Народ

БР- 3? ...... __ И —- " -- ■ т ГмГГГГ*- ЕРОЈ 13 ЛЕПТА

„Народ“ излази свакога дана по подне.

Шта хпарпја се калази у Франковој улици бр. 20.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

— ^ГОДИНА в.,_ Рукописи се не вра-ћају. Огласи и белешке паплаћ} т ју се по погодби. Редпкција је у улици Франковој бр. ‘20.

Главни уредник ДРАГ. С. ГОГРГК

С)шбина Пољске ту је да привремено буде одлучена : она ће посгати независна на начин како је то Ма4,арска, ући 'ће као трећи део у дуалистичку монархију и Аустроугарска тако постаје тријалистичка монархија. Круна нове Иољске ће припасти цару Карлу 1 и биће наследна у Хабсбуршкој породици. Ве-ћ одавно се дуго напрезала немачка и аустријска дипломација да наће решеље пол>ског питања, које Кс биги најбоље не за Пољску, већ за њих. Дуго се осећао знатно јачи немачки утицај у том питању, али према последњим вестима, немачка је фаза у Пољској прошла, наступила је дефинитивно аустршска. Ван сваке сумње Немачка 4\е убедиту свога ратног друга, да су јој потребне извесне границе, као меопходне са стратегијске тачке гледишта и немачки 'ће генерали објаснитијош и да је индустрија ос новни фактор за вођење рата и то ће Пољску стати једног великог комада земље и знатног богаства. Али, ван тога, она ће бити Хабсбуршка краљевииа. И за неки дан она ће већ добити своју владу па се већ помиње и име првог канцелара: то ће бити граф Гарновски. Неће то бити стара, славна, слободна Пољска. Независност, којом се управља уздама из Беча, само може донети највеће несреће пољском народу. Аустрија ће младу и нссрефену државу умети, старим методима, да подели и да лако управља њом са свом сксплоатацијом једне потчињене државе. Нову државу сачињпваћс остатак руске Пољскс и Галиција. А ; Галиција је и раније подносила са доста равнодушности аустријско господарство и са■* да ће извесно послужити као ослона гачка за Хабсбуршку политику против елемената из фуске Пољске, који бижелбли истинскусло-

боду и радили за њу. А руска Пољска ће бити знатно умањена немачким »животним» потребама. А католичко свештенство, у народу који је тако јако везан за веру, биће слепо оруфе побожне монархије. Тако ће данас, у ратн им околностима владавина Карла I. у Пољској бити уведена можда без револуције. Али је утешно у целом овом срамном послу, што је овакво решење пољског питања врло привремено, јер је оно рачуг^ без крчмара. Уговор два цара од 2 ^ октобра 1У1б. већ је п[)стрпео основну измену и то је најбољи знак о несталности државе, коју они сами буду правили. Овако створена Пољска неће остати после рата јер ће њсном судбином управљати пољски народ уз помоћ Савезника. А од садашње пољске краљевиие Аустрија 'ће имати само једну шгетуиједну срамоту: штета ће бити у томе што ће се јасно показати пољском народу, да се мора у овом рату борити свом снагом уз Савезнике, за добијање праве независне Пољске, а срамота, што ће Карло I бити збачени краљ Пољске Краљевине.

Шведска. народна прича, која личи на једну нашу. Хватао рибар рибу и о бећа Богу да ће му припа лити свеку. којућекупити за све паре, којс добије за највеку рибу. Бог му да, те ухвати рибу од 100 динара. — Рибар изнесе на продају рибу и петла. — Поиипо риба ? питају куици. — ПродаЈем заједно ирибу и петла• риба је два динара, а петао сто! Тако та » всшти народ и Бога нревари. Гаргантуа РЕШЕЊЕ_ КРИЗЕ Парнз 4. септембра СоциЈалисте су одбили да узму учешћа у кабинету Пенлевеа. Алберту 'Гоми пону ђен је поргфељ али је он одбио. »Иманите« пишетим поводом да 'ће социјалисге у парламенту напасти данашњи кабинет што је уосталом, по себи сасвим разумљиво.

Лаидоп, 4. септ. Према вестима са фрои та ксд Риге, Немци опст покушавају нападе северо \ источно од Риге. Руси, на ; разним секторима, врше : против нападе и исправља ју задобивену линију са стратегијске ишчке гледитта. Пиштољине су изобиљне у овом крају и потпуно спречавају снабдсваие немачке војскс и сваки сао бракај. таШм т!Т1

Буенос Ајрес, 4. септ. Јавно мишљсње врло је раздражено против ј Немачке. При поласку ЈТуксбурговом гомила је исмевала немачког преставника и при поласку из послаиства гађали га камењем. Полиција се умешала и растерала гомилу. Ау-

томооил је ишао нпјвећом брзипом да избегне нападе публике. П ре к и д д и п л о м а тс к и х односа измефу Аргентине и Немачке неминован је.

ЈАПАН У РАТУ

Лондон, 3. септ. Претрес пптаља, која се од носе на рат, наставља се и даље са јапанском мгсијом у лмерицп. Лондонска штампа прати са највећим цшересо* вањем ове п; сгозоре и каље, да се озе измене гледип 1 та тичу ошнте војце политпке. Та ће политика груписати све изворе Сједкњгннх Држава и Јапана и Споразума протпв Немачке.

ЗШШ Н ПОРИ

Лондон, 4. септ. Пуковник Шумски, вопш критичар Биржевија Вје домости *, који се сад налази у Лондону, тчие у „Вестминстер Газетида немачки напади код Риге, са стратегијске тачке гледшита, не могу довесши до циља.

Овај војни критичар сматра да су непријатељске снаге на рус- ом фронту апсолутно недовољне: 1. за предузимињс офанзиве на фронту од 400 км., која би била доволно покривена } 2.

да нробије низ чврстих по■ ложоја, који су практично незиузимљиви; 3. да могу тући руску во/сћу, која је .богата у људима и са изв- сном артиљеријом, снабдевеном муницијом у изо биљу.

Рнм, 4. септ. Дописиик „Идеа пационале“ из Берна јавља: ,,Према вестима из мађарских извора командант аустријске војске на Сочи, генерал Боројевић, пао је у немилосг. Он је изгубио наклоност цареву и шефа главног штаба, и против њсга ће се предузети неке мере. За њега веле, да је крив што су почињене иелике погрешке у току битке код Бајизице. ВоГ ни критичар »Бунда« ј каже, да би се у тој битки предало цело лево аустријско крило да нису стигла велика појачања. БСШ&АРДОВАЊЕ ПУЛА Р, 1 М, 4. септ. Из Берна јављају, да су италијанскн авиони бомбардовањем нансли велике штете у Пуљу. Западии дсо арсенала потпуно је разорен, а јсдан сумарен у конструкцији уништсн је. Једна бомба погодила је лаћу са петролеумом и бензином. Лаћа је потонула за 10 минута. У БОРБИ ЗА ХЛЕБОМ Женева, 3. егпт. У уводном чљанку бечки «Цајт» пише": »Приближује се четврта зима рата и ми Је очекујсмо са неисказаном зебњом. Животних намирница немамо, јер Маћарска не да своју храну, која и њој једва до сслсе. Треба изложити Г. Векерлеу да, ако МаГуарска неће да учини ндое жртве, Аустрија ће блти принуђена да јој закрати угаљ и летролеум.« СТАЊЕ У РУСНЈИ Москва, 4, сеит. Опште стањс у Ррсији може се сматрити пао знатно боље. Ситуиција на фронту знатно је побољшани. Ру■ ски напади на фроиту кој Риге олактани су до сад заузетим положајима. стдње т ТРСТУ Риа, 4. сеитембра. Према вестима аз Швајдарске ситуација је у Трсту »Ј»ло озбиљна, после маиифеста* ција последњвх дак». Поиаадант места предузео Је стртце мсре протпв становндиитваЈ ухапшено је више ©д ЗШ лчта Протеривање цнвшпгаг ст»новииштва вршм се у пајвејтој мери. а у Трст стално »олазе велика »ојиа појачанКи Тврди се да су, приликцц посете цара Карла иа ггалмјански фронт, нредузете 6*ле мере и за посвту .у Трсту, али у послецњем треиутку •дустало се оц овс царске носете. I

После иаПиЕ шш

Г. Вилсон, председник Сједињених Држава поставио је себи између осталога, за задатак да најенеричније и најпотпуније спречи сваки извоз Из Америке за непријатељске земље. Користећн се својом повсћаном дискреционарном влашћу, он је 28 августа издао једно нарсђење, у коме се тачно назначују сви артикли чији је извоз забрањеи. Та лрста забрањених артикала садржи све могуће категорије, и то не само из областн исхране него и из области луксуза. Ово је наређење карактернстично иарочиго по томе, | што сс њиме забрањује извоз п за неутралне земље, граничне са непријатељским. Председник цео свет дели на два дела. Први део у коме се побрајају аснљс, 34 које В4ЖМ

забрапа, чинс ценДралве с*ле н погранпчне неутралие земље, одлосно од неутралнмх Швајцарска, Холапдија и Скавдинавске Земље. Друти део чи) е Саветици м ужаљенС иеутралне државе. II за вемљв из ове Јфуге групе, забрањени артиклв мо» ћн ће да се пзвозе само мо спсцијалном одоорењу. Ова одобрења даваће нарокита каицеларија за контролу взко&а. То ће се вршитн најстрикт* није н нај педашније. «И>ујорк Тајмс* и оствлм листови која су водпам каицању за ограличењв взвоза у иеутралне земље, веома су задовољни овом председнмковом наревбом. Од неутралних земаља ово је наређење, изгледа, најтеже погоднло Швајцарску. Рвгулисаше нсхраце црВДпдом