Народ

РЈЦОворни уредник, ДРАГ. С. ГОШЋ

Штамцарнја, АКБАРОНЦ

_СТј^Ј?>| <ДШ1 . це. Невинпх жртава има данас преко 28 хиљада. Децу су Бугари отимали не^рећним родитељима, који су најчешће пресвиснули од *»ола, и слали у Бугарску. Сва еу ова деца подељена по селима иеђу Бугаре, и најстрожије им је забрањено да говоре својим матерњим језиком. Од октобра 1910 до поло вине маја ове године умрло је од глади 25832 становника, од којнх су девет десетина Грци. Само у Кавали и околини умрло је 0000. Хране је било довољно'; само што су је власти отимали од Грка м давали Бугарнма и Турцииа, оставлајући грчко становништво да скапава гладно. У Добруци. у Мангалији, а нарочито у Констанци, где је било преко 12000 Грка, све грчке цркве и радње су опљачкане. У пљачки су се надметали немачки и бугарски војници, не задовољавајући се само намештајем и посуђем него су скидали и врата и прозоре и употребљавали су за гориво. Скупоценији и лепши намештај носили су 6угарски официри у Варну и красили њиме своје домове. Одмах сутрадан по извршеној окупацији бугарске власти су затвориле све виђеније личности, свештенике, митрополита Елефтеропулоса, доктора Пагелиса и друге. Том приликом је одведено у Софију и ухапшено око 200 грађана, док је 15000 становника одведено из источне Македоније у Добруцу иа тешке радове око утврђења. Пзбеглице из Ајвали причају о грозној невољи која Је снашла Грке у турском делу Азије. Турци не врше, као раније, покоље него просто истребл.ују све грчкостановништво. Са великим цинизмом то признају и саме турске власти. Сав грчки живаљ из околине Смирне покупљен је и одведен у пустиње под изговором да се тамо настане. У Ајвали и у околним селима поклани су готово сви Грци. Многе су бацали живе у бунар или у ватру. Месец дана вићале су се на друмовима унакажене лешине, искасапљене жене са испараним трбусима. Преко 200000 Грка трпе денас страховите муке под Турцимаи Бугарима.

цивплизацији човечанства и да се посвети развићу свога економског живога. Кад је Кемачка веровала да је њен опстанак у опасности и када су немачки народ в његовц верни савезиици видели да су нападнути са свију сграна, није било другог избора него се борити, мобилпшући све своје снаге за одбрану своје слободе и свог опстанка. Али и у току овога рата, који нам је наметнут и који бесни већ три године, немачка влада је дала несумњивих доказа о својој жељи за мир, поглавито свечаним позивом који је упутила удоговору са нашпм савезницима својимнепријатељима крајем П'1б, да ступе у преговоре за мир. Ако је први озбил.ан покушај да се учини крај страхотама овог рата пропао, одговорност пада на наше противнике, који су апсолутно одбили да приме наше предлоге. У толико су живље моје жеље, као и жеље немачког императора и немачког народа, да успе садашњи Ваш предлог, и да за све наступи трајан и частан мир за добро човечанства. Лудвиг III СТШ У БЕЧУ

Цирих, 26. септ' Ево како »Арбајтер Цајтунг« описује садашње стање у Бечу: » г /етврта зима рата налази становништво уморно, без нерава, неспособно за ма какав отпор. Храна је крајње недовољна. Топлогодела и ципела у опште нема. Нарочиго слабе жене и нежна деца пропангће због тога, сатима чекајући пред каквим вратима продавница или места, где се дају намирнице, и где ће најзад једва добити најмању количину хране.«

изгубио из вида. Свега вам могу рећи, да апарат није био заваљен". Један артилернјски официр, који је пратпо борбу, прича: „Норба је бала кратка. Фракцуски аероплан лагано је пао, лелујајући- се између француских и немачких линија. У ноћ, између 29. и 69. августа, француске патроле довукле су апарат у наше линије, али оне нису могле наћи тело несрећног пилота".

Б У Т) Е Њ Е

НАЈНОВИЈК ВЕСТИ

Лондон, 26 септ. (Енглеска телетраф без жица) У Немачкој све већма преовлађује уверење, да је немачки милитаризам тучен, те су се отуда појавиле најтеже размирице у питању о миру, Односи међу централним силама све су хладнији. Нарочато је заоштрен однос између Аустрије и Бугарске. Радославов се не слаже са Чер нином о условима за мир. Карактеристичан је о тоие један чланак »Вестфалише Цај тунга*, који објашњава узро ке немачког страховања. Она пише: »Ми не можемо да затворимо очи пред фактом, да је Велика Британвја остварила своје ратне циљеве у потпуности. Наша економска ситуација постаје све гора; наша трговачка марина и наша трговина руиниране су и требаће нам године и године индустријског рада, да се повратимо на стару своју сигуацгју. Најтежи ударац јесте, што је Споразуму пришла Кина и велики део Јужне Америке. После рата неће бити могућно нашој поморској трговини да развије ранију активност нити да поврати старе везе. После мира Немац, који буде путовао по свету, свуда ће наићи на руину и на непријатељски дочек. Ни повратак наших колонија иеће нам много помоћи.«

ПАПА И ВАВАРСКА Цирих, 26 сент. Званична депеша из Минхена јавл.а текст одговора баварског краља на Папину ноту. Тај одговор је заннмљнв и по томе што је Баварска папина земља у Немачкој. »Пресветн Оче, Корак, који је Ваша Све тост предузела да припреми пут трајном и часном миру за све. пратили смо са срдачним симпатнјаиа ја, као и император и краљ пруски, сви принчеви немачке конфедерације м цео немачки народ. Историја докавује да од почетка стварања неиачке империје, немачки народ није имао јачу жељу него да, по својој моћи, ради на решењу своје историјске мисмје, на

КАПЕТАН ГИНМЕ Париз, 26 септ. Један друг славног француског авијатичара Гинмеа овако описује борбу у ваздуху, после које је Гинмеа нестало: »Мутно јутарње иебо, 29. августа рашчистило се, те се Франпуски пилотп кренуше да нападну немачке ваздушне флотиле, које су маневрнсале у збијеним групама и претиле нашим аеропланима, који су радили на реглажи артилерпјске ватре. Први је пошао Гинме. Он је приметио пет албатроса и не оклевајући напао их је. У томе тренутку непријатељске иатроле, које су кружиле на врло великој висини, спустиле су се нагло и бациле се на Гинмеа. Четрдесет немачких апара та бнло је тада у ваздуху. У борби је учествовао и Рихт офен. С десна, у висини, појавише се и белгијски аероплани. Али је било доцкан. Гинме је, по свој прилици био погођен. Апарат му се лагано спуштао н ја сам га

ДНЕВНЕ ВЕСТИ П О 3 и в Ради саопштења наредбе да се одмах јаве Месној Команди Здравко Тасић, учатељ, Божидар А. Радовановић, држ. економ, Светислав Стојановић, полицијски писар, Радо сав Ј. Лазаревић, директор гимназије, Миртин Е. Крстић, шумар, Драгутин Д. Поповић царин. ревизор, Андра С. Гроздановић, школски надзорник, Василије С. Ц°нић, учитељ, Спира Д. Раденковић, порез нак, Милоје В. Гогић, учитељ, Јован Растић, учитељ, Милорад М- Јанковић, учитељ, Душан Ј. Тошић, учитељ, Светозар В. Лазаревић, учитељ, Азриел Леви, трговац, Михаило Д. Ристић, судија, Славко Суботина, професор, Алексан дар М. Марковић, књиговођа, и Стеван Васић, општин. деловођа. ЗА ПНВАЛПДЕ Решењем Министарског Савета установљен је одбор од 5 лица, који ће решавати све пријаве за инвалидску потпору, како обвезницима који су овде, тако и онима који су остали у Србији. Овај одбор састављају: начелник инвалид ског оделења Министарства Војног, један председник суда, шеф Управе Фондоша, један народни посланик и шеф извештајног бвроа. Ускоро ће се објавити упуства како ваља подносити молбе за инвалидску помоћ.

ПАРИЗ. — Агенција Фурније сазнаје, да је унишген турски ратни материјал од 200.000 граната и много аутомобила, који су били спремљени за Багдад. Том приликом разорена је и станица Ха1дар паша, на железничкој прузи за Београд. БЕРН. — 'За председника нациопално дибералне странке у Немачкој, нзабран је тајни саветник Фридсберг, на место посланика Басермаца. Њихов конгрес донео је једну резолуцију, у којој се каже, да будуће гарантије за Немачку неће почивати само на уговорнма међу народима, већ пре свега, на сили и моћи немачког царства. РИМ. — V. Бон , француска амбасадор у Берну, смен>ен је. На његово место долазп г. Тиерч, бивши ми ниспгар финансија. БЕРН. — Унутрашње прилаке у Турској врло су опасне. Постоји бојазан од оеволуције против Хриш■ћана. Бојска је дезоргани зована због оскудице у хле бу, месу и свима потребами за време од Р2 месеца. ПЕТРОГРАД. — »Рускаја Воља« каже, да ма какво било држање демократске конференције у иитањима унутрашње политике, Немачка ни у ком случају не може очекивати од ње неке користи за себе. Конференција ће остати непомирљива што се гиче питања о продужењу рата. ВАШИНГТОН.— После конференције, коју су јуче одржали г. Вилзон и г. Гомперс, сазнало се да влада Сјед. Држава има сигурнедоказеда су штрајкови радника конструктора организовани немачким новцем. Како су организатори добро познати властима, то •ће вероватно ускоро бити ухапшени. ЦПРНХ. — Према депешама, које су стигле пз Берлина у Амсгердам, у Немачкој је таква криза у хартији да су многп престонички листови принуђеии да не излазе суботом. АТИНА. — Вечерас је ан кетна комисија саслушала бившег пуковнпка Хауи Јаниса, ранијег грчког војног аташеа у Софији. Комисија је наредила истрагу и против посла ника Чириготиса, Варвиозотиса и Петропула. ЊУЈОРк. — Г. Андре Тардије преговарао је са америчким контролором намирница, да се пошље у Француску сто хиљада тона шећера. До звола за то већ му је издата. ЛОНДоН. — »Опсервер« каже да је битка код Менена била успех који је превазишао све наде. »Немци никада нису били у тако мучној ситуацији и тиме се могу обЈаснити сви Кулманови маневри да дође до мира,« ЦИРИХ. — Више листова критикују оштро манифестације, које се

спремају о Хинденбурговом рођендану. Они кажу да се од Хинденбурга прави неки полубог и ако заслуга за спас Немачке припада Лудендорфу. БАНЈИНГТОН. — У по сланици упућеној Конгресу, приликом закључења сесије, Нилзон изражава својујдхвалност Конгресу, што су благодарећи његовом раду, могле да се осигурају по требе војске и марине. БАШИНГТОН. — Балзон је. пошписао један за кон о ратном кредиту од 7 милијарди и7Јк милиона. МАРСЕњ. — 1 рговачка комора у Марсељу образовала је један одбор за помоћ погорелцима у Солуну. У оргбору се налазе неколико најуглсднијих личноств. аМСТЕРДАМ. — Прајс, инжињер са сумарена ,,Дајчланд“, који је први на њему прешао Атлански Океан, изврншо је самоубиство. РИМ. — ,,Идеа Национале“ јавља, да је Турска послала Аустрији појачања од три дивизије за румунски фронт, ЖЕНЕБА. — Бугарска штампа много се бави тешком финансијском ситуацијом. Краљ Фердинанд покушава да у Берлину до* бије нов.заЈам. АМСТ.ЕРДАМ. — „Нова Сл. Преса ‘' јавља, да ће упис седмоз аустријског ратног зајма почети око половине октобра, Монтевидео. — И Сепвт и скупштина републике^Уругуај, донели су резолуцију, да се прекину дипломатски односи са Немачком. После гласања,. преаседник републике је објавио да су односи прекииути. Немачки посланик добао је пасош. ЛОНДОН. — За лондонског Лорд Мери изабран је народни посланик Чарлс Хаусон.

Извештај Штаба Источ ■ не Војске. — Дан миран. СРПСКИЗВАНИЧАК ИЗВЕШТАЈ 2Ј септембра обострана пешадијска и артиљеријска ватра. МАЛИ ОГЛАСИ Нова американска зубна клиника. — Н. Параскевопулос зубин лекар, који је своју зубно-лекарску науку свршио у Америци и лечи по најновијој американској методи основао је свој зубии атеље у Солуну у улицц Игњатијевој бр. 357, близу Камаре, у клиници д-ра Тониса, 2—4

Јован, Иван и Светислав Ц. Солдатовић, са неописаном тугом и звештавају своје пријатеље и познанике, да су добшш из Србије весг, да је њихов отац Милан Н. Солдатовић трг. из Шапца убијен од разбојнцка, ноћу између 25 и 26 јуна тек. г. у својој кући у Баставу. 2—2

ПИВННЦУ и РЕСТОРАЦИЈУ »БЕОГРАД« Отворили смо понова после пожара и снабдели је пићем и правом српском КуЈНОМ. Рвсторан је у улици Басилвоо Ђорђа Бр. 74—76, трамвај/вкл*, с ганица Вали иаша, праа иосде Марсова поља, а преко пута Американског конзулата. —* Ћира К. Васнћ трт. иа Београда, н Васа Златарваић, ресторатер. 6—10