Народ

БР. 29.

Г0Д1ША I

БРОЈ 10 ЛЕПТА ___ „Народ,, излази свакога дана по подне.

Штампарија се напазп у Франковој улици бр. 20.

Власнипс КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

Рукописи се не враћају. Огласи и белешке на пла-ћ\ т ју се по погодби.

Редакције је у улицн Франковој бр. 2б.

Главпи уредник ДРАГ. С. ГОГИЋ

У току овог рата до- 1 ста ранс почело се да “■овори с економској кризи у Нсмачкој и Аустрији, те због тога, вестима ове врете није увек поклањано довољно пажње, али сада је и у погледу економском и у погледу здравственом заиста р1)аво и у Немачкој н у Лустрији. Животних намирница готово и нема, услед чега је живот сграховито скуп и тежак, а оболевања су из дана у дан све гећа. 0 томе у последње време има већ и сувише података - о некој прстераности не .гожс бити НН ГОВОрн Тако, у писму којеје један гјјчки дипломата донео из Беча у Атину, а које је објавила »истија«, стоји да у Бечу ретко кад има масти путсра, да угаљ готово и не постоји, а одело кошта Зо0400 круна. Што је интсресантно, овако исто пише и нспријатељска штампа. »Арбајтср Ца 1 тунг» доноси да питање о исхрани у Бечу улази у фазу озбиљнију него што се може и замислити. Смртност, нарочито код деце, ужасно се повећава, а нема никакве наде да ће се поправити стање ствари. На против, идућа зима и пролеће само могу још да погоршају исхрану •; целој Аустрији, пошто јс стоке све мање, а сточне хране пема, те сс ие може стока подићи. »Месо јс сада највећи луксуз. И из биљне и жиаотињске ХЈ)ане искоришћава сс до најмањс ситнице све ш го може ма у колико бити хранљиво. П()епоручује ее штедња највећа што може бити.сс »Наје Фраје Пресе« каже, да се живи са тсшком муком, а познате су агЈ)есивне н упорне изјаве, чињене широм целе Чешкс, да ће Чеси радијеспалити своје жито него ли што ће га дати Бечу и Немачкој. За стање у немачкој, које није ни мало боље, најкаракгеристичније је оно шго пише „Минхенер Цајтунг“. Он се буни шго Немци са севера, које назива

Сфанцима и којих 1916 тамо било ок< 1 хиљадг извлаче ие Баварске жиг.отне намир нице и налази да је: највећа погрешка што је за њих остављена границаотворена и1917. „Они се завлаче и у: последњу кровињару и на свс могуће начине, са бестидиошћу својственом Немцу са севсј)п, гледају да изнуде грешном се.ваку и опо чега се он може да лиши са тешком муком. За цене се и не пита, само да се узме. Један турисТа- платио је 400 марака за шунку. И зб еве ово нагуЈа Бер аин не даје готовк ни шта, а нема начина да се човек 6ој)И прогив овога ч}-да, ма да Баварека у интересу домаћег становништви не сме допусгити толики извоз хране“. Оскудица је таква, да „фЈ)анкф. Цајтунг“, пишући о новом ратном зајму — који је иначе седми у току овог рата — каже, како је вјпо тешко код ситне буржоазше и код сељака сузбити агитацију противу уписивања зајма. Због свега овога, оболевање је опште врло велико. — ирема »едној статистици аустрнјСКОЈ, ПЈ)ОШЛС године било је у Аустрији двапут више туберкулозе, мего икојм лут за последњих десет година, што долази услед рђавс и иедовољне исхране. У Немачко 1 последњих дана бесни днзантсри ја, због којс су све школе претворене у болнице. "звЕЗДица Пргш.ш смо Лрбанију и погуби.ш јадиа акта, пого рела смо друга, вслс да су трећа пптоплеиа, још нам само остајс. да огтатак нскако пропадне на аеронлану! Гаргавтуа

РУ.Кј!

ОТПОР

Лопдсн, 2Д апг. « 'Ј ајм:а доноси овај извсштај из Петрограда: Руси сс врло храбро бране и показују врло велики оптор према не-

мачкој офанзиви. Гу битци непријатељских труаа су страховити. Сви нсмччки напиди вр ше се у збијсним ми само Рс С С. • ј . /"ССГ ... .. поптуно нсстачо. Гс дс се ишрокс ниљске биткс. Коњица има врло велику улогу. Гтло је вишс вел ких сукоба измсфу козачке коњице и улана, који су увек уступали пред козач ком храброшћу.

Ш? ШГ(ШК

Рим, 27 авг. Једпа италијанска ваадушпа фтотнла бгцила је за време пос :едше бнтке пет тонт бомба на депое муниције у Киапо ваио, Сад се сазнаје из ау стријских извора да су овс бомбе бациле $ вазцу'. један огроман деио пројектпл«. Милнон граната експлодирало је п изазвато праву узбупу код дивизија, које су концентри сане у додини код Киаповано

ЗА ОДБРАНУ ТРСТА

Рпм, 27 авг. Последњих дана Лустријанци еу појачали фронт ксд Трецтппа са две турске дивизше из Галицијг. У команди ових дивизија на■ ла.ш сс. више немачких официра. Бугарека је тако1>е. обе кала да кс послати једну дивизију за одброну Трста.

Ц\Р Н КДЈЗЕР Лондон, 2 авг. __ I У Немачкој је званцчпо прзнпата аутеитичност телеграма нзмеђу Цара н Кајзера из »904 годнне и више листовт комеи аришу ^ова от р гћа. »....Цајтунг« ззаничио јс о | влашћен, да су < ви те еграми збиља гзиешани, злп л: сг додпе, да су каипел.чр Бмлоз и м нистар спол>пг,х иослова пи га и о томе. Д л,е лкст по1 -ушавт да докаже, да је тај птан био г.отпуио оправдан против Енглеске. 0 Г0В0РУ гТ РИБ0А Париз, 27. авг. Поводом говора п})едседиика владе г. Рибоа о годишњици битке на Марнп »Тан» пише: Народи који седанасборе! против Немачке имају контролу готово спих производа на земл.иној кугли. Ако Немачка и даље упорно хоће да остане опасност за свет и ако она неће да посгане мирољубива демократија, као што је нагласио г. Рибо а као

што је од ње тражио предссдник г. Билзон, она нсће учествовати у светском богагству, бар док не плати за то учеШ: . ПОрСЗ |Тј|иј 6.1 0.1 ,Ј -С 1 О I !Ј Л I. С ј у јС .(На . \ • • Т Гд ! . , Г . ј . 1 ,1 О 1 1 г:1.. ј ности која би пагонила савевникс да се оружају. “ТуНЈГ ТшПегроград, 27. авг. После дугог саветпвања са Совјетом, руска влада ке одговорити на Папину но ту почетком еснт°мбра. Премамишљењу војних п ио■ литичких кругова , Паиинп нре)лози бике одбијени. С друге стране сазнаје сс, да ке руека влада дапш свој одговор после. Енс.ческе нгА: Н БЈ-РШ Цирих, 27 аи>. По «Вилагу», у Бечу су јако забринути догађајима у Чешкој, где је анти-немач а агп тац ја узела врло озоиљне размсре. Геперал Куденхове стигао је у среду у Берлин тде ге у врло црнил бојама опнсао ситуацију. Сви чешки листовн траже осгавку геперала Кудеиховеа, кривЧш га да је брутално о* пљачкао Чешку у корвст Немачгс. Меродавни бечки кругови, разуме се, неће да задовоље ове чешке захтеве и то Ге још веИма заоитрпти односе гпмеђу Прага н Берлина. Т \. Ј н.НЈИА I 1,. ЈЈ-Т , ј; а.Јј*. II(јКјј-д^.-.ј осгавке целог пол>ског Државног Савета, што јс значило банкротство немачке политике у Пољској, окрпвљавали су Аустрију да јс испод руке помагала антинемачку пропагаиду у Гапицији и Пољској, у којима су немачке трупе. Сад се из Беча званичном нотом демантују ове веси, додајуКи да се аустрвске власти нису мешале ништа у хапшешв' коканданта пољске летије Пнлсудског. НД СсНТДБРНЕЛУ I Иј! » аБГуСТ*^ ји/чиник ■ л.спције Сихуат- саигпалијанскогфрон та те.чеграфшие: Лустрнјанци врше Сесне а узалудне нападе иа наше нове ноложаје око виса СанГабриела. Наше трупе са упорношку одбијају ове непријотељске иротив нападе, ианоееки непријатељу страшне губитке. Један аустриски нук, који је био у извидници, у правом смислу речи дссетковили су шиии берса.ЂСЈш. Велики део тога пука заробљен је.

Г. Линдмаи, мшшстар сиољних послова одржао је један јаеш говор, бацајући неколико погледа на спољпу политику Шведске за време светског рата. Министар је одмах изнсо егопомске последш;е, које ће пропзаћн за Шведску из свет ског рата, напсмпњући да економске тешкоће, које сада тр:ш Шзедска долазе нарочито од ситуације створене ратом, тситуације додто је он која нпје у нашој власти.« Он је подвукао специјално светску оскудпцу у трговач кој роби, а затим споменуо велике тешкоће које су причип.ене Шведској сумаренским ратом Немачке и полнтиком блоктграња Евглеске. Констагујући да на тој ос нови треба посматрати политнку неутралности Шведске, минисгар је оцртао укратко главне линије! овс полигике: очуваље суверенитета и незавнсности земл.е и одржпње коректне и непристрасне не утралносги. Поводом овога рекао је : »Политика неутралностн иа првом месту изискује да од-

бнјемо свнма средствпма, која имамо )>.а расположењу, свакн почушај с једне и с друге ратујуће стране за повреду нашег неулралитета. Али она тражи још и нешто впше. Неутрална држава је дужна да се придржава таквог пра»ца у политицп, који је неће доводити обавезом према једној ратујућој страни у незгодап положај према другој странн. Она ке може да буде третирана у интсресу једне или друге стране као ма какав фактор у сздашњгм сукобу. А л:: политика неутралности нс састоја се само у вештшш да се нзбегну сукоби са зараћении силама ц да се едржи равнотежа, већ треба исто тако мислити и на буду!шост и постарати се нарочито да суверснпгет и независност земље буду одржаии и сада и увек. Ми не можемо узети пред будућим генерацијама одговорност за икакву другу полчтику«. Инспстпрајући на томе факту да је у садашњем рату борба економска постала фактор чија важност све више расте, Г. Лцндчап је докдзао да