Народ

оит .[осВ Р 0 Ј|«< 8 ЈЕ Е □ Т Д о ^ЈДа^род,, излапи спакога Ј.дана по подне. зи/м ■ . зпЈ^ТЈЦ^јздјалје лалаад у #ф»н20. ,, Вдаеник КРСТА Љ. М11ЛЕТИЋ 1; • 1 . Ј ■ •' № ‘Г— Д ” И - ^ ~=

СОЛУЧ. ПЕГАК 1 С&ПЦ-МБАР ;јп. ши

ДШ.'-:

1'ОД1'ШЛ I.

Рукописи се не пра-ћају. Огласи и белешке наплаћују се по погодби.

Редакцијс је у улици Фрпнкоибј бј>. 2 (). Глаипи урсрлпк ДРАГ. С. ГОГИТч

сцособгшјнх м пикада плсмо тнрдцчили еа с п ој и м с и м н а т и ј а м а п р с ма њему.к

ј Најпре кратким телеграмом, па затим у подробнијим детцљима, јјабило се за симпгоматицне ствари. које се догађају у Мар.арск«;. Пештанскаопштина об, јааила је, пре неколико дана, једну наредбу, према којој »сгранцисс, којп сс не баве у Пешти цеким нарочито у одрсђецим иослом, морају напустити варош што ј е . м о гу;р н о б рже. У случају да нс послушају ову наредбу, ма■ђарска општина сматраћеихкаосумњивестранг це и протераће ихј. Гу мсру пештанске вла' Сти предузеле су, да би заусгавиле талас Аустријанаца и Немаца, који су за ову годину и за ово необично време изабрали Мађарску, као место за излеге и као бање, јер тамо данас хлеб лечи све бо лести. Ни у Мађарској при■јш ке . тшсу, у том погледу, много сјајне али су ица с општи економски услови релативно ОО.ки н€го у Нсмачкој и у Аустриј и. ()1 а драконска наредба у Бечу је изазвала -, врло јак утисак. Бечка V од шти нс ка уп ра ва и з вестила је председинка пештанске општине, да •ће Беч употребити рспресалије и протерати све Мађаре из Беча ако ова одлука пештанског општинског одбора будс примењивана и ако Бсчлије буду протеривани. За сада псштанска општина објављује преко новина, да се неће обнављати дозволс, које су издате за бављење у Пешти никомс., коме је рок истекао. Допуштаће се да остану у Пешги само опима који докажу, да морају тамо да се баве због хитних и оправданих разлога. Али и порсд тога делнмичног уступка питаљс Ц. добило такву заоџЈтреност, да су морале и аустршона и мађарска влада да сс забаве овим питањем. Ово је само једна нова појава, која показује срдачност аустро-ма•ђарских односа и мнор Ј;о веровдтније. да јс 9Н& наступила због

многих свађа и сукоба, који од неког врсмена постоје између два дела монархије. Попуш тање Аустрије лрема Чесима, на које је она натсрана последњом министарском кризом, необичне појаве у Хрјзатватској, која изрично тражи потпуно одвајање, буне у црдељу, који чува своју храну за себе, све то нагнало је Мађаре, да и сами истакну мало јаче своје себичне интересе. Они су већ и раније помагали аустријску исхрану само обећањима, али су сад, како нзг.теда решени да и њих више не дају и да лепим и срдачним односима са Аустријом одузимљу и ту форму, која је постојала због света. Глад јс учинила оно, што то политика толико пута нијс могла да учинл, тојест, да јасно покаже »тесне« везе, које сгшјају аустро-угарске на роде. ■шиг 1пп~ ~ш п— 1 ~ ваасвв ЗЕЕЗДГЗЦЕ Ксмедија у четарт чина. Лицсн атЈ) и два чинооии ■ ка. Мссто: каицсларија. I Чшшаник {чита свој извсштај о пожарцУ-... II чџнсвиик јс паказао изар сшј рсвност у спасавпнлЈ државнс имаивине и спасао јс два и по милпоиа дона ра а љегове апвари од 5.000 динара изгорелс сј и ја ми слим д>1 му трсоа накиадипш II. чииовник (чпта свој извсштпјУ .... Призор јс био всличанственији него Пс ронов пожар у Раму. I чиновник јс са особитом лраброигћу снасао два милиона државног новца. Држава ћс му извесно накнадити 5.000 динара за ствари ко је је морао оставити ди изгоре"... Шеф- Л зслс.н сандук! Оба чиновника у јсдан г.тс: ћуте. ГаЈ^гаптуф

»Форферц«^ у, бро)у ,<зд 10. августа од ове годице, говорећи о лондонско! конференцнји и нехотично је, одло рризнање нашсм народу овим речима: »Мп .сматрано ерпски царод један од најбољих и нај-

Ми не полажемо мпого на ово пр»знањо, али га кцисталујемо. ШВЕДСКА ДФЕРД Шгокхолм, 1., септ. Влада сс дуго саветовала да снрсми прецизаи идгоаор на открики о држањ! шведског представника у Ар&сшпини. Јавно мишљењс огорчено 1 с због гермсшофилског ]>ада шведсксг нонзула у Буенос Аиресу. Берујс се дл јс влида решшш да опозове свог конзула. и нада се да ће на тиј цочин задовољити захтсес . Сједињсци с Држава. нд зтт фронту Ј1..ид( п, септ Дош сш к ејли Телефаф'а> са аапаа, от фроИта јаил>а да ствари та.мо т еку врло^поволно. Пос«сДнсвно се свуда воде Сорбе у р вовима. Он тердн д: непрнјатељ неКе бити у стаљу да да дужи отг.ор. Према извештајимз, који су се могли прибав.пи, у иемачкој в,.шој команвн влада те ли: а уанемиреноет. ГТртПа.рнз, 1. сегт. Г. Аиберт ТОма држао је радницчма у Бјанкуру један твор у комс јч рекао на крају: > Ми мррано тражити од француске радинчке класе дз настави свој снергичан, једподушан и солкдаран рад да се дође до војопчке победе, тоја ће нам сутра нрибавитн крајн.у економску г.об<ду. Трајан мир могућан је само после војничке нобеде«. СЖЈД г ГРШ Анв а, 1 сспт. Прсдседник грчке скупштине г. Софрулис упутио је овакву депешу председнику српскс скупштине: «Грчка Скупштина признавајући свсти карактсЈ) мтђунаЈзодиих уговора и обавеза Гјзчке према Сјзоији, пошто је изразило своје дпг> љење и еимпатије према вашем херојском народу, шаље. преко мене, 'Српској Скупштиии с рда ча н п озд ра ћ|са тр п лим жељама.за потпуну националму рестаурацију Србије. На поздрав грчког па]Љ1амеита упућен сриској Скупштини, нред-

седннк ( куТ‘п|ТГипе г. А. Мш:о.мгћ одгово'јшо је опим телеграмом г. Софрул ису: »Молим вас да у гјзчкој скупштини будете тумач захвалности српског паЈ)ламента на изразима п >ри»ате кг гва и си.мпатија. Сви ми из дубипе с|)ца сс радује мо победи народног гуперепитета над деспотизмом у Гјшкој. Пссле телспс мобеде : протЦв уиутј)ашп>ег ие' ПЈ)ИЈатеља, ми смо сад (уверени, вишс него икада, да ћс СЈ)пско-грч1сп савез триумфовати и над спољним не.пријатељем и на тај начин завести иа Балка ну еру мпра, правде и слободе“. ИЕВИНТ ЖРТ 8 А

1

|

I

Ц«рих, 1 септ. Јли гре вишс времснп прсдседник отитинс у Киину. ■/ Далмацији, Оњсгин Попоаић оеу^сн је,- но јед ној доспшеи, на стрсл.ање због атентата на војску. Прегоди >с одмах изпршени. Сада је денунццјашп при знао на самрпшој постељи да је лажно олту.жио Поповиеа. В р а н и о ц и Поповићсви трожили су рсвизију про цсеи и ревизија је утврдила мевиност Поповићееу који јс асћ мртав Јсдан војнички одред отшиао јс на грод Поповића да му ода почааи. Музика јс свирила аустријску химну.

Ццрих, 1 сспг.

У једпоч шцервјуу у »Шгутгар-гер Тагсблату« какцслар Махаелкс иајпвио је, да је зслика кочисија Рајхстага тра'лтпа од владе да сг пдмах рсши питан.с о Алзас-Лореау. Дч.т.е је каниелзр рскао: »Ми још нисчо решилм да ли ће Алзас и Лорен бцти по дел.енн или ће бпти нјјстворени у федератавну државу цареанне. Сад се држи једна коифереиција са државним секретарм.ма Редерном н Шг.андеро.м, ва се реша будућност Алзаса и Лорсна. Немдчка царевчна ускоро ће моћи ва фтрмулише сзојг услове за м :р*. Е 1 Р.ЈПШ КДНЦЕЈДРА

Амстерддм, Г ссмт. „Форасрц “ у једном члан • к:> пиџи: нротив канцелара, он 1 .а чее да је доктор Мч • хаелис дете. које мазе се.а нелцшјттљи мира. ,,0н не. разуме. кажв овај лист, да му народ нс'1и: никад допуспнипи, да он буде заосден иохвалама тиквог свелиа. 1 ,,Стоарањр унутрашњег рсда иа чак и одбрина царе.вине у опс.сноста су лосг 'финансиске акције « новог концглари. Сада су снз на де управлхпс на Ва>хстаг па ако и Вајхетаг ш: б\,д: радио ирема очгкиачњу на■ родиом, тада можемо очркивснтш догчјјпЏ, на које шреба гледати са највгћим страхом. * К9Г7- V чиаав/. д>ешШ:з1ДШ»Ц>М№ШМаМ1Ј|

1 и

Р ггцције су рећ објавиле, | да је ст. гао у Рагац бивши ] Vапцслар Бст.чзм Холвег. А;то ј је сеет тачпа — у Берну се ' пцрл.че, али можда једино ра ] дн форме — сида јс у Швај-ј царској јгдан не.мачкн шл]),.таит шпие. А ево да их побројммо. Билов у Берну; барон Гика ј бпвшц пс>' лапнк Аустро угарски у Хагу, трчкара свакн ч.с азмеђу Цуга и Бруи'на; гга4 ! Голуховсхи, >Гол >» каго га аеве Впл.е.м II, у Интерла кену, прииц Алфред од Хоеи лое и прпнц од Шонбурт Хартенштајна у Луцерну; грг-ф Вол.ј-Метераих, грпф Пуклер н граф Вснкхајм свуда ио мало, а цсто Јако Моитлспг и друтц, чииомшци; з да не и ра чун; 1 .чо осталс ; сц-)ци;е пе.днчипе ,свих па] одности, лпо штд.је ца приг^ерIЦутџтер^К, шсф слрвеначких клерикала, који станује час у Лунерну час у Брунену.

11ео овај свет интриганата > ади еа мир, алм ?.а мнр таов, који 6и, ис- нзносећи каквс в>1.е нпетс централним силауа, имао за ] езултат да иензоставно створн мсђу Савелшцима расире и негпоразуме. Опи. у правом сммслу речп, сачињавају штЗб једне мале нојске од разноврсних агената од којнх свакн за себе такођ" гредстаи.да, н, којн су се рлзцдши ло.целом свету, али нпа • т.ароччту нред-шост показују у нрог.аганди кроз кдвр,>ф 1 и.аис»јере н индустрп јалце. Види се иа први иоглед, к а !<«■> је у овој итрв актнвност пар’нера ш/тпуно рпзличита: •АусТрвја радм дела н свуда се вндм; Немачка остаје у присенку. : ре.ма Аустрији је ман.а повика и љу у Швајцзрској маљс мрзе пего 11емачку, тс је због тота -*усгрнја у оољем положају *а п«-