Народ

бР. 55

БРОЈ 10 ЛЕПТД

„Народ“ излази свакога дана по подне.

Штамларија се налази у Фран ковој улици 6р. 20.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

СОЛЛТ, ПЕТАК 22. СЕПТЕМБАР 1917. ГОД. ГОДИНА 1.'

Рукописи се нс вра-ћају. Огласи и белешке напла-ћују се по погодби.

Редакција је у улици Франковој бр. 20.

Главнн урежннк ДРАГ. С. ГОГИЋ

Омученицима из Велгије зна се врло много и сваки дан се подсећа на невоље одведеног света из његове постојбине. 0 интернираним Србима помене се онда, кад неки од љих плати главом или кад се тиче неког владике. А, ме1)утим, одво^ења се из Србије врше још пре битке на Церу — четири године, без икаквог одабирања. Али није то, што хо-ћемо да замеримо одговорним факторима. Наше је мученишгво довољно познато, а да би се морало нарочито истицати, а најмање је потребно водити неку кгитацију тиме. Оно, о чему се ми једнако питамо, јесте то, да ли се све учинило преко надлежних институција и познатим путевима, да се може олакшати, колико толико, судбина одведених и заробљених, ако се ве-ћ није могло спречити њихово одвофење ? Да ли нас наши непријатељи теже и горе мрзе него наше велике Савезнике, далеко опасније по њих? А на та два питања нагнани смо изузегном појавом, да се према нашим заробљеницима поступа горе него према ма чијим другим, да се њима не може ништа слати и ако је то свима другим допуштено и да се о њиховом животу ниЈе никако повела никаква мећународна контрола и ако се о свима другима водила и води. Отуда је наступило, да се према нашим заробљеницима поступа без икаквих човечанских обзира. Још у почетку 1910 од 754 заробљеника.којису спроведени у Хановер, тридесет и два су умрли од глади, храњени једном одвратном чорбом и малим парчетом хле6а, а четрдесет њих \е одведено у Србију да покажу где су закопани топови и никада се више за њих ништа није чуло. Остатак, до блиау половинс, умрло је од заразних болести, а остали су више лешеви него људи. А да оставимо на страну казне овакве врсте: затвор са

четврт хлеба за четири дана, вешање за ноге и батинање. Или случајеве на бојишту, где је један заробљеник стрељан зато што је украо један кромпир! У последње време још «е горе. Наши заробл^еници раде путеве по Арбанији и на фронту добијајући за храну само кафу од сагорелог кукурз^за са мало земљаног леба и пошто им одз^зму шињеле и обућу. Један од тих заробљеника, који се предао Французима код Подградца тврди ствари за које би М3 7 се једва могло веровати, да се на њему није могло видети. Зна се, да није допуштено такво постз ? пање према ратнимЈзаробљеницима. Зна се, да се они.не смеју убијати без кривицс, нити морити г л а 1) у. Зна се, да се они не смеју изводити на рад, под ватру своје вбјске, да се од њих не сме отимати њихова својина. Па ко је, и на који начин покушао да се умеша и да заштити то наше ратно право? Ми то не знамо. Рекло се свега толико, да ће се заробљеницима ускоро моћи слати пакети и то п о с л е давнашње праксе, која постоји ме1)у зараћеним странама З 7 питању о заробљеницима. А више се није рекло због тога, што нема ко да пита, што нема ко да потражи рачуна, што нема Народне Скз т пштине. Иначе се не може замислити, да је било немогу'],но урадити ма шта за наше заробљенике. Енглези су мењали заробљенике са Немцима, а Французи одавно могу да шаљу својим заробљеницима н е ш т о хлеба и одела. Треба јако пожелети, да се обећање, да ће се ускоро иашим заробљеницима моћи да шаље понека потрсба, што пре и оствари.Наступа зима, а позната је ствар, да они највише оскудевају у оделу и обз т ћи, и тако питање о једном оделу или обући постаје за њих питање живога. Брига о томе извесно постоји код позваних, али они

имају и других послова. Не би требали јесенас да питање о пошиљкама нашим заробљеницима ставе \ ? дал>е тачке дневног реда. звезджце "” Најзад се пронашао фамозни зелени сандук. Изго■ рео је и према томе, штета не би била велика: знају : се серије и нумере. То ме потсе1\ана некадашњу прак су у београдско / полициЈи :! кад се после годишње ис- ј траге не може да прона1>е убицп, онда се убиство прогласи за самоубиство. * * ■* У Немачкој Пангерманистичка Лига има 60.000 чланова, Комитст за >не мачки мир< 160.000 и Народни одбор за уништење Енглеске 20.000. Као ииио се види, циљеви су им врло добронамерни. много их нема, а не трсба их сабира ти, јер су, извесно, исти чланови у сва три друштва. Гаргантуа кТПкТ^депГш! Цирих. — Последњи иавсштаји из Манхена јдвљају, да ће централне државе још данас објавити нову прокламацију о Пољској. Рим. — Г. Лојд Џорт,! позвло је све дописнике италијанских листова, да прођу Ен глеску и да се лично увере о џиновском раду који је извршала до данас Енглеска. Рим. — Посланик Ерцбергер истакао је, приликом јед ног говора. важност последње одлуке Рајхстага о миру. Нарочито је иагласио, иа је жеља немачког парламенга, да види будући мвр основан на правима иарода, као и па независности Белгије и Пољскс. Лондон. — ЈављаЈ‘у из Пе трограда да се Немачка спре ма за зимски рат. ИОВА ШФЕРЕКЦИЈА Рим, 22 септ. Савезничка конференција у Паризу одржаће се најдаље до половине октобра. На овој конференцији, која ће имати поглавито војнички карактер, узеће учешћа и Јапан и Сјсдињене Државе. Политички део конференције уступиће се дипломатама и дискз ? товаће се оделито. КОБНЕНАМЕРЕ Петроград, 22 септ. Данас су ухапшена у зимској палати два шпијуна, пореклом Нсмци, којц су тврдили да

су из МаТ>арскс, Обојица су прс кратког врсмсна дошли нз Нсрлина ч покушали су да ишре пропаганду мс1>у радницима Путиловске фабрике. Са друге стране сазнаје се, да им је главни задатак био да убију Керенског и веТ, су били иокутали да подмите стражу прсд министарством. »Оба ова итијуна ба1\с вероватно још сутра изведсна пред ратнн суд а стрсљана на јавном тргу. ПРЕТЊЕ И КУКАЊЕ Цирих, 22. септ. Званична »Келнише Цајтунг«пише: Ми преклињемо народ да се уклони са ивице провалије, којој се он и сувише приближио и з ? коју ће сигз т рно пасти, ако з т највећој мери не бз г де з ? писао нови ратни зајам. Влада нећс оклевати ни да силом осигура себи финансијску помоћ, за коју би народ требао да бз т де срећан да је да драговољно. ИЗЈАВА ДР.МНХАЕЛНСА Цирих, 2г септ. Изјаве канцеларове уРајхстагу изазвале су живо коментарисање у пангерманистичким круговима. Када је канцелар учинио алузију на смерове Немачке и кад је изјавио: ,,Наш се народ бори за национално одрлсање и да поврати што му је припадало, а никако нс води освајачки рат“, — у томе часу узвикнуо је један посла-

ник ценпуза: *А људи, које смо жртвовали ?« Ове реча изазвале су велику грају у Рајхстагу, и критику канцеларовог говора од стране социјалиста. РАД ИА ШУ Женева, 20 септ. Соцај'алистнчки оргап »Арбајгер ЦаЈ'тунг« из Бсча, пишући о штраЈку ргднпка у једној фабрици граната који је био од 2 до 7 августа, прича о крло сурозим ме.рама при угушлвању штрајка. Патроле су мшле по кућама, силом извлачиле раднике и ву кле их у фабрику. Велики број поновл је одбио да прима посао, због изнурености и слабе исхране, а зтто их је војни суд све осудио на робију од 3 до 7 година. Остали су осуђепи на бесплатан прековречени јјзд . ШЕРИЧКА ПОМОИ Вашингтон, 22 септ. Г. Мак Адо, секретар државне благајне, изјавио је лорду Ридингу, шефу енглеске мисије у Сјед. Држава■ ма, да Ае америчка рспублика продужити да указује финансијску помо с ћ свима савезницима и да ће склонити све америчке банкаЈ)е да учсствују у свима новим зајмовима. Тиме би се продужио рок исплате оним зајмовима, којама 1\е скоро тај рок истећи. КОД ФОЧАИА Рим, 22 септ. Из Јаша јављају да су Ау стријанци нагло повукли са фроита код Фочана четири дивизије, I ако би их бацнли на италијаиски фронт. Жестоки напади, које је тамо непрп атељ до скора вршио, престали су. Верује се у постојаност целога фронта.

ЧисцРајшатЈ

Цирих, 22 септсмбра Јављају из Беча: Парламенат је отпочсо рад. На седници је био чешки посланик Клофач. Председник 1'рос, пошто јс говорио о војној ситуацији, рскао је да се иде ка мирз т . Председник владе Сајдлер, у дугом говору, пошто је говорио о исхрани земље и преетавио нове чланове владе, прешао је на унутрашњу политикз% рскавши да је он изложио уставној комисији жељу да се изврши уставна реформа за све народности на основи аз ? тономија. (Пљескање на клз т пама Немаца, бура на клупама Словсна). »ГГрвиодсвих зараћених ми смо, но жељи нашег цара, изразили жељу за мир, и ми радосно дочекујемо иницијативу Светог Оца, који предлаже трајан и праведан мир. Наша готовост да доћемо до споразума са нашим противницима озбиљна је и исгсрена. Али могућност таквог споразума зависи'тако исто и од друге стране. - 1 Али ако наши непријатељи нису расположени да приме пону1)ену руку, ми ћемо до крајности наставити оорбу за нашу одбранз т , У Ц и *т»у да осигурамо мирно развиће монархије,,