Народ

БР. 45. НРЗЈ 10 ЛЕПТА

„Народ“ излази свакога дана по подне.

Ш • дапарија се налази у Франкозој улици Ор. 20.

Власннк КРСТА Љ. ЖИЛЕТИТ\

^ОД^ОИјЈРАК 11 . СЕЦЈЕМБАР 1917. .ГОД.

ГОДИНА I. _ Рукописи се нс враЕају. Огласи и белешке иаплакују се по погодби.

Редакција је у улици ‘1'рамконој 6р. ‘20.

I лавмг уредник ДРАГ. С. ГОГИК

Базел, 12 сспт. Јсељају из Беча■ Цар и краљ упутио је графу Сцептицком оеакав рескрапт: Драги гриф» Сцептицки, У потпуном споразуму са мојим високим савезни ком, немачким царем, ја хоћу, према манифесту од 5 новембра 7.976'. да наставим без зпстоја стварање пољ ске државе, како би та земља, ослобођена од једне те шке власти, пошла већ сад, у колико то ратдопушта, напредним путем, који отварају богатп извори ниционални, економски и интелектуални. Тешка рашна периода у којој живимо, још не допушша, да сшира и славна круна Јагелона у1>е у престоницу Пољске и да народно преставништво, изибрано на демократским основима. почне у Варишви ;>ад за добро земље. Али већ еад, сходно жеЉама народа, треба створита органе Пољске краљевинс са законодавном влашћу на место сидишњих институција ч то пшко, да иЛ од сад, ц битним тичкама, државп буде у рукама народне владе. Државе, кпје су окупирале Пољску, пот ШЈНО сагласне са предлозима изабраних преставника земље, задржаке. само она права, на која су принуђгне по ратном стању. Нека би овај нов корак на путу довршења ства ■ рања пољске држаае пратио благослов Свемогукег и нека ба он допринео да се усрећи пољски народ и да га учинч достојним велике прошлости. И нека ба та ко бчла срећна, слободна Пољска, уједињена по својој вољи, са централним силама, које су је ослободиле од руског јарма. Стављам вам у дужнос.т да. у споразуму са . ■мачким царским гувернером у Варишви, објавите праложе.ни указ, који се тиче јавних власти у пољској краљевини. Карло Кајзер је упутио немачком гувернеру у Варшлви сличан рескрипт. (Познат јепројекат аустро-немгчке оргапплацнје Пол>ске. Створен је један регентски савет од тра члана, под председниипвом лавовског архиеиископа Скептицког, којл је недазно ишао у Шоајцарску и одатле узалуд покушавао да одс у Шпанију Овај регентски савет имао је као прзн цал>, да стЕори пол>ску владу. Кандидација грофа 1'арновског о којој се дуго говорило, морала јс убрзо биги одбачена. Представници конзервативаца у Рајхсрагу, ме!)у којима су и Скепгицка и Тарновски, остали су у мањини у пољском клуоу у Рајхсрату, и мислило се да су опи изгубилн свој утицај. Међутим цар Карло се ипак обраћа монсењеру Скептицком, што је с.чевидно знак, да се обраћа мањем делу чак и оног германофилског дела пољског народа.)

ИН8

Државни приходи зависе од економског напретка зсмље. Земље са екстензивним земљорадом, са неразвијеном трговином и индустријом имају врло слабе државне приходе. Извори за подмирење њихових расхода морају да се проналазе у најнесавремени јим облицима пореза и другим приходима. Подекономски јачих и напрсднијих земаља приходи државни су веки, и на тај начин држава јс у стању да одговори ве■ћим задацима. За преме мира финансије једне земље су обично у равнотежи. Ратови, ме■ђутим, изазивају несразмерна пове-ћања. Отуда се за рат не спрема само појнички, ве-ћ и финансиски и финансиска мо-ћ и спрема једне земље даје јој још већи значај у рату.

Упоредо са мобилизацијом војске долази и мобилизација капитала. Ванредни издаци појављују се у великом броју и за њих трсба нађи покрића. Да ли ђе земља моТ.и да подмири те прве издатке, зависи од њене финансиске снаге и њене дотадање финансиске политике. За подмирење тих ванредних издатака за време рага прибегава се: ратним трезорима, финансиским резервама, порезима и зајмовима. Али порсд тих првих издатака, дужина траја1 ва рата изазива све веће и веће издатке, који тсже да добију облике сгалности. Ванредни издаци захтевају ванредне приходе. Ватни трезори и финансиске резерае потроше ск за кратко време и обично се код вншегодишњих ратова прибе-

гавало порсзима и зајмовима. У Немачко), Аустрији, Француској, Италији, уведеп је нов облик пореза на приходе за време рата, као један од најкарактериетичнијих, за доказ да у рату нема еконоемке стагнације. Енглеска је увела иелики б])пј иореза. Норед овога повећаване су пореске стопе код досадањих пореза у неким д р ж а в а м а. Француска, Русија, Италија, Немачка, Аустри 1 а, Угарска и Америка закључиле су огромне зајмове, чиш номинални износ готово никад пијс утврђен. ★ •Србија у току овог рата није закључивала зајмове. Енглеска,Француска и Русија, а сада и Америка, давале су јој авансе, али детаљм о томе за сада нису још објављенн. До сада је за ратне потребе употребљено к екол и ко ва н ред н и х к рс дита ио социјалним законима. Тако Је законом о ванредним кредитима од 2У јула 1914 одобрено решење министарског савета о утрошку 25 милиона динаразазадовољење свих војних потреба изазваних мобилизацијом војске. Поред горње суме одобрен је министру финансија кредит од ЗГ> милиона за издржавање војске и сгоке до демобилизације, а за случај нсодољиве потрсбе још 90 милиона динара. — По чл. 7 истог закона горњи издаци у укупном износу У0 милиоиа динара имали су се извршити: а) из још неутрошених а ангажованих, било за војне или железничке потребе, делова 4 и по од сго зајма 1У09 годинс у износу 23 милиона дпн. и то привремеио; б) из државне гоговине образоване по чл 41 закона о држав 1 ном рачуноводству, ако би се ш го могло одатле одвојити; в) из у- ■ шгеда по буцету мн нистарст/ а војног, пошто - ће се из овог кредита од дана мобилизације вршити издаци за све личне и матсријалне потребе војске, као и издаци за граннчну трупу, сем плата и личних издатака; р) из готопине фондова образованих ма по

ком закону, који се налазе на приплод у код Управе Фондова, а чија непосредна употреба не предстоји или не би била одређена самим законом на случај мобилизације, у колико би се ти фондови финансиским операцијама могли реализовати; д) у колико поменуги извори не буду доволхНи, овлашћсн је миниетар финапеија, да покриће остатка може извршити позајмицама кратког рока, било иа подлози упутница или меница, било на подлизи за тај циљ издатих бонова Главне Државне Благајне, по потрсби с на бдевсI т \ н а рочитом гарантијом. Законом од 12 новембра 1914 одобрен је ванредни кредит од 110 милиона, а законом од 14 априла 1916 ванредни кредит од 200 милиона динара; законом пак од-13 августа 1915 ванредни кредит од 250 милиона дин., и законом од 30 септембра 1910 ванредни кредит од 200 малиона динара. Укупан износ свих досадањих ванредних кредита, одобрсних горњим законима, чини 350 милиона динара и цео износ чини једну целину. Сви ови кредити сматрају се као допуна буџета за 1914 год. Расходи по овим предметима књиже се одвојено од расхода по буџе тима одобреним и о

њима ће се засебно рачун показатн. Утрошак кредита по овпм законима показаће се заједно у једном истом Особеном Рачуну, који се има поднсти Народној Скупштипи на одобрење, пошго га претход110 прегледа Главна Контрола. Дефинитивно ликвидирањс кредита, одобрених овим законима, предвиђено је самим тим закопимп, и и.ма се извршити помоћу новог консолидованог државног зајма, који 4,е се, када прилике за то буду повољне, закључити и изнетп 11. Скупштини на одобрење. Када се сви детаљи буду објавили, мо ћп ће се тек онда говорити о финансиској полптици Србије за време овог великог рата. “ТВЕЗДЕЦ” По изласку из рова чдвакне се многи од евога посла. Такп су и у једној з.адрузч доспш забчравили трговичку предусретљивост. Гаргаитуа ~ШГтГ Лондон, 12 септ. »Тајмс« пишс:,.3а Русију се огнара нова боља ера. Керенсков апел народу изазвао је сјајан утисак. Морал у војсци потпуно васпостављен. Русија нам обећава нова изненађења у будућим операцијама.«

Питатге о аутономији Г1алестнне већ се почии>с озб (л.но да расирављз. Енглеска је прг.а истакла гдеју да Јгвј.с јима треба дати да колонизирају Свету Земл.у. Овај пројекат је прихваћен потом од Сјед. Држава и председник Вилзои је нарочито наклоњен да се у Палестини створи јсврејсга државз. < Аиерички Је врејски лист» саопштава, дч Лео Моцгин, члан пеликог Сионистичког Комптета одлаза у Пстроград да руској влади преда акт председнпка Вилсона, који се односи на питање о Палсстини и о сионестичким аспира" цнјама. ,,Јеврејска Кореспонденција* штше, да ова дипломатска мисија чшш један део прелпминариих политичких по слова за остваратвс сиокистич* ких захтева на Котпресу Мвра, и може се сматрати као један од најкрупнијах факата у овом питању, да посредии-

штво г. Вилсона она сматра као доказ, колико велики значај има амерачка акција у решетву јсврејског националног питаи.а. На једној седници Једерацијс Кнглеских Сиопист а председник твен, др. Вајцман дто је овакву изјаву: «Надам се, да ће једаи од резултата рата биги и тај, да се Палеспша стави под протекторат једне велике силе, исто тако моћне и правичне као што је н Велика Британија, Подокриљем 1 е силе, Јеврејн ће добитц своју заслужну аутономвју. ОалашКен сам да саонштим, да је британска влада готова да примн наше' планове и да ће на ово н; истати и друге савезничке си.те, чије пас владе већ уверавају о својим симпатијама. Пптаље о светим местима мора бити расправл.ено у вгзн са будућом колонизацијом Палестште. Не треба тш да напомитБем да ђе