Народ

СТР. 2.

Н А Р О Д

нзрочито издвоји пптаи.е о режииу п састеиу вллдави :е у опште. II у чему је, у с.твари, то право народт да располажу сами собом? После кратког размишл.ан.а, Г. Вилзону биКе јасно, да демокра* тија немачка нема горих непријатеља од п.ега п његових савезинка. Говоримо о 1 ворено: ако наши непријател.н мнсле, да долазак демократског режима у Немачкој њима може нешто да користи, онда се л.уго варају. Влада немачка, веК четраесет трп годиис, водила је чисто мироЈкуоиву политику. Ни најдемокрагскиЈ 1 влада не би могла да води друкчију политику' 1 . Радикална лист ,,Морген ПосГ‘ и коизервативни ,,Дајче Цајтунг“ веле, да Ке немачки народ остати неосегљив према „хипокритскпм сугестијама Г. В шзоиа" п ни по коју цену неКе га ниаО навести на унутрашње иемире, који би о.слабили снагу и огпор пе мачког фронта. Аустрпјски лпсговп прискочили су такође у индат немачкој штампи и дочекали су врло оштром крптиком одговор Г. Вилзона. „Наје Фраје Пресе“ пише : »Одговор је иаЈ 11 рпс 1 раснији експозе што се може замислити. У њему никакве правичпости нема. Он показује нарочнту мржњу према Немачкој, н доказ је да Г. Вил зон нема ни појма о исмачким политичлим институцијама н о немачком народу«. »Рајхспост« каже, да цептралнс царешше немају никакве потребе да воде рачуна о замеркама које им упуКује Г. Вплзон, јер су те ствари правно застареле. „Иајес Винер 1 агблат" иреНоручује Г. Вллзону, да се нс меша у унутрашње ствари иемачког народа, „којн Ке, у осталом, показатп својнм неиријагељима да не жели дру-

ге господаре, оспм оне које има сааа'*КаЈШктерисгично је, да се кроз целу ову камп.тн.у, између редова осеКа неугодност имперпјализма због овакве теме и страх његов од будуКНОС1 н. ЕНГЛЕСКА_ ПОБЕДА Лондон, 10 септ. Рајтерова Агенција са западног фронта јавља: »Апачај наше победе показује ее очеиидно. То је била битка за заузимање положајакоји домннираЈу и мисмо V љој добили победу, која став.ка Немце, у овом шпроком пределу Фландрије, у најнсповољнији положај. Вишс најбољих немачких дивизија тако су пропале, да су се морале повући са фронта, јер нису више ни за какву употребу.« ПРЕТЊЕ Амстердам, 10. сепг. „ФраикфуртерЦајтунг" пише, да је обустава извоза у гља из Иемачкс у Холандпју, само прпвремена. Али би Хо ланднја добро урадила да овом прпликом промисли, шга би наступило ако она не би Иемаччој учиинла оно што је њој потребно, да би могла по правити курс. БУГАРгГкТ МИР Рим, 10 септ. Одговор Бугарске на Папину иоту стигао је у Ватиклн. У њој се пристаје на закључење мира на основу етнографских резултата пре првог балканског рата. Даље се пристаје на просту нсправку ерпско бугарске и грчко-бугарске границе и тражи пелу Добруџу.

је у немачке редове. У пре делу, југоисточно од Ковела, руски авпјатичари су бомбардоезли непријатељске логоре код села Шеремоконо и Ј ин °. РУМУНСКИ КОМИНИКЕ У Буковини, на разним секторими, било је живље -иуткарање ч патроле су биле иктивније. Иеприја■ тељ је покуишо да нападне два виса који су држали Руси\ али је одбијен са губицима. У области северно од Фочани и на путу који води из тог места, непри јапхељ је покуихао да ххзаке из ровова, пошто је иретходно извршио јако бомбар ■ довање топовима свих ка либара и гранатима са о тровним гасовима. Румунска артиљерија је нреду хипхрила и осујетчла овај напад. На Серету и на Дунаву слаба активност артиљерије. ИТАМЈАНШ КОМШКЕ Јуче је дуж целог фронта било јаких артиљериских ду ела. У патролној акција ссверо источно од Горице, заробљено је неколико војника. Последње ноћа три нашт дирижабла, успешно су бацили 4 тоне бомба ч велику количину других експлознва на непријате.љгке логоре и железничке пругеЦирих, 10 сспт. Аустријске војие власти претерано строго поступају према штрајкачима, који су били умешаии у недавие нереде. Пре кратког времена. око 4000 ме^алургијс их радника штрајкогали су. Сад се њчма суди под отужбом, да су дизали буну прогив нарСКИХ ВЛ1СТН. ТгРАНи1од1над“ Њујорк, 10 септ. Сенат је усвојио рсзолуцију г. Чембзрлена, која је у исто време подиета и парламенту. Том ре олудијом тражи се, да се сви странци, којц живе у Сједињеиим Државама више од јед .е године, позову под заставу, изузимајућн оне, који су ослобођени уговорнма и подачици кепријатељских држава. Гако би се добзло још око милион војника. Поданици савезнич ких и неутралних држава не би били обавезни ступити у војску, али би у року од дана морали да напусте Сједињене Државе. ЈГРАТКЕ ДЕПЕШЕ Лондон. — »Дејли Телеграф« јавља из Љујорка: Забрана нзвоза злата и сребра отпочела је да важи. СК а је донета, да се Немачка спречи да дође до метала. Та забрана неКе се примењивати према Савезпицнма. Штокхолм. — Овде се састао одбор, којн ће проучити органнзацију авпјатичарске службе нзмеђу Шведске и Нсмачке. Полазна станица била ба швсдска варош Фрелеборг, а месго ис .рцавања Сасннц у Немачкој Један банкар у Шгокхолму понудио је као помоћ том предузећу четири милиоаа круна.

ЗВАШ1ЧНИ ИЗВЕШТАЈИ

ФРАНЦГСКИ КОГ^^ИККЕ Источна војскп. — А вијатика јс постала активнија. Успсшнс рсзултате имала јс британска авијатика у об ласти Дсмир Хисара. На многим тачкама на ставља се јака артиљеријска канонада. Прскјучс су једно француско одсљење и Јсдно одељсњс Есад-Пашинс војске имали успеха V долини Шкумбе. Запленили су два митраљеза и заробили 442 војника. Јака активност обе арти љерије на цело.м фроту Ене, нарочнто у области Сернн и Курсн. У Шампањи Немцн су из шршилп напад на Француске положаје између Мезон де Шамиањ н Мен де Маснж. и успелп су да уђу у неке делове ровова, одакле су их Французи истергли после Ж 1 ве борбе. На десној обали Мезе ар тмл.ериска акцаја. ЕНГАЕСКИ КОМИНИКЕ Непријатељски про тив напади настав.вени

су симот, на Ипр—Коми н.

ф|тонту Биле су ангажованс јаке нсмачкс снагс, али пису имале никакве резултате. Иа јсдној тачки непријатсл, је успео да продре у иаше линшс, али је одбијен против нападом. Насвима другим тачкама, трупе из западногЛангшајра иЛондона, сузбиле су нспријатељеку лешадију, наневши јој велике губитке. После два сата врло упорнс борбс, задржали смо нсповређене наше линије. Непријател, је имао изузетно тешке губигке. Преко дана, опет су биле упорне борбејужио од пута Ипр-Менен. Непријатељ се напрезао свом снагом, али безуспешно, да поврати вис Хамлетове куле. РГШ КОМИНИКЕ' На југозападном ц румунском фронту бпло је вшпе ваздушних борби. Четири непрнјатељска апарата оборено

Уиоворнв тни ДРА г, с гогнтвк

НЕМДЧКЕ ИНТРИГЕ Ј [»ујорк, 10 септ. У Фиааделфији извршен је претрес у редакцији немачког листа Гагеблат. Том прнликом иађено је вшпе до каза, да су немачкн агитатори добнјали новац из Немачк г преко Мексика и да је би Ла организовапа заве]>а, да се омегу пЈЈипреме за рат у Сје днњеним Државама.

У узапКеној преппсци пма и писама неких чланова конгреса. БОМ АРДОВА1БЕ БИТОЉА Има неколико дана како Бугари опст туку Битољ сваког дана, а прекјуче 8. ов. месеца избацили су иа варош преко 2о0 граната. На сре+,у, сем једног рањеног, других жртава није било. 34 куће су оштећене непријатељском ватром а једиа потпуно изгорела. НАЈН9БИЈЕ 6ВСТИ ЈОПДОН. — Према једној дспеши из Штокхолма Рајтеровој Агенцчји, рсзул тат избора у Шведскојзавршен је потнуним поразом конзервативаца. ЦИРИХ.. — Председник бугарске владе Радославов изјавио је дописнику ,,Нове Сл. Пресе“, да бугарска војска не+х оставити оружје ире него што дефинитивно не добије Кавалу и Серез, који су од особите 1 важнссти за Бугарску. 1БУЈОРК. — Америка је уевојила за аероплане најбољи мотор, који је у овом рагу изра ђсн. 1\ Бекер, министар вој ни, изјавио јс, да треба овај мотор сматратикао најнећи напрсдак, који су Сјсд. Државе учиннле од почетка свог ступања у рат. 1БУЈОРК. — Одбор Народне Одбране у споразуму са хрватским и словена чки м одбо р о м, једиодушно је решио, да створи нове легије, које ће ићи на балкански фронт. Образована 1 е једна комисија, која ће примати нове добровољце. БЕРН. — „Крајц Цајтунг“ пише, дт бн нгзивисна Белгија под Неиачком, после рата била врло напредна. Пан германисти воде опозицију у нарламенту, да натерају владу да се изјасни Да Белгија припадне Немачаој. ЊУЈОРК. — Иемачкиконзул.на Филипинима, Конрад, којн је раније по.чушао да изазове побупу и да нанесе штете америчкој трговини, стављен је под полицијски надзор. ПЕТРОГРАД. — Једна дспупхација финског Сенаша доииа јс код Керенског и захвалила влади за прохиирење финских права. ак пхом од 30. аагусша. Депу тација јв уверила владу, да 1\е Финци у свему бити са руским народам. ПЕТРОРРАД. — Организација Врховнс Команде попхпхјно је завршена. Највиша команда већ је примила дхЈжност.

Б*РЈ 4=3 ЦИРиХ. — Јављају из Беч.: 1 , да је Рајхсрат, који је требао да се састане 6 септембра, због неких тешкоћа одложен до 20 октобра. СОДУН. -Један француски одред извришо је ј 1 јчс испад у области О.сридског језера и вра • тио сс Ј своје ровове са 382 заробљена аустријска војника и 38 официра Заплсљсно је витс митраљеза и мно • го тЈшака. БЕРН. — У политичким круговима у Прагу очекује се, да 'ће за председника Чешког Пацаоналног Саве■ пха бити изабран Крамарж на место Матуиш, који се повлачи. ЦИРПХ. — »Форверц* наставља кампању против канце ара. «Фосише Цајтунг« каже, поводом ове кампање: <Цар ннје ни помвшљаб ка Михаедчса за канцељара,' алп је социјалистпчком опозицпјом био принуђен на оиу кохбинацију. ПАРИЗ. — После пораза на изборима, шведска влада ће се променити. Нова влада биће либерална, и од њеног доласка биће немогући сви неспоразуми изме■ђу Шведске и Споразума. ПАРИЗ. — Соццјалистич ■ ки посланик Рендел рекао је у парламенту да је гхромена влсхде наспхупила зато шпхо народ тражи да се рат вода јаче. Народ очекује, према томе, даке влада одговоритч њгговим жељама. ББРН. — Да би подигла курс немачком мовцу,нарочито у Швајцарској, немачка влада наредила је, да сваки мора пјгијављивати злато. Ко го не би учинио биће кажњен са 1500 марака или 8 месеци затвоЈ>а. Исто тако сваки мора пријавити и стране вредеће папире, било неутралне или савезничке, као и немачке изнад 100 маЈ)ака! затим све чекове изнад 500 марака и све менице изнад 1500 марака. /КЕНЕВА. — Путници из Цариграда гхрича/у, да је папирни новац у Турској пвтиуно замениз метални. Пуштене су хј саобракај и поштанскс мирке од два гроша. Пши ОГЛАСИ ЦЦВНИЦУ и РЕСТОРАЦИ ЈУ »БЕОГГАДс Отворилн смо понова после пожара н снабдели је пћћем н правом српском куЈном. Ресторан је у ули ш Басилеос Ђорђа г р. 74—76, трамвајсха сганмца Валн паша, прва посде Марсова поља, а преко пута Ачериканског конзулата. Ћира К. ВасиК трг. из Београда и Ваеа Златаревнћ, ресторатер. 2 —40 Ми хан П. Видак, Бр. п. 111, моли Драгомира Видаћа да му се јави на гор^ву адре су, радн важног саопштења. Др. Алберт Гатењо, париски зубни лекар са 18 годнна искуства леча уста за 4 до о дана завршен рад. Вади з\-бе без икаквих болова. — Егнатијева ул. ЗЗУ 9—12