Народ
— ~ БР - 53'« БРОЈ 10 ЛЕЛТА „Народ“ излази свакога дана по подне.
Штампарија се налави у фран* ко»ој улици бр. 20.
Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИ К
,СОЛУ&6РЕД& ЖШГГШБАР Ш7. ГОД. .
ГОДИНА г. ИОМИШМИММ—ШЈ—— I Рукописи се нс врака?у. Огласи и белешке наплаћују се по погодби. Редакција је у улици 4»ј>анкоп(УЈ бр. 20.
Г 1 Л 4 НИ урСјЦХЛК ДРАГ. С. ГОГИТч
Парнз, 20 септ. У ваздушним борбама од априла до сада Немци су имали врло велике губитке у авиЈатици. Они су чзгубили своје нијбоље авијашичире: Волфа, Фоса, Дозенбиха, Рихтофена II и нијзад, пре кратког времена, и Рихтофена I , који је тешко рањен. — Сиди се регру тује врло велики број ученика за пилоте. До сада су добровољци примани само по врло бри жљивом избару; сада је Лудендорф наредио ко.чандан тима јединици, да се сви добровољци са повољном оценом упуте за авијатику.
Развој лш Револтције
Три кокференције обележавају три периода у сре^иваљу руске Револуције: збор кадета V Москви, иеторијски Московски Конгрес иданашња Демократска Конференција. гад на свима трима показује, колико су труда, самопрегоревања и озбиљности носиоци Револуци 1 е унели. да се она не компромитује и да доведе до доброг краја. Лагано, али сшурно, под најтежим околиостима, у рату, бура се стишава са дивном одређеношћу и Уставотворна Скупштина, која •ће дефинитивно створити Нову Русију, имаТе велики део посла већ свршен. Од времена, кад је г. Маклаков сматрао да Новом Русијом управља улица и Лењинова веТина, дошло се до времена у коме 1 *е он постао руски амбасадор у Паризу. Може ли бити очевиднијег доказа о огромном напретку, који се посгигао у сре•ћивању унутрашњих прилика? И од времена страховања одзасебног мира и од немачке инвазије, дошло се до сигурне одбране, до апсолутне и непоколебљиве солидарности са Савезницима. И важност овог сре•ђивања прилика у толико је већа, у колмко оно није насилно стварано, већ, у колико су I- то данашње прилике допуштале, по узајпмном саветовању свих народних преставника. На конгресу у Москви с. све странке, сва удружења, интелектуална еј 1 лита, сви су они додали по неки савет Про. визорној Влади, сви су сара4)ивали на з аједничкоме делу. Што је ипак као ре-
зултат тог сре^ивања дошло до диктатуре, то није ниуколико бнло насилно отимање власти, само због власти, већ нсизбежна потреба која је наетупила због немогућности, да се данас етвори право народно преставништво. Колико је та еманципација од утицаја улице вредна за унутрашње сре-ђивање прилика, толико Је диктатл г ра господина Керенског најбоља да послужи и за продужење рата до краја, без чега ее не мбже ни замислити, да би плодови револуције би ли очувани. 1'ако је, у дугом развоју од осам месеца, руска Геволуција добила снагу, да се очува до времена када "ће је Уставотворна Скупштина дефинитивно легализовати. А то је највише и све, што се у време рата могло за њу учинити. И још нештоутешно утврдило се за то време. Прекинулосе са заблудама, да би руска Револуција, коју би народ пристао да помаже била нека социјална револуција: онаједобила потпун и одрсђен облик "националне револуције. Опасна, претерана децентрализација са многим аутономијама обустављена је и остављена, да се надле жно реши на Уставотворној Скупштини са националне тачке гледишта. Исто тако, престало је свако кокетовање са одрицањемсваке тежње за територијалном добити. По свему овоме, руска Револуција доне-ђе руском народу невиђену срећу и благостање. Али ће она дати и један неизмерен поклон целоме свету. ГТринци-
пи, за које данас свет ратује, које ће Савезници, ван сваке сумње, поуздано и спровести, принципи правде и слободе, далеко сигурније и са бескрајно мање отпора, завладаће непосредно иза рата. Ето то је дар, који се очекује из руку Нове Русије, и зато на развој руске Револуције еви Савезници гледају често са страховањем, али нсанајвећим симпатијама. ЗВЕЗДИЦЕ Из једног мигацина шг ћер је требаван и као послат подаље одавде, а ипак је поједен у Солуну. Гаргантуа краткТ~дТпецГе Атвна. — кра.љ ће ове не »ел.е отики у Делфе, где ће пробавати неколпко дана. Атина. Грчка скупштина отпочела је рад- Председник скупштине, г. Софулис, прочитао је депеше које су изме«.ане са српском скупштинои. Базел. Немачки авијатичар Курт Волф, који је конандоаао ескадрилом 11. уби јен је на фронту. Пет даиа нре тога проивведен је за поручника. ПРВИ ПУТ Лондон, 20 септ. Приликом последњих летења емглеских аероплана над Остендом и Зебриџом, први пут је учествовала и једна америчка ескадрила. »Тајмс<' хвали смелост Американаца у ниском летењу, да би постигли циљ, у пркос интензивној ватри неиријатељских топова. НДД ЛОНДОНПМ Лопдон, 20 септ. Од бомбардовања са аероп.тна, претпрошле ноћи, укупно је изгинуло 9, а рањено 27 лица. У Лондону су погинула свега два лица. Један од тих аероплана оборен је над морем неда леко од Дувра. САСТАНАК ДВА КРАЉА Цирнх, 20 септ. Пред полазак за Ита лију краљ Виктор Емануел провео је дан на белгијском фронту са белгијским краљем Албертом. Пред првим ре 7 дом ровова, који су походили оба владаоца, експлодирала је једна граната и оборила аћу-
танта ита.шјанског кра- \ра на обе обале Едфрал>а. Оба владаоца до- та. Епглсзи си зацзгли ручковали су са своји.ч вар<ла Мусано и нипресвитамау краљевом ста-\дују диље. Званично се ну и присуствовали су.јавља да број заробљеједној важној смотри и ника до сада азноси лету аероплана. ј прско 5000. Међу овима ТлР 1 гшА~ппи«ЈО Ј с 11 командант тур ПОСЛЕДЊА ПОНУДА ских труиа и цго ње„ \гов штаб. Ловдон. 21 ) сеит. тг „ шг Како листави тшш, Њујорка тслеграфдшу • : а . : р 7 ово јс највећа и најваж• " ? ,усу ‘ нија битка на фронти Јер.ан амерпчки чиновник, • . . к Месоаотами е, корз е којн је у вези са Вагиканом, I ^ - ' Ј
изЈавчо је уверенл. да је мо гуће да рат траје још две до чрн године. Према оепм ве стг.ма, Папа је учинно послсдн,у гЛнуду <за взчирен,е,
дао генерал Мод. СРЕ“БМВАЊЕ ОДНССД
Петроград, 20 септ. Демократска конфеи вато се у Ватккану верујс, ! рСНЦИЈа, на КОЈбј ИМа да ћг се рат цродужнги док 1200 ПрсДСТанНИ КЗ, ОТсе грдиа снага аие]>ичка пот- ПОЧСЛЗ је рад. 11а ЊОЈ пуно не улотреби, а то Ке; учесгвује И Г. Ксренрећи, док се не однес.е чобе-јски. Свн ДИПЛб.матски да иа бојном пол«у или док; Представници Споразуобе зараћ*-ае стране не буду Ма прИСуСТВОВЗЛИ С\’ Осаме праморале да положе тварању конференције. оружје. ј Овој конференцији је По једној депеши из Ва-, ЦИЉ да регулише ОДНОшпштона, Света Столида ра- ее ИЗМеђу ВЛаде И дезумсла је потпуно, да са с]>е-! МОКратскИХ организаствика, којмиа располаже да -1 ЦИЈЗ. нас Америка, бгченим на тас Г Споразума, Сиоразум је у ј преимућству над Цснтралннм1 Силама, и бкће у стању да
??
Царих, 2о септ. Софијски лист >Нимбаовима намег не мир, кој ,? могу! ,, на* пише: „Исшочно писве демократпје да усвоје. ј тање онће. дефинитивно решсно овоги рпта. Редукција оружања зависи од воље других марода. 1>ал кански савез може бити
5000 ЗАРСБЉЕНШ Лондон, 20 септ. , Листови су примили нове податке о послед- ■ еолидно обновље.н само онда њим операцијама у Ме- ка< * Вугарска буде имала
сопотамнЈи. Генерал .№о<), главни командант тамошњих трупа, про ширио јс напид на фронт од 50 километи-
своЈе земље, освоЈене за време балканс.ког рата. Грчка треба за Кавалу да уступи Драму и Серез, који по Лондонском уговору припадоју Бугирској.
0ТР0ВАНА КРВ
Ннкола II био је увек неодлучан. Кад год је требало да се регпн за нешто, он би се увек решво за оно што се противило савету друтих. Н>ега је бнло лако натерати да све херује. Увех је прмдавао велику важност мишљењу >спецпјалнста«, како је он називао оне, који, по његовом «иш.-вењу, во.-.чом судбкне или вол.ом царице или РаспуКмна, управжају једном и:ш другом сфером јавнога живота. Уплив царичин на аега био је врло велики. Пред њом он I иије имао личног мпшљења. Она је говорила у пме њето*о и ом је ћутеКи с*е одо бравао. Од куда Алиси та моК. нпје ннкада нпко могао сазнати. Царкца мати често је била аапан>епа. Она је узалуд по- 1 кушавала да утггч?-на свога екна, уместо тога она бл се са н>км посва1)ала. - Један руски држааиик овако га оггмсује: * Неодлу чж>ст је бида нај-
већа слабост Николе II,' нарочито послеагшх жаиа његове владгвнне. Пајозбиљнија одлука, коју је у то време донео, била је његова абдикација. Па впак је јео и спавао добро, и није мељао своје навике *. Али у колмко је Никола 11 био слаб, утолико је његова жена бада енергнчна и ауторитативна. Она није уступала нм пред којом гфесреком у остварењу онога што је намислила. Ннко није могао остата минкстар, док не 6а она дала свој иристанак. Прогопапов, Га.тацнн и нноги другн сап су блли њене кЈШатуре. Дубоко у ноК горела је свег'*ост у цемој соби. Царица је ]>«дила на држааним пословима, нројектовала указе, поставл.ала и смењивала миниотре. Често је похађала главни штабј на велико очајање врховио! комаиданга Алекснјева. иахтевала је, ;,а јој се изиесу сграгегијски плаиоаи; дааа.и је слдсгс, г.ојк