Народ
БР. 46
БРОЈ 10 ЛЕПТ«
СОЛУН, СРЕДА 13. СЕГГТЕМБАР 1917. ГОД.
ГОДИНА I.
„Народ“ излази свакога дана по подне.
Шгаипаријасе иалази у франкоиој улица Ор. 20. Власиак КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ
Рукописи се нс враћају.
Огласи и белсшке наплаћују се по погодби.
1'едакциЈа Је у улици Франкмнмј бр. 20. Главпп уредпик ДРАГ. С. ГОГИЋ
Јављено је да је Рајхсрат одложен до 19. септембра. Упоредо са тим одлагањем јавља се из Псште, да се према изјави мађарског министра Беле Фолдеша, не1\е подносити мађарском сабору на рсшавање продужење аустро угарског споразума за нових 20 година. Као трсће одлагање долази и то, што су заустављени преговори економске природе, који су во-ђени измеЈзу Берлина и Бсча. Сва ова одлагања показују да је политичка ситуација мрачна. У Мафарској Векерле,који се у почетку трудио да придобиЈе етранке за своје изборне реформе, напустио је рад на томе, јер је одмах поремскено јединство увлади поводом тог питања. С друге етрапе »Франкфуртске Новинеа јављају, да Ке граф Апоњи, кад се кабинет буде преставио Сабору, изјавити, да влада жсли да задржи слободу акције у питању продужења споразума са Аустријом... Али су још интересантније весги, које долазе из Аустрије. СаЈдлеров други кабинет нијс никога задовољио. Немци су незадовољни јачим учепгћем словенских елемената у влади н нападају кабинет, да он, никаквом изјавом, никаквим прецизним програмом није изнео намере нове владе. То је и истина и отуда су све странке п| ема вла ди резервисане и хладне,а национална распра отима све више маха. Пољаци ће тако исго слабо помоћи влади у раду, послецепања пољског клуба.а нарочито ако Дашчински успе, да групише већину од социјалиста и прогресисга. А његова намера тада би била, како се тврди, да епергично узме учешћа у аустријској политици и да врши директан утицај на владу. Чеси су за сада од слабог утицаја на рад нове владе, јер аустријска цензура не допушта да профе ништа од чешких манифестација. Избор доктора Крамаржа за председника Чејиког Националиог Са-
вета, кпд Је I отово тек изашао из затвора, значајан је. Односи Чешке према данашњој аусгријској влади, још су врло много пооштрени тиме, што су сви чешки п ољо п р и в р ед н и п р о и з води отишли у Аустри 1 у и Немачку, теје Чешка оеуђена да јако трпи од оскудице у исхрани. Опште чешко гледиште на Сајдлсров кабл нет, могло би се изразити једном реченицом из изјаве председника Чешке Уније, Станека, која је изашла у »Пестер Лојду.» Он вели: Чланови Чешке Уније, којима су се придружиле и остале словенске странке, знају добро, да су Немци у мањини и да иемају никаква права да владају у Аустрији над немачким народима. На чешке нападе на еку, због неиспо-
ног дела против подмуклих намера немачтх пропагаторг. Париз. — »Матен« сазнаје, да Ке нота Споразума открити Папи рђаве нау.ере Немачке, тиче што никако не износи своје циљеве рата. 1Вујорк. — Сједчшене Држасе почеле су претоворе са пшедским презузимачима за ктнструкцтју дрвених барака у в;едности 3(Ј милиона фраппка. Швтјцарска се нада, да Ке за овај посао добпти неке уступке у житу. Цирих- — Берлинер Ца^турнг« јавла да је турскп тшкистар марине, Џенал I аша, стда у госзима код Крупа и да разгледа шегову фабрику. Атина. — Минпстри Паиа стасију и Дчигас путују даиас у Солун. Атински клуб дао је 12.000 врзхми као по.чоК пострадали.м од пожара.
ЗВЕЗДИЦЕ Данас, на јевргјски »Дан Праштања •, нећемо да ии шемо Звездчце. Гаргантуа
*
7* *
руке жита Аусгрији, почело се одговарати у мађарској штампи. Сви листови се туже шго је тако широко место дато словенима у аустријском кабинету и оптужују и министра Цсглера, да је одре-ђен и п р и ста л и ца Ј г го сл о вена. Зато они позивају аустријске Немце да енергично бранесвоје интересе. Али тај апел изгледа бсскорисан, јер су Немци већ заузели нспријатељско држање према Сајдлеровом кабинету. Они сматрају да су слабо престављени бароном Бизером, који је добар Немац, али политичар трећег реда. Према таквом стању духова у свима странкама и народностима, може се предвидети, да ће Сајдлер тешко моћи да преживп први саста нак Рајхсрата. А криза, која се буде створила његовим одласком извесно неће престављати само обичну кабинет ску кризу. Раздор мефу странкама даће јој ка рактер далеко озбиљнији. ПТтТГЈШГе Лондон. — Из Њујорка јав љају <Тајмсу•, да је пацифисгичка агптација у Чикагу, која је потпуно нсуспела, проузроковала у Амернца урдив>е»е средљег д северозапад-
Женева, 13. септ' Познати чланак немачког социјалисте Вендела, који је изашао у »Форверцу«, и у коме се побијају бугарске претензије на Маћедонију, изазвао је силан утисак у Бугарској. Страх од нског ширег објашњавања нагвао је бугарске листове, да приоегну готово комичним методимк.Тако званични »Еко де Билгари« пише: »Поводом чланка Венделовог, који !е прештампала и аустриска штампа, многе маћедомске вароши упутиле су меморандуме г. 1'адославову, у којима га уверавају, да су бугарске националности, и енергично протестују против гледишта немачкога социјализма.« Да ли је могућно, да Бугари верују, да је и овонека аргументација? ПОЉСКЕЈЕГШЕ Цирих, 13. септ. Пз Иракова јављају листу „Цирихср Пост", да пољски листови пишу, да ]је се пољски народни одбор сбратио маршалу Хинденбургу, са захтсвом да остави пољске легије у пољској краљевини. Хинденбург је одговорио, да издата наредба мора да се иззрши без резерве, али да ■ће се за кратко време и о том питању дискутовати.
КДЈЗЕР НА ФРОНТУ Ц 1 рих, 1 >. септ. Пишу цз Цириха : Кајзер је, у пратњи аустријског цара Карла, маршала Хинденбурга и не.чачког престолонаследника сгигао на румунски фронт и одмах посетно сектор на Серегу. Аустријска штампа придаје овој посети особиту важиост. Тачо »Цаје Фраје Пресе« паше: »Кајзерова посета фронта у Румуннјн само је увод у нову офанзиву, којом има једиом за свагда да се заврши са Румунијом и да се дође до Одесе.<
БУГАРСКА ПЗСјП Берн, 13 септ. Једна депеши из Софпје јавља, да је Бугарска била запрепшла Немачкој сепа ратним миром, у случају да Немачка у своме одгово ру Папи говори о судбини Србије и о окупираној грчкој територији.
КУБА У РАТУ Вашингтон. 13 сепг. Пуковник Макуел Коронадо, члан куоанског сенага, изјавио је, да се ствара једна в-лика авиЈ1Тича]зска јевиница, са потпуном опремом, која ће се кроз кратко вргме поиудити Француској. — Озо је прво еЈ|ективно учешће републике Кубе у рату.
Њујорк, .3. септ. После једног предавања г. Блументала, бившег посланика у
Рајхстагу, Алзашани и Лоренци из Њу Џерсеја, једногласно су усвојили ову резолуцију: »Кој)истимо с.е овом приликом, да још једном потврдимо нашу оданост према Фјцшцуској и да енергично протесгујемо против намере Немачке, да од Алзаса и Лорена створи аутономну војводину, у оквиру немачкс царевине. Ми са презрењем одбацујемо ту лаж и гласно изјављујемо, да једино решење питања о Алзасу и Ло[)ену јесте, да се опи пј)осто присаједине Француској.« ПтГироттГ Влшингтон, 1?. С(“ПТ. Амерички »Шипинг Боард« почео је да проучава један нов тип лађе, чија је конструкција таквога система, да се лађа у практици ке може ноопити. Овај брод подељен је на одел.ења н конструисан је тако, да може да пловц још дуго, чак ако га торпед погоди и у најглавније делове. МЛХАЕЈЗИС И ТИРПИЦ Цирих, 13 септ. У Пемачкој /е завладало врло незгодно расмоложење због канцеларовог положаја. Једна депеша из Берлина јавља, да 1\е се њсгова судбина одлучити изјааом, коју Ф,е он дати 1» сеп тембра. Пангерманисти истичу, као свог заменика канцелару Михаслису, адмирала фон Тирпица.
Једна личност, позната врло добро у католичко * свету и у дипломатиј. 1 , која је била примљена скоро од стране Папине, прича у »Дељи Мељу« свој разговор са Првосвеилеником. Дтнас, тада је услед интервенције за мир, пнтересовање за 11апу и за његову политику на дневном реду, налазимо, да Ке и наше чигаоце занииати овај интервју, ма да, разумс се, ипак не сматрамо да ће у питањима м.ира Папа бити неки особито важан фактор. Ево тога интервјуа: Папа, каже ова личност, примио ме је са гзванредном љублзношћу. 1Бегова Светост говорила је у почетку француски, са врло приметним талијанским пагласком; затим, у току разговора, завршили смо са тиме, што смо се служили једиио италијанским језиком. — Свети Оче, рекох му ја, долазам к вама као члан једне расе, која, као и Јевреји, нема више ни храма ни зехље, Наша раса је разба-
цана на с*е четири сграке света, а наша земља је под твозденом чизмом завојеззчевом. Све су ове неср-ће проузроковане — Чиме, сипе? — Савезом између потсмака ЈГутсровнх и прииаднкка Мухамедовпх. Г!апа учини само један лак, нестрпљиви покрет. — Ви забоцављате на Русе, речс ми Он. — Русе? — Да, Русе, наставп Првосвештеник, који су се решили да добију Цариград, а то ће учинити да се продужп рат. — Али руска окупација Цариграда неће бити апсолутна. Остале силе Споразума имаће таксђе сгоје сфере утицаја. Папа ми даде на знање једним !естом да не желп да продужи дискусију иа опом тсрену. Па да видамо, сине, запита ме он из«енада, шта управо желе Савезнпци? Какав је њихов програм? 11ико, у