Народ

СТР. 2.

Н А Р О Д

БРОЈ 58

иарче хлеба. То је било све. У полетку су им давали француски и енглески заробљенипи хлеба, кокзерве, дувана и рубља; али је командант логора то доцније најстроисије забранио. Али, савезнички војници, потресени крајњом бедом ових Срба, доносили су им ноћу кришом нешто од своје хране. Мноти од њих кажњени су због тога затвором. Судбина заробљених Срба била је много гора него и самих Руса. Стража их је често бола бајонетама. За њих је постојала и нарочита ка зна: морали су, натоварени врећама, које су биле испуњене песком и шљунком, трчати око барака или непрестано седати на земљу и дизати се, док не би пали под теретои. У овим логорима умрло је више сготина заробљеника од глади и умора. У Аустроугарској растурени су Срби по разним логорина у Браунау и Јозефштату у Чешкој, у Ашаху и Гродигу близу Саксбурга, у Маутхаузену и у другим местима. И у свима овим логорима влада иста беда и исто немачко тиранство. Најгора је била судбнна заробљених Срба у Маутхаузену. Нзнурени умором, глађу и зимом умирали су једнако. Само маја 1917 умрло је преко 700(Ј. Међу овим заробљеницима било је који су глодали коске, јели траву и корење или чак месо липсаних коња. 191(5 трбушни тифус страшно је покосио Србе. У место да им укаже помоћ, власт је наредила да се њахове бараке затворе и само их је недељно један пут обилазио војни лекар. Док се угушила бо лест помрло је 9090 Срба. Да би Немци сакрили злочин, бачени су сви у један гроб и над њим је подигнута капела, на којој је стајало исгшсано: »Српски војницн, умрли ус-

лед рана које су задобили у аустријско српском рату, који је изазвала Србнја.« Аустријаици употребљавају Србе на италијанском и руском Фронту за копање ровова, за иамештање бодљикавих жица у зони ватре. 400 заробљеника Срба рањено је на фронту Изонце. Највише их ,је помрло од туберкулозе. Полуделих има такође врло много. Само у Крижевцима, у Хрватској, има их преко 3000. Колики је број заробљених Срба у Бугарској, непознато је и самом Српском Црвеном Крсту. Бугари су бацили под ноге све принципе, све међународне конвенције, и не дају никакве податке о заробљеницима. Чак су забранили сваку преписку између њих и њихових породица, као и примање пошиљака. „ПДРШАЕНТАРНОСТ" Цирих, 25. септ' Из Беча јављају да је председник аустријског Сабора објавио 3. )ула једну јавну прокламацију, у којој се позивају да се врате на парламентарну дужност петорица посланика, кош од почетка рата нису хтели да долазе на седнице. Ово су имена тих посланика: Чешки во^ђа професор Масарик, југословенски посланици Грегорић и 'Бури^ћ и италијански националистички посланици Кардо и Иитако. Разуме се, да ни један од ових посланика није одговорио на ту прокламацију, и зато је сада председник Сабора објавио да су њихова места упражњена и да треба наредити нове изборе у њиховим изборним областима.

взм реципрочннм односима, владају иста правила, која преовлађују и у мсђусобним односнма њихових поданика. Цолазећи од овша уверења, и потпомогнут својом владом, ја ћу свом епергијом подржавати сваки сличан предлог, под условом да се он не противи жзвотним интересима бугарског народа ц његовог јединства. Налазећи се у центру Балканскога Иолуострва, и наслоњена на истоку и на југу на мора, од којих зависи цео њен економски развитак, Бугарска је нарочито наклоњена прннципу слободе мора, који ће јој осигурати напредак; она нема никаквог разлога, после мира заснованог на измирењу народа и на узајамној умерености, да не жели смањивање, а затим потпуни нестаиак мржње, која постоји међу народака. Овај мир освгураће развитак свих народа и задовољиће општу жељу за више слобода, за више среће а учиниће да нестане сваке клице за сукоОе и катастрофе, као што је данашња. Ја сам срећан, што могу да тврдим, да се наше тежње у овоме облику, слажу са вољом Свете Столице. Из свег срца желим, да велико дело Ваше Светости буде крунисано најсјајнијим успехом да, у овим одлучним данима, мудрост осветла оне, који управљају судбином народа, тако тешко искушних у рату“. ЗНАЧАЈАН СТРАХ Берн, 2о септ. »Берлинер Тагеблат« пише поводом евентуалнограспуштања Рајхстага: »Извесно је да 'ће Шајдеманова странка изгубити на изборима. На промену политичке ситуације у Немачкој морамо гледати песимистички. Новиизбори не г ће нас приближити миру, већ напротив, унутрашња ситуација бњће поремећена и морамо се бојати револуције у земљи.« ПУЉ И КОТОР Цирих, 25 септ. Бечки војни кругови јако су узнемирени због учестаних успешнвх излета италијанских авијатичара над Пуљем и Котором. Радионвце у Котору јако су оштећене и рад је у њима престао. Међу радницима има врло много жртава. Осим тога два су торпиљера оштећена и један сумарен потопљен. Војне власти предузимају мере да у будуће спрече долазак италијанских ави јатичара. Авнјатичарска ноћна стража тако је појачана У Пуљу, где ноћу влада пот пуни мрак. ПОКУШАЈИ БЕЗ НДДЕ Берн, 25 септ. Интернационална конференција отпочеће рад почетком октобра. Холандски скандинавски и шведски делегати састали су се јуче и решили

да упуте социјалцстпма зараћевих држава позив «а конференцију у Берну. »Журнал де Женев« цише, да ће ова конференција бнти само увод у Штокхолмску конференцију! али ВР ЖИ Н а Споразум неће никада допустити гоцијалистима да путују у Берн. "шТезнЧГнемци Лондон, 25 септ. Јављају, да 15 од сто за робљених Немаца грипадају резервној 19 дивизији и да у јединпцама из 8 дивизије има војника, којс су лекари давно ослободили. Највише има младића од 17 и 18 година. Ен глеске трупе извештавају да се Нсмци гуку врло бедно. Немачка пешадија стално избегава борбу прса у прса. Дописник »ДејлиТелеграфа“ каже, да немачки заробљеница ке крију, да су изненађени моралом енглеских војнака. Они сада знају, да су енглеске трупе страшне у нападу и опасне у гоњењу, чиме се и објашњава велики број заробљеника.

НАРОДНА СКУПШТИНА Према Владиној одлуци, Народна Скупштина састаће се у Солуну 1 децембра. Изгледа, да ће Влада позвати све народне посланике, да се шш пре тога времена окупе у Солуну. ЗА СТУДЕНТЕ Влада је одлучила, да се студентима на страним универзитетимаиздаје 180 франака месечно помо-ћи, уместо 150 колико је до сада та помоћ износила. Студенти, чији су родитељи имућни, као и сгудент, чији су оцеви народни посланици, не добијајуникаквупомо-ћ. СРПСКЕ нОВИНЕ Од 1 новембра »Српске Новине« почеће да излазе у Солуну. Продаја на број обустави'ће се; дакле, лист могу добијати само претплатници. ПИТАЊЕ ВОДЕ Солунски водовод у могућности Је, да ,од данас снабдева целу варош водом. НАЈНпВИЈЕ ВЕСТИ ВАШИНГТОН. -- Министарство спољних послова добило је из Петрограда један дугачак извештај, у коме се каже да Русија никада негће закључити сепаратан мир. Овај је извештај предат гитампи, на К0 ЈУ Ј е учинио одличан утисак. ПЕТРОГРАД. — Ј е дан радник, који је побегао из Риге, каже да су Немци стрељали шест чланова тамошњега Совјета, који су одбили да раде на војним објектима. РИМ.- Према »Штампи« Света Столица ће ускоро објавити Жуту

Књигу, у којој ће бити све ноте и документи, које је Папа послао за време рата разним државама и одговоре на њих. ПАРИЗ. — Одлазе-ћи из Француске, италијански краљ је измењао срдачне депеше са председником француске републике г. Поенкареом. БАЗЕЛ. — Кајзер је отпутовао у Коломеју, у Галнцији. Ту ће се састати са аустријским царем. БАЗЕЛ. — Из Берлина пишу: Шпзнска влада доста«ила је иемачкој влади званичну ноту о прекиду дапломатских односа између републике Коста Рика и Немачке. ЦИРИХ. — Комептаришући ванашњу ситуацију у Немачкој ,,Цајт“ пише: „У немачкој штампи отпочела је жучна борба о белгијскои питању. Царевпна је подељена на два табора једнаке снаге, али анексионисте највише дижу ларму. ЖЕНЕВА. — Економски компромис измефу Аустрије и Мафарске није до сада могао бити утврђен ни по форми ни у детаљима. Запетост је између Беча и Пеште већа него икада. ПАРИЗ. — Први амерички инжињерски пук врши врло важну службу на сгратегијској лшшји француске војске. ПАРИЗ. — Из Петоограда јављају, да ће породица бившега цара осгати стално у Тоболску. ПЕТРОГРАД. — Листови пишу да је бивши мннистар Јелевов постављен за руског амбасадора у Берну. ЈАШ. — Румунски коминике од 23 септембра јаввља-. Јсдно наихе извићачко оделење напало је. коту 353 и продрло у село Васкуц. Оно је заробило 12 официра и 750 немачких вотика; заплењено је 7 митраљеза. У току ове операције рањен је храбри руски тхуковник Мансурдзе. ЦИРИХ. — Двадесет социјалисгичкнх општинских одборника у Бсрлину оцепили су се од званичне социјалистичке странке и пришли независној мањини, ЦИРИХ. — У августу је у Лајпцигу било 872 смртна случаја, а 487 рођења. ЦИРИХ — „Берлинер Тагеблат“ јавља, да је бивши диктатор за исхрану фон Батоки отишао на своје место у војсци као капетан. Источна војска. — Званичан извештај ШтабаИсточне војске): Енглези су извршили два срећна испада. Есад пашини Арбанаси заробили су неколико аустријских војника. На осталом делу фронта с времена на време артиљериј ска ватра. СРПСКИ ЗВАНШНИЗВЕШТАЈ 24 септембра обострана пешадијска и артиљеријска ватра са јачим дејством рововских орућа. МАЛ1 0ГЈАС1 ЧИСТА КАФА. Радња А рона Периријани — Ваљевца, преко пута Орозди Бак, ул. Игњатнјева Бр. 11, црепоручује српској војсци чисту млевену к а ф у са гаранцијом, у кутијама од 250 гр. 500 гр. и 1 кнле, са умереном ценомИма у стоваришгу и иемлевене. 2—3

Бугари ј Папа Берн, 25 септембра »Бугарска Телеграфска А-јбру 1916 год., државама које генција« саопштава текст од- се боре против нас, апел који

говора бугарског краља Фердинанда на Папину ноту. Пошто је одао част идејама, које су побудиле Папу да интервенише за мир, Фердинанд овако пише: »Од пре тридесет година, кад ме је Прожиђење позва ло да управљам судбнном бугарског народа, ја нисам никада заборавио тешке одговорности које ии намеће ова дужност пред Богом, и пред људима. Моја је најживља жеља увек била да бугарском народу створим начина, да иде путем напретка, мира и добре сагласности с другим народима. Све своје дужности, никада нисам запоставио, да се не бавим свим што би могло убрзати крај овога рата коме, по страхоти, није раван ни један ранији рат. Гоњена тим мотввнма, моја влада, у споразуму са владама нашнх савезника, упутила је, у децем-

Ваша Светост зна и који је био намењен томе, да успостави мнр у међународним одиосима. Од тога времена, прва моја брига, уз помоћ моје владе, увек је била да без престанка мислим како да осигурам јединство бугарског народа, а да у исти мах дам Бугарској благодети мира. Ја верујем, заједно с Ва шом Светости, да закључење трајног мира, која би нам обезбедио ове добпти, могућно је само, ако се владе сложе у мерама, које је предложила Ваша Светост. Занесеност ће, у међународним односима, уступити место праву и умерености, ако се државе, руковођене истим хуманим осећањима, којима и Ваша Све тост, буду сложиле да све, у нсто време, умање сшоје наоружање и, у свима међународним распрама, усвоје обавезну арбитражу, то ће рећи, ако државе изјаве да у њихо-

Одговорни уредник, ДРДГ. 0. ГОГШд

Шхашмршја, АКВАГ0Ш1