Народ

БР-

ВРОЈ 10 ЛЕПТА „Народ,, излази свакога дана по поднг.

јј^УШАЛШ-. ГОА.

Штампарија се најј у Фра. ковој улицп 6р. 20.

Власпик КРС.ТА Љ. МИЛВТХПч

'7* ЗИ

: .рдИНА I. Рукоциси се не вра^ају. Огласи и белешке на пла-ћују се по погодби.

Редакција је у улици Франковој бр. 20.

Г;;а*пи уредгтик драг. с. гогит;

О/шј проиала:-’.:)!:. но сЛзокује кло база потољим студијамп, којс су доведе до следећих ре'з^лтата: данас сматрсјусеуспштг М; ксдонци као народни словенскн слојеви, који спречени у њнховом развитку због пековног ропства под Турцнма, остали су у наоад ?.п велики број година од Бугара и Срба, како у народној свести тако и у лигвистичком развићу, па се могу инкорпорирати једноме или другоме ови.ч сродннх двају културнич срсдишта, да би се оида лако претопили или у Бугаре или у Србе. У прилог осе тезе ево неколико доказа од стјране непристрасних испитивача, не из година измећу 1840 и 1877 али из врло блискеједне епохе. Док Аустријанаи Хрон, још 1890, није веробао чистосрпском ка}>актеру Ма'ћс-до иаца, н.егов саплеменик Сакс каже да је тачно одвајање Срба у МаТедонији у толико немогућније што тамо има спорних Србо-Бугара и македонских Словена чије су етничке разлике сумњиве“ (1908.) Глумецки, Аустријанац као и прва два друга гшсао је 1907: „Словенски елементи Македоније одавна су изгубили одређени бугарски карактер ил испецифични српски карактер. Раса и језик били су под утицајем више векова, тако да с.у Македонци постали мешавнна лародп недовоњно српскич, али које Бугари не могу тражити за себе; с друге стране, они нису толико бугарски да нс би могли гш потреби бнти сматрани као Срби.“ пемпц Каниц говорећи о многобројним хри шћа н с к и м С рб и м а који се налазе на територијн нзмсћу Прилепа и Охридског језера каже: „Збо; тога што су они врло измешани са Б, гарима и што их сматрају као такве, и због тога што онн говоре једно мешовито нарсчјс бугарско-српско, које није још анализовано са довољно непри-

етрасности, ове СрбеХришфаие афаже :•„'.I <•'• 6е и 1 југп[> и и - Собк." (1914). : Славни немачки виаантолсг бглканст-т. п • ЗНагд : • . I ■ ■ • цер, каже </:.ако: „Призор жестоких ра с п ри м змефу слозоиских научењака у гштању да ли су мзвесни окрузи источне Маћедоније српски или бугарски, производи неодољиво ко.мичан ути сак. И само становништво није у стању да одговори на ово питаље.“ (1900). Ба рбулеску, професор сл о вен ске ф ил ол о ги ј е на Јашком универзитету, доказује: „Срби имају толико исто разлога да тврде да је македонски језик српски колпко Бугари д) то поричу. (1912). Најпосле, рускн писац Алексанлар Амфп театров, каже ово <» пп тан.у Макцдомап.а: „(Јнм нису ни Србп ни Бугари, него словеискп домороднм народ, који говори један просг језик са сопственим свбјим кореном, и који садржи све услове да постане развијенији језмк подобан да врши свој утицај, којн би му словенска цивилизација наметнула“‘ (1912). Зашто г. Ризов прелази тако упорно 4;у'г ке преко лингвиста и етнолога, који сусезан имал и ма кедо нски м п итањем после 1877.? Зашто му је немогу ће цитирати бар само једног непристрасногнаучара к<»ји ои се могао озби љно узети у обзир, и који би могао успешно послужити да се д >кјже чисто бугарски карактсј) Македо.није? ’ ЗВЕЗДДЦЕ ’ 11.1 писма са франта: . . Заездице вам лепо сјчје. само сс понекид угасе ... Гаргант; и ПРЕД ШШ ■ ; 4С .. Лопдоп 25 азг. »Тајчс« ко-.ч нг.ршпс ита лијаиско напј с цоваи.е пј с .а Трсту н каже : Пталнј .ј,с и фронт почшвс да дооијд сие више важностц од почетка офанзиве, јер има за цнљ да

се осеојп ова велнка јадрапска варош. 'Заузвман:« ве.чпког утвгђеп»а Херчаде само је интан,е нечо.чико лзна м онда Кс се пгп.члјацсва-в.ојска паГш умЈ»аио .црс :.>;1 ЦТкч.у. Пталнјанска војска спрема нчи ге.ч.т а Попепађеља. Оп? *- Г* ПС КДЕЕЛи ј :’с 09 . П 1 П ТС' ‘4 • • • ~ I л ј- : ..» ■ •' - ДС• т Т! 111 .>'Т . Г| ИДЈјаЧл И'.‘јс л. шт У БУГАРСК0Ј Париз 25. августа Билканска Агенцпја саопштава нове детаље 0 побунама у разним кра јепима Маћедонмје и ; чак у неким срезовима етаре Бугарскс. Један бегунац, јјодОм мз тиквешког округа, изјавио је француским војним властима да еу била поолата два батаљона бугарског петог пука, у коме је он био, да угуше устанак у тетовском округу. Други заробљеници причају да су устаиици V етарој Бугарској зал,. шли варош Боенљград. Ова појава \ ; < 1 про| Бчтарској V толико је значајнија, што су сгановници пз ових бугареких крајева, којн еу на овај начин показали заједницу тежња са Србнма, они исти који су 1 Берлинском Конгрссу узалуд слали молбе, да да се присаједине Србији а ие Бугарској. \тшт тш прдвд Цчрнх, 25 августа Из Загреба стажу новп ј дептљи о маниј.естацији I пред Хрватским Сабором, ; коју с\ј прирсди.т српско хрвиптш посланици у корист уније Срба, Хрвата и Словенаца. „Воља свиа' Југословена јесте. да се ујсдиие и ослоОоде од снаке стране власпт узвикнуо је посла; ник Антс Павелик у име | свц.с груииерпско хрвг.пн т ј сАОвеначких. Ми не можемо \ 6и 1Ш1 задово.Ђни обеВан.ем. ' о дем-л кратшицији , које чпм /,; дио хрватскп бан, у име аустао угарске владс. Ооа обсЈ чм у етвари имају само један циљ: да из душе хрватскаг народа привре. мено уклонс ову идеју, која прг. в.тЈијс код њега и која моЈно обихвита све, као и I , ; све н роде у цивилизованом св ту, идеју о праву коју 1 имају сви норо и 'а с.њбод‘ НО упрс.в.опју СОООМ. /)СЈ Остварена овог нринципа, да народи имају право да

управљају својом судоином, није могућно створити демократизацију јавног жи вота. Ми хсгћемо уГедињење свих Јцгословенп. Срба, Хрванш и Словенаца у једну рдипу. срободну-.државу и ова Ве с.с унија сгпворити с вољом или против воље Мсфарш " X ' 6 1Ј * и »I • • •* 'О чЦ| 11Ју4 V ' • Ј< I ‘Т&мдровИЈиI ■ с ј иа у Сабору. У загребачким листовима цензура ју је избрисала.

ДУСТРИЈСХА ФЛЗТД Ц-.грпх, 25 августа Преиа Еестпиа из Бечз, поморски аустријски кругови ја ко су узнемирени за судбину аустријске флоте у ну.шском прлстаиишгу, збчг чесгог бомбардоаања са италијанских аероплана- При.шком последп.сг боибардоваша уннштено је внше ратисх лађа и великих јавггах зграда. лтГГсрвЖ Крф, 25. августа Нрема впше подједнаках иззештајз, које је српс.ка вчада >'об;па «. а ра нил < |Ј..»па, гаго к• окупираце ( рбије Ја ко ча неутра.чиих зема.ч а, унутрашгка ситуацкја у Србији сиаког часа је све трагпчннја. Освајачи су одузели свс из в< Т>е за нсхрану н реквирирали целу иову жетву. Сто тине хиљада жена, стараца и дсце траже помоћ, која им се

даје у врло недовољној *ери. Брашна, мастн, зејтаиа, поврћа и пиринча потпупо неха готово на целој српској територнји. Одело и ципеле ае могу <е на!,п, осии по негде и по цепп, да ах ставовнв • штао, после три тодине реквпзипије и пљачке ника‘-» ие . 'Ш го' 1.ЧГ 1 ‘: Ч.е ГЈ.ГПСЦЦТ ?,а робЛ.'ет;мд н' антерниранвх љихова је судбшуа још тора, јер ос:;Ц оскуднце њнх пустоше и болестк.

Цирих, 25. авг. ПишуКи о војној ситуацидо на италијанском фронту, «ајср Моратса највећом-хвалом пише о гепералу Кадорни. Он му признаје активан дух и генијалћост и назива га великих генералом. Најзад завршава: Игалија се момсе радовдта, што вма на челу своје војскједиог италлјанског Хџлдеибургг). ЈЕБТИН ЖИВВТ Рим, 25,. авг. О несносном жцвоту.у Лу •лрмји најболе с<г аЦјјсг. суди « ти према <>к<.м телепраму ца Југано: У ЛусгЈЛ:ји се џак’ белог Орашиа продаје 20)П круиа. Цена свшбског »еса Џ 16 крупа а маст се делл гМУ 60 грама недељно на једно лице. Шгофова пема а пар добрих ципела не може се добпти вспод 140 круна.

Прсма Јггврђеном плану, чије * извршење Немци нису моглк никако цоремегити, фЈанцус! о енглеске трупе прелазе на помолу ТЈзећс године Ј’атоваља, 1 јула 19.6. у офанзиву и отпочињу битку на Соми. Већ првнх дана Немци ; пред сишшм иалетом-,. одступају, осшвљајући Савезпицима богат плеп. до 20 јула Англо Французи нмају преко 20 00 заробл»еника. Ипак Иемцп, који се на Сома гтовлаче у потпуном не]>еду, са силном жестпном пре лазе 11 и 12 јула, на Бердену, у контранапад, али који јс, и аго је бпо успешао отпочео, ускоро потиуно сломљсн. На том делу фронта задобијају Савезпици доста терена 17 н 18 августа и Всрден који јс посг.чо гробница за 50000 * Иемаца, спасеи је — Ова се побеза допутвује :4 октобра, када је нсправл.спа францусха ли, ија и заробљено 6000 људи. На Сош! се за то иреме наставља битка у корвст Савез ника.

У целом овом перводу операција еаробљено је око 75000 којнцка. Зима прекида битку, која још није довршена. Сзвезктш се спремају за нози, одлучан удар ; а Нсмци отдочиљу ©ргзкизозаље чуЕСке Хивденбургове лнкије, За 8Ј.еме о&ог прћиудког примирја француске трупе су ипак направиле једап велнки успех. 15 депембЈта, пробиде су, севеЈнк) од Нердеиа, цепрнјатељски фронт на ширини од 10 кклометара и за двадесет четирн сата заузеле веЛИ 1 .И черенски коми.чекс « заробиле око 12(К)0 људи. ♦ « При крају оиог пернода операција линнја немачка цравк.ча је један ве.чики језмк јужпо од Араса. Савезиицн, продужујући своју офанзиву још првих дана 1917, теже, пре сссга, да скрешу овај језнк. \ ссеса се, да се после суЈових борби, прско целог ј шуара и фебруара, аауз»е постецсно парче ио парче лереиа и да се отме 17, харта Балом.