Народ

БР. 51 БРОЈ '0 ЛЕПТД

„Народ“ излази свакога дана по подне.

Штампарија сс налази у Фризкоаој улици бр. 20 .

Власник КРСТА Ј}». МИЛКТИА

ГОД1ТНА I . Рукописи се не враћају. Огласи и белешке папла-кују се по погпдби.

Редакција је у улици Франконој бр. 20.

Г <а»нс урсдник ДРАГ. С. ГОГИЋ

Цшвн рш И'ПариЗ| 18. септ. Пишући о бугарском одговору Папи, Хависова Агеиција даје овај коминике: »Пугареке захтеве иије потребно коментарисаиш, иошто је излишно понављати формалне намере Спо разума, дн се васпоставе мале држиве по своме џнтегритету и на народном суверенитету Аспирације Италије и РумуниЈС , које су толико задоцниле, морају бити остварене. Србија, ио својој нацаоналној експанзији , има право, да буде века. Пољска, положај Ррчке и југословснско питање не смеју се заборавити. Мора се извршити потпуна ликвидација опасних текућих рачуча, и то према основним принципима, према жељи и тежњама становништваи према историјским традицијама.и ТШМ АТТО НЕ Т ЧКОЈ

»Ништа ме више ие изнена-ђује него да има међу Савезницима л>уди, који мисле, да би се и уз непобеђену Пемачку могао засновати трајан мир.« Тим речима почиње своја расматрања о Немачкој један либералан Немац, бииши политички уредник »Берлинер Моргениоста«, доктор Херман 1’озенмајер. Он је напустио сасвим Немачку, чије држање жали, и у подужем телеграму »Тајмсу« изјављује, да заведени идеалисте чине исто толико штете општој ствари слободе и мира колико руски екстремисти и немачки агенти. Розснмајер доказује, да су идсални гхацифисти наивни људи, који би хтели да закључе готов мир, док су најмокније странке у Немачкој још и данас присталпцс иемачког мира, који је Бетман Холвег изложио Џерарду и по коме би Белгија била предана на милост и немилост Немачкој, Србија и Рум}нија без милости распарчане, територија француска и руска анектираие, а док би с друге стране Савезници морали повратити нсмачке колоније и лађе и платити још ратну оштету. »Такав мир» — каже Розенмајер —свимсвојим силама покушава да постигне службена Немачка, која има образа, да га и назове часним за Савезнике. Што се тиче умерених странака, и акосу готове, да приме мир заснован на етатус кво, опет не би протесто-

вале и против таквог мира, који би им донео и ошгету и ансксије. У осталом ове и немају никакве моћи. — Социјалистима пак немачким није ни на крај памети, да дижу револуцију. Они су се помирили са судбином и сада се текодричуанексија, ношто су дугим трајањем рата изгубили сваку наду у немачку победу. Првих даиа рата, Давид, социјалиета нз вскине, износио ми је своје услове мира. Ти су услови у суштини били идснтични са он м м а Б ет м а н а - X ол в е га, из јануара 1917 г. То су они социјалистс, који су све могуће и немогуће радили, да орга н изу ј у шго кол м с ку конференцију.« Розенмајер тврди, да пруски јункери имају апсолутну превласт у Немачкој; они утичу иа велике индустријалце и трговце и на богатепоседнике, скојима их вежу разни интероси или родбинске везе На својој уздидржед}ховне пастире и Јучи теље народних школа, који су, услед потпора које примају, потпуно од њих зависни —Сва интелигснција почсв од универзитетских професора, па до студената задојена јс истим овим милитаристичким духом и националним аспирацијама јункера. Розенмајер закључу јс тврде1ш, да ће Савезници само војничком победом над Немачком моћи избећи страхоту, да буду робови једие одвратне и крволочне војничкс касте.

ЗВЕЗДИЦЕ Јрче је трамвај прегазио је<)ну девпјку, прекјуче једШЈ, а дан раније опет једну. Изг.к.да да су кочничари заљубљиве природе па јуре за сукњом. Гаргаћтуа ГрТГкТ ДЕПЕШ Е Атина. — Говори с«, ка ће за министра војног на меоо В"низелоса доћи Данглис. Венизглос ће остати министар превседник без портфеља. Атина. Владч се спрема да одликује многе савезннчке официре, који се боре на каЧедонском фронту са грчким трупама. Лондон. — Лојд Џорџ’ објавпо је емисију новог унутрашњег 5 процентног зајма. Није још утврђено колико ће изнети овај зајам. Атина — Г. Адосидес. ранији солупски префекат, примио се положаја директора Венизелосовог политичког би роа. у цдриТрТдТ Цирих, 18 септ. У Царипраду је одржан конгрес младотур ске странке. У своме говору на томе конгресу Талат паша је призиао, да је, приликом одвођења Јермена, дошло до већих нереда, али да ће кривци бити кажњени. Нице адмирал Сушу морао је биги смсњен, јер су турски морнари одбили да служс под командом једног ту-ђинца. Криза уметалном новцу још је пооштрена. Једна златна лира купује се за петнаест лира у новчаницама. ПРОПАЛЕ НАМЕРЕ Штокхолм, 17 септ. Холандски и скандинавски делегати дефиинтивио су одбили, да учествују на ма ка!.вој интернационалној конферснцнја, воја би се држала у Штокхолму. Свн делегати неI утралних држава већ су отI путовали и нико ок шнх не мисли да се враћа, све док ; делегати зараћених вржава не јбуду једнодушно одлучили да се сазове конф)еоепција у Хагу. УСПЕС) ЛЕТ Лондон, 1Н септ. Последње бомоардовање аеродрома код Сен Дени Вестерна, које су извршили енглески авијатичари но1и/ Н ов. месеца, једно је од најстрашнијих. И ико је била јака месечина, непри-

јатељски топови нису, гс •« ■ђали на наше аероплане те су се они спустили вр ло ииско и зипалили аеро дроме /НЈне аероплина и хидроплана. Наши авијатичари су виделч како је избио огро ман по чсар и кико се густ дим подигао у небо. Сви су се аероплани вратили у своју базу неоштеКени. ТВА БИВША Цирнх, 18 септ. Листови јављају, да познати руски револуционср Лењин редовно посекује бив: шег краља Канстантина. ! 1џи> ових посета нспознат 1 је ; само се. констатовало . да чосле сваке поссте. 1{он стантин шаље. чо једног свог гласника цару Вил.ему. СИГУРИА ДРЖАВА Јаш, 17 септ. Познато је, да се румунској војсци код 0кне недавно предао цео један босански пук са официрима и с оружјем. П уко в н и I;. к ом а н да н т пука јесте Србин муслиманске вере из ооколине Сарајева. Кад је изведен пред генерала, команданга секгора, он је изјавио, да он и његови официри и војници желе да се боре у српским и југословенски м доб ро во.ка чким корпусима против Аустрије. Гој жељи одмах се изишло на сусрет. Војници из овог пука причали су својим руским и румунским другонима, да ”ће сви 1 1еси и Југословени та-

ко поступити ка ) и они, само кад се укаже згодна прилика. БЕЗ УГЉА Жрнева, 18 септ. »Цајт« ј п.а, да је у Иеликом Варадину, морача да <. бустави св )ј рад гасна фаб} н ка због оскудице у угљу. ■[ више других фабрика у Мађарској такође су престале да раде. У Дебрсцину су, због оскудице у \ гл у, рресталн да раде трамваји и обустлиљено је електрично осветлен>е. «Цајт* додаје, да ће тл невоља снаћн све остале вароши у Мађарској. П0Р43 У ФЛАНДРШ Бе}ж, 18 септ. Последње вести из Берлина јављају, да су у тимошњим воЈним круговима јако узнемирени због гуСитака, које су претрп ле немачке трупе у Фландрији. Тврди се, да Лудендорф мисли, да би само о рганизовано човлачење могло счасши немачку војску од скорога слома М<$упгим, Хил денбург стоји на гледншту, да оиај фронт треба још чојачати и држати се у дефонзиви. Због овакве ситуацчје држике се нов ратни савет у Верлану , на коме 1\е учествовати цар, маршал Хин денбург, ирестолонислсдник и Лудендорф. ХЛАДНОЋА У АМЕРИЦ1 Њујорк, 17 сепг. Пма већ 46 годчна ).акомесгц септембар није биа тако хладан као оЕе године. Јако је пала температура у целој долини реке Мисисипи. Јуче је у Њујорку температура достигла минимум од 6 сгепет изнад нуле. У многим областима коистатовали су јакн мразсви којн су оштетилижв!вм, нарочито жито, пасуљ и дуван.

Ттнел гаод Ја Маиа

Г. АлСерт Сартио, инжишер, дуго година је проучавао идеју о једном подморском путу између Француске и Енглеске. У споразуму са два енглеска удружеша уснго је, да саобрћај између Париза и Лондоча, који је око 1875. трајао дванаест сати, сведе на шест и по. Али, у њешвим очима, све су то 61 ле недовољне и палиативне мере, докле год се не саграЈИ испод Ла Манша један тунел. Г. Сартио израдио је план за конструкцију ово;а тунела. Г. Сартио, у посгедчој све сци »Реви де Монд«, дао је о овој ствари једну мајаторску студију и зналачки је изложио важност улоге, коју би овај тунет имао и у овом ра ту и у будућности. Железницом је пренето више од 8 мп лнона вагона за бриганску армију, од како је отпочго рат. Двадесет милиона преи • за изцнцено је преко Ла Ман-

ша за то исто време. Све бч ово тунелом прошло. ] Блмт би ишли и сви транспорти за исток или са истока. Он бн ублажио и кризу у најамању лађа. пошго бл пут био краћи 3—5 пута. Помоћу тунела избегле 6 и се милијарде оаграција око снаб^ева ка и уштеделе би се милијарде франака, док тунел не би кодатао више од 500 милиона. Тунел би створио погпуну сигурност за многобројне транспорте, к >ји данас могу бити дсшедени у питање сумаренски.ч ра том, а многе ратне лађе, које данас служе као пратклице, употребиле би се у борбн. Железница кроз тунел бпла би електрична. На тој лииији могло 6 и се, на обе стране, пуштати на дап просечно по 120 до 150 возова. Оптерећс ње ових возова зависило би од снаге електрзчних централа, које би ее поставнле на улазу и на езлазу туцеда.