Народ

ЈЉ* г, БРОЈ 10 ЛЕПТИ

„Народ“ излази свакога дана по подне.

Штаипарнја се налазг у Фр.-нковој улнпи 6р. 20.

Власннк КРСТА Љ. МИЛВТИЋ

. -СОЛУН СРЕДД,.2Т. СЕПТЕМДАР 1517. ТО Ј^

I т-пгттп г-гп? ■

■- гоиинаТ. Рукописи се не зра^пју. Огласи и белешке наплагћују се по погодби.

Редакција је у улици Франковој бр. 20.

Гла нн уредник ДРАГ. С. ГОГНТч

КРИЗА 7 НЕМАЧКОЈ Лондон, 27. септембра Један телеграм из Копенхаггна јавља-. Резултат дебате у Рајстагу био је тај, тто је углед канцеларов пао, а положај Хелфераха, вице канцелара, озбиљно пореме&ен. Владу је најпре оштро напао граф Посадовски, бивши министар унутрашњих дела Он је критиковао мииистарске промеие, које се врше без питања Рајхстага и озбиљно је осуђивао злоуПотребу која се све више чини са тајним седницама. Социјалисте су тражили одгоеорнс министре, тврдећи, да су данашњи министри само позоришне фигуре. иза којих стоји канцелар. Затим је дошао наиад прошив званичног нотпомагиња панеерманисгпичке пропаганде. Министар војни Форнихтајн завијеним речима, признао је да има деморализације у војсци и у земљи. Он је признао још и да је писао предговор зи једиу брошуру. у коме се каже : »Немачки вотици не схеи тају рит као рат за одбрину « а >мир зависи сд иаше моћне сабље .« Говор министра војное често је прекидан, тако, да је био приморан да се заустави. Он је рекао да неће допуститч чиновницима да врше политички при тисак, али > Верлинер Тагеблат * објавлује једну дугачку листу виших чиновника, који игишују у корист пангерманпстичних принципа. Немачка штампа признаје тежину ситуације. у којој се налази влада, и оштро критикујс иесиособност канцелара и вице канцелара. Михаелис је требао ди до$е у Рајхстаг да се изјасни сам, уместо што је ту бригу оставио саоле посланику, чији су говор нипали » Германија,* » Верлинер Тагеблат,* >Фосише Цајтунг < и >Форверц<. Чак и орган пингерманиста >Локал Анцајгер* тра.жи дд владе јасна изјашње.ња о резолуцији за мир. Сви листови очекују одлучне догађајс. > Форверц< каже• РаЈхстаг треба да употреби свс да натера кан целара и његове колеге да ппднесу осптвку.

I

У КПЛОИНЈДМА Лондон, 27 септ. У источној Афркцк се Науман повукао 18 септеибра са својим људима на 7Г> миља југо псточно од Конде Иранги Он има 15 офкцгра и 1Н5 Ненаца и 50 400 урођеиика. Наша колона из Ипонде одбацила је Отове снаге на северну оОалуЛувеге. Белгмјске северне колоне налазе се на три и по мил.е северно од Махевђе. У долинм Лукеледа отерали смо нсирпј лел.а са јаких положаја Мтке. М 0 ЛБА зГпДрГ Базел, '37 септ. У Берлину је била јеана огромна манпфестација у циркусу Буш, у корист седмог аајма. Говорили су говорници вз свих странака, од крајње левице до пангермашстичке деснаце. Чак и Ерцбергер држао је говор. Једино незавасни социјалпсте нису учествовали у овој манифестацији. СД СОЈЗУНСКОГ ФРОНТА Лондоц, 27 септ. Енглеско министарство војно јавља са маКедонског фронта, да су непријатељска одсљења, која су ушла у Осман Камину, југозападно од Сереза, била приморана ватром наше артилерије да евакуишу то село. 22 овог месеца у>утру извршили смо два успела препада на положаје код Акинџалиа и Буламака, у близини Дојранског Језера. Наши су аероплани помагали бацају■ћи бомбе на непријатељске ронове и тукући митраљезима његову пешадију. Такофе су

наши аероплани бомбардовали Чифлиџмк, западно од Демир Хиеара, где је оштећен један топ, и Честово, југозападно од Дојранског Језера, где је запаљено елагалиште муниције. ПШШЕНН плднова Лондон, 27 септ. Дописник > Дејли ГБуса « са фроша пише: »Очевидно је, да су се НемЈги надали, да Ке моћи одржати западнс падкне васа Пасшандела п да ће моћи да подигну у Стадену свој звмски стан, Међутнм, одбрану Зонебека сломи:!а је британска војска. Сад непријател, мора да гледа, да на другом иесту поднгие свој зјмски ј стан, да реорганизује артцле1 рнју, да подигне нове пр>те. ‘аеродроме, болаице, бараке )и т. д.«

пваитика » вазу Базел, 27 се;:т. Пемачки цар посетио је немачки корпус на Карпатима, ’ јужно од Черновицс. Пратили су га 1 !анвојвода Јосиф. шеф глакпог штаба фон Сект и генерал Кевеш. У Џидицу га је очекгвао цар К?рло, који је дошао из Рајхенау са шефон штаба фон Арцом. Цар Карло се попео у царски немачки воз и путовао до Ходерберга, где су се два владара растала. пзнтотст Париз, 27 септ. Потпукопиик Русел указује у »Пти Паризнену« на опаскост која прети Р/сији од немачке флоте: »Не треба крити, да поморска смтуација Русије задаје непгто бриге. То је чак у ствари једина брига, јер иначе германска коалнција показује свуда знаке изиемоглости и умора. Нигде ока више не може окренутн борбу у своју корвст. Она је принуђена да напусти све освајачке планове и да се само држи дефанзивно«.

К 0 Н 0 Т А Н Т I I II

У чешкој социјалној демократији одавно се показивала јака опозиција против партијске управе, коју престављају посланици Смерал и Ванек. Ови посланици увек су изјављивали да су солидарни са целим чешким народом, у његовој борби за независност, али су били опортунисте у политици и зато им није одобравала огромна веКина самих њихових присталица. Опозиција је замерала посланику Смералу, што је систематски ометао сваки револуционарни покрет у народним масама, што је, са. шефовима бечке владе, био у споразуму у штокхолмском питању и што је лажно тумачио историјску изјаву чешких посланика у Рајхсрату о аутономији чешко-словачкој. Сада је опозиција коју воде посланици Хеберман и Модрачек, а која је до сада због разних околности морала да Кути — подигла главу да обори стару партијску управу. Послцник Модрачек, врло популаран и врло интедигентан човек,. пи сац више књига о чешком социјадистичком

покрету и о ауетријском питању, сгавио се на чело радикалном покрету у странци. У једном сензационалном чланку, који је недавно изашао у »Ново Доба« у Пилзену и који је прештампала цела чешка штампа, посланик Модрачек истиче потребу, да се уклоне садашњи шефови странке, који су до сада, на шгету социјалистичке и чешке националне ствари, били под утицајем идеја, противних народном духу. Он каже да треба завести радикалу политику, јер једино она одговара приликама и да треба објаснити народу, да од сада нсма шта да очекује од аустријског парламента. Чешка радничка класа треба да образује једну једину синдикалну организацију, чији ће политички програм бити независност чешке земље. Исти програм про кламовао је иСавезЧешких Радника, који је ту скоро створеи у11ра* гу. Он је објавио, у име двадесет пет хиљада радннка у металургиЈСКИМ фабрикамау Прагу, једон манифеет у коме се наговештава гра^?н»е нове оргаци-

зацијечешког социјализма, слободие од страних идеја унесених у Чешку, под видом Интернационале. Врло је важно у овом покрсту, што је радничка фракција национал не социјалистичке странке, коју воде посланици С/грибрни и Хришбил, без изузетка, пришла нокрету и поздравили га са одушевљењем. Посланик Смералпотпуно је пемоЈган да изрцвна разлике са овим неодољивим покретом, чи!а се појава сматра као врло важан дога1>ај за развитак прилика у Чешког и у Аустрији. Смералов положај у толико се теже може одржаги, од времена од када га је »Франкфур терЦајтунгс хвалио као разумног 41 шког патриоту и од када Је чсшки лист »Вечер« открио да је < ; син једног немачког учитеља из Требича у Моравској. ЗЕЕЗДМЦЕ Ученици, који се школују о државном трошку, морају да буду комисијски оглашени за телесно счособне: а за иродужење школовањи могу се ослободити војске само телесно неспособни. Гаргантуа ГТтТеГГеТш е Б е р н. — Пацифистнчка странка задобаја терен у Рајхстагу. Хпиденбургови органи прете да ће канце.чар распустити парламенат. Цприх. —• Наје Фраје Пре се« нише да двојна ионархнја живо жели да дође до мвра, и да ће радн тога чвнити уступке. Лондон. — Снјам је конфисковао 6 иемачких бродова са тонажом од 8021 тона. Вашингтон. — Пслиција је открила једну заверу, која је имала ва цвљ да разора во довод у Вашингтоиу. Ухапшева су два Немца. У ДОЛШ ШКУМБЕ ЛонДон, 27 септ. Французи и Арбанаси растерали су аустријске патроле у долини горње Шкумбе и заузели село Косме. ћталијани су такође напре* довали на з а п а дн ој страни терновске висоравни. Ј току ових операција заробљено је 2200 војника.

Константин од ШлезвигХолштајна-Сонденбург-Глукс- бурга, принуђен да напусти грчки престо, није се повукао у своју постојбину, Данску, као што су многи мислили, него је изабрао Швајца}>ску за место свог сталног борављеша. Ту је примљен доста х^-адно, тако да су мнсги билв зачуђени почастиха које му јеуказао Федерални Савег. Прво вече по доласку у Лугано, мислио је Константин да је потребно да се укаже на тсраси немачке пивнице Гамбрннус, како би га поздравилјк Немци који тупијупшо С муком је сео за један сто, када се заори бурно »хох« и огласи његов долаиак публвци, која је слушала концерат. Сввтина се поче тискати и скупл»ати око осветљене пив нице. Узвици и еиитеги који нису нн нАЈмаше дкчили ма

весело клнцаше, долетатн су са свију страна. »Падајицо! Убицо француских мрнара!« и други узвнци разлегали су се око шсга. То растрезнн Консташина, те брже 6ол>е умаче са својом свитом. Народ га поче гонитн и муваги песницаш; једна жена чак подиже руку на љега. Ос.рамоћен и понижен Константин напуств Лугано, осетивши ца га становпиипло, у пркос аустро-неиачкој нквазији, мрзи и презире. Из Лугана оде у Тиси, по тсм у С:.н Мориц, где је провео више кедеља у хотелу Карлстон. Ту је организовао мали двор, у ком; на ирвом месту фмгурсрају »егови перфиднн саветнмци: Штрајт, чија је улога у Атинп позната; Теотокнс, чија је Бела Кљига открила сву перфид:-ју, Карацис, чаја су 1 ерманофнлска осећања к сувшпе добро цоамат*.