарадв да се потпомоше фронт у Трентину, како би се спреч;:ла италијанска инвазију. „Наша влада, каже он, треба, у свом сопственом интересу, да пошље трупе у иб* моћ нашој савезннцп: План генерала Кадорне треба да пропадне по сваку цену, иначе је опшга наша војна ситуација јако у плтан>у.“

19 кИеспг цаиства

Кинско царсгво велико као Европа, садржи сем Кине и један појас вазалннх земаљз. Кина заузима област Тонкина и Манцурнје, средље и доње токове река, и дели се на сев. и јуж. Кину. Севергш део је велики раван предео који има жарка лета и зиме тако хлад не да се морске обале смржњавају. У овом се делу обрађује од жита: жито и просо. Јужна Кина је брдовита са климом полугропсхом тде лети падају јаке кише. Овде се гајп: чај, пприиач, шећерна трска и свилена буба. Долини реке Јанг-Це-Кјанга, најобилнијој, најпловадгшјој у Кини, прииада највећи део јужне зоне; то је најплоднији инајнасељенији део царства. Кина броји 400 милијона сгановника, т.ј. једну четвр1 ину становника целс земље; насељавање је нарочцто густо у дедтама и долинама река

‘■I г' * ;■ т ' г Мајвећи део Кинеза су мала сопственнцп. Како је населлиоет-*рло густа, нмања су врло мада и Кпнези их обрађују са нармзчитом пажњом, да би са ннрс нззукди што више- користи. С празом се каже, да је Кинез више вртар но земљорадник. Нико на западу иезна да тако залије и исуши поља. Велики број Кннеза заннма ее риболовом и бродарстаои, које је п до данас остало најгдааније превозно средство. Кипа нма огромпе вароши окружене зидовпма. Друштво се састоји из раденикх к занатлија од којнх су многа ггриви умешици. Богата кљаса се аашгма трговиносм и баекжрством, нослови којису од увек у Кини јако цењени. Пре *оласка Европљана Кинези су познавали аиечећи и папирни новац и ценицу. Маса Кинеска је врдо саромаоша те не налазц