Народ

бр. аб

СОЛУИ СУСОТА, 2 СГЛ1ГР.М1АГ 1017. ГОД.

БР0Ј 10 ЛЕПТА

„Народ“ излази свакога дана по подне.

Шта тарија се аалази у Франковој улици бр. 20.

Власник КРСТА ЈБ. МИЛЕТИЋ

. ГОДИПА 1.‘ . Рукописи се не вра-ћају. ; Огласи и белешке напла-ћују се по погодби. Редакције је у улнци Франковој бр. ‘20.

Главни урекнпк ДРАГ. С. ГОГИЋ

ИСТРАЈМО \

У данима када се рат век ближи своме среКном крају, наилазимо ипак на л>уде слабе и малодушне, који услсд дугог трајања рата почиљу песимистички да гледају на њсгов свршетак. Сви их ми срећемо и сви знамо њихове особине. Они гледају у будућност уморним и тупим погледом, њихова су лица резигнирана, п всра никаква. Они су готови да после малог увода причају своја скроз нетачна опажања, своја погрсшна резоновања и својс погрешне закључке и мрачне перспективс о исходу рата. То су људи, који можда и не осећају, како штсгно утичу на својуоколину, а која са пуно разлога очекује светлије дане нашс будућности. Јадиковање њихово ретко изазива какав особити одјек, али ипак има и таквих случајева, гдс они могу и друге да расплачу. Они својим песимистичким цртањем ситуадије и нехотице на своју околину преносс по мало од тог свог песимизма, и здраве мисли своје околине гурају настранпутицу. Ги људи болесне маште и болесних живаца, којима замагљује поглед, свака помисао на патње на ших милих и драгих у потлаченој Србији, и несвесно чинедобре услуге нашем непријател.у. Греба се борити против њих, јер слабе морал, и, у последњем часу, доводе у питање наш кредит и нашу праведну награду. Општи вртлог, који је захватио народс, државе и цео свет, увукао је и нас у своје страшно коло. Ми смо се ту до сада увек држалијуначки и стојички. Било јс момената, када нам је дух малаксавао, али се тада стално појапл.ивала као реа кција: жеља да не помрачимо ореол, који је изнад главе Србијине створио наоружани нарол, и да пред истори Ју и пред потомство изићемо светла чела н издигнуте главе. Тако

се увек догаћало, да, и ако је услсд дугог трпљења н настајала кадкад клонулост наших душа, она је трајала само момен гално, а нада, окрепљсна вером у на ше савезнике и у праведност наше ствари, поново је потискивала слабост из наших срца. А тако треба да буде и да.ве. Ми својим погледом не можемо да обухватимо огромну фиг ру овога рата. Наш видокруг није тако опсежан, да све видимо и све разумемо. Из епизодних, ма дохват добивених и меЈзу собом недовол.но повезаних чињеница не могу се ни правити закључци нити сс можедоносити какаводре-ђенисуд. Оио што ми видимо и што чујемо, и у опште сви наши утисци слабо су мерило за оцену овако замашне ствари. За све милионе људи, које креће механизам рата, постоји само један принцип: и по дужности и по својој иницијативи, чинити увек све за задобијање крајње победе и истрајити у вери. Ко имадне више вере, више стрпљења и више морала мора побсдити. Алсксандар Мили1\свн ћ. ' ЗВЕЗДИЦЕ У Немачкпј траже из борс. Тако јсдном! Избори у рапху: усиеишо. Гаргаптуа Ш 7 И ГЕ ЈТондон, 2. септ. »Тајмс« сазнаје, да је Корнилов оставио на фронту организовану војску, која је у стању непријатељу да спречи даље напредовзње. По другој јсдној депеши из Иетрограда, 1’уси су предузели контра офанзиву источно од Риге и врше врло јак притисак на нспријатеља. РЕПИНГТОН 0 РУСИЈН Лондон, -. сспт. Војни критичпр»Тијмса пуковник Репиигтон у јед ном чланку о ситуацији у Русији пише:

уПримиче сс р-ђава ссзона у којој /■.(■ ускоро нрестати всјне операције ишрега обима. Зато не постоји апсолутно никаква бојазан оо неког иемачког напредовиња према Пстрограду. Ја верујем. да 1\с Русија I до пролеТм иотпуио среди-\ ти своју унутрашњу си- . туацију и ди Ар тада мо'ки да врати реваши сво,ч смртном непријитељу«. ВОЈНА К^^ФЕРЕНЦИЈА Лондон. 2. септ. Енглес: а штампа г.ридаје врло велику важност савгзш.чкој војној кокференцијз, која 1.е се ускоро рржати у Паризу: »Тајмс« дознаје, да Ае на тој сзвезнач: ој конференцнји учес!воватп и енглески министар војни. Иа коиференцчји Ке се изЈршпш -еглед ситуације на свима , оитовима н према томе сгворнга план за будуће олерацпје. Исто тако дискутоваћс се и о унутрашњој сигуацији у РјСпји. солунш фронт Лондон, 2. септембра Солунски дописник »Тајмса» телсграфише свом листу: »Од пре неколико дана осећа се врло велика активност савезничких трупа у области језера, југо-западно од Охридског јсзера. Савезничке трупе имале су више успеха и зау зеле С} г неколико села и варошицу Подгродац. као и неколико положаја од велике стратегијске важности. Ово ће послужити као припрема за осђанзиву коју ускоро спрема генерал Сарај и која ће ослободити још један дсо српскс територије од Бугара.» П &"П '!:Г<!ЈД Цирих, 2. септ. Пемачка цензура забрањује штампи у Влршави, да даје ма |.а ве комента] е о оставци пол>с:-ог државног еавета. Поњска тегнЈа, која је, према одлуцн аустро немачкој, требала да Гуде упућеиа на фронт, одведепа је у Пшемпсл, а одатле п< слата у Букев.пк. Наоружање пољске легије вратиће се Нсмцима, а иово наоружање даће аустр!.ски депои. С:варањс Уиравног Савета нтилази на тсшк ће због захтева неких Пол.а-а од ути паја.

НА САН ГАБРИЕЛУ Лондон, 2. септ. ,,Дејлп Телеграф" јавља са италијанског фронта: .Пспријатељ јс ионоаа иочео бесне иротив ншшде. да иоврати неке положаје на иланини Сии Тибриелу. Многи учестапи ниииди Ауанријаиаца одбијаш су италијанском <иинЈ)ом. Саи аустријски нокуишјч да крену наиред бедчо су проиали". У ШПШ.ЈИ Мадрид, ?. септ. У току последњих догађајк у Шпанији убијено је ЗОоО лица, а ухапшено 0000. Број рањених још није утвр'ђен. Шпанска Банка, у којој се налази више нем а ч к и х ка п ита л и ста, дала је 10.000 пезета за помоћ војницима, »жртвама завођен.а реда«. Гсрманофилски клуб »Пена« пакофе је дао једну суму. По овим фактима може се еудити, да су нереди у Шпани | и избили због немачких интрига. ?тт у борби Лондон, 2 септ. Према званичним бритаиским телеграмима о последи,им онграцијама иа румунском |.ро 1 ,ту, битка код М< рссешћи нредсгавља ирату победу на ишх савгзннка Гумуна. Енгле■: 1 .и офпцири тврде да се Румуни боре нзванредно храбро 1 да су овом битком учпнили Савезницима услугу, коју ке !ре<'<а потцењтати.

СУМАРЕНИ Цирих, 2 септ. Према вестима из Берлина Немачка тражи пове базе за своје сумарене. Пристаништа Зебриџ и Остенде већ више не могу да се употребе као сумаренске базе. Све кејове И докове у овим пристаннштима разорила је британска авијатика и више не служе за сумарене. Нсмци су учиннли све што се може за заштигу ових пристаништа, али енглеска авијагика ипак не престаје дп бомбардује војнедепое у овим пристанишгима. Сад Немачка ради много на томе, да у Анверсу створн нову сумаренску базу. УСПЕЛИ ИЗМТМ Атииа, 2 септ. Сазнаје се нз сигурног изворп, да су савезнички аероплани који су недавно бомбардовали Једренс, бомбардовали и Софију и Цариград као и турскобугарске логоре на обема обалама Галипоља. Због честог бомбардовања морал код турских и бугарских трупа јако је опао. Утврђено је да су бугарске касармс у околини Софије запаљене. Бомбардовањем је прскинута и железничка веза измећу Турске, Бугарске и Немачкс. Разорен је велики железнички мост код Једрена.

Вечки шцш|

Хронпка берлинска проиашла је доста леп надимак гро фу г 1ернину- Почињу да га зову у Берлпну »бечтм канцеларом . То није кз курто азнје. То је из мржње, из нроније. Да би се схватио смисао оаог израза, треба зиати да, и ако јс кпез Метеринх опо некада каицелар густрнске гмперије, граф Чернви је само миннстар СПОЛ.ИИХ пос.лоза а)сгро-угарске монзрхије. Канцелар нма да каже своју реч по свима пословима ошигсга значаја, кији мптересују и спол.њу и унутргшњу полити ку државс; он је д^туги суверен. Два непосредна п})етходника графа Чернина на Балплацу били су два Мађара: граф

Берхтолд и барон Бурјан. Тада се говорило, да је ценгар монархије Пешга. Таго је још владао Тиса и држао на одстојању свс у државп. Ма1>ари су надувено искоришћавали своју супрематију,' а Оечлчје су то подносиле сд горчпном. Данас је стуација обрпула. > Пешти, Тиса је пао, чак се и удаљао за нзве.ио време из тога мес<а гдејепао у немил< сг п као пу ковј<ик отишао да командује пуком. У Бечу држм Балплац Аустрцјаиац Чсрнсн; >,н је фаворвт цчра и краља, који га копзулгира чак и у избору личности за парламента}ниживот у Мађарслој. Он сада внснирише и представља, и споља и унутра, целокупну полнтх-