Народ

БР. 62 ЕРОЈ 10 ЛЕПТА „Народ“ излази свакога дана по нодне. Штаипарија се калази у Фуаиковој улкца бр. 20.

Власвкк КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

СОЛУН, ПЕТАК 29. СЕПТЕМЕАР 1917. ГОД

ГОДШЈА I.

Рукописи се не враћају. Огласи и белешке напла-ћују се по погодби.

Редакција је у улици ФранковоГј бр. 20.

Глакни уредник ДРАГ. С. ГОГНЋ

МОРНАРСИ ПОБУНА Лондон, 29. септембра У Рајхстагу је немачки министар марине, адмирал фон Капеле, дао врло сензациона обавештен.а о побуни у немачкој марини. Он је' рекао : »На несрећу Ј)уска револуција завртела је главу неким личностима у нашој флоти и унела у њих револуционарне идеје. Њихов план био Је да окупе представнике са свих лађа, да склоне посаду на непокорност, да парализују флоту и да земљу натерају на мир. Вероватно је, да се главни агитатор договарао у овом послу са независном социјалистичком тфтијом и да је изложио свој план посланпцима Дитману, Ха зеу и Фогтхеру. Пој своЈ прилици он је и добио њихово одобрење. Ја овде не могу дати извештај о догађајнма, који су наступили и који су се одиграли у нашој флоти. Неколико личности, којесузаборавилс своју част и своју дужност, претЈшеле су заслужену казну. Пошто је адмирал Капеле изложио ову ])еволуционарну заверу у немачкој флоти, тј)И члана социјалистичке маншне Хазе, Фогтхер и Дитман изјавили су, да је потпуно тачно, да су они преговарали са морнарима. Они су чикали канцелара, да стави њихову странку ван закона. У њиховој изјави каже се: »Бизмарк није успео, кад је покушао то да учини, а Михаелис има још мање изгледа, да ће моћи у томе да успе.«

РБАВИ ПР0Р0ЦИ

Један телеграм из I Амсте[)дама јавља: Адмирал Тирпиц упутио је »Берлинер Тагеблату« ову депешу: »У вашем данашњем броју ви кажете, да сам ја предвиђао, како Те Енглеска бити побеђена сумаренс.ким ратом, до половине јула. Ја узимам слободу, да вам кажем, да је ово твр"ђење нетачно.« »БеЈзлинер Тагеблат,« одговарајуТи на овај деманти, износи, да се ове Тирпицове речи налазе у једној брошу])и, коју је објавила пангерманистичка унија, где су оне саопштене као веран цитат онога, што је он казао. Шеф немачке марине в[)ло је осетлшв п])ема томе, што се његова пророштва нису остварила у одре-ђеном времену. Он показује вољу, да се ослободи од одговорности за тасвоја предвиђања. У ствари, Тирпицово уверење које 1 е више пута у тс*и облику помињано у штампи, а није демантовано, почело је да се кочеба око половине сепгембЈ)а, кад је казао у једном интервјуу: »Из разлога политичке мудрости, желети је, да се не прориче тренутак пораза г.нглеске.«

Даље »Беј)линер Тагеблат« истиче лажне цифре, које је Тирпиц у Рајхстагу дао о броју немачких сумарена. Лист потсећа на случа ј да је листовима било забрањено, да се упуштају ма у какве коментаре о овој ствари. »Није Тирпиц једини |гћав пророк. Према г. Цимерману, бившем министру спољних посло ва, уништење Енглеске требало је да се изврши за два месеца, према ХајдебЈкшду за 'тјш месеца, пЈ)ема Ломану, директору полицијског др} г штва у Бремену и према г. Мелеру, директору ДЈ)ушгва »Вулкан«, у фебруару идуће године, према капетану Кулветеру, крајем апри ла идуће године. Нема сумње да Те бити још доста нових ПЈЗороштава, која ће по својој вољи давати рок живота Енглеској.« * Већ јс одавно престало у Немачкој победничко клицање о уништењу Енглеске сумаренским ратом. Рокови за уништење одлагани су, а са сваким одлагањем разочарење је расло док није достигло уверење, да одтог} т ништења нема ништа. Колико су, у том погледу

почели дл се трез&е у Немачкој, нема бољег доказа него што је изјава главног поборника сумаренског рата адмирала фон Тирпица. Док је, на хиљаде вести о његовим плановима и о његовим надама, Тутао примајући све што се тврдило, да је он рекао о успеху сумаренског рата и док се осмејкивао на безброј карикатура, које су га престављале као морског Бога — адмирал фон 'Гирпиц сад се браии од »подметања« да је он прорицао брз и сигуран успех сумаренског рага. Такав деманти очевидно нема никаквог значаја. ()н је само необичан. &РАТ8Е ДЕПЕШЕ

Лондон. — Војни критичар Репингтон верује да Ке Немци у току идућс зиме повући са источног на запагни фронт 30 до 40 дивизија, опомињући Савезиике да предузму потребне мере. Цирих. — Немачки званични извештаји о борбама у Фландрији признају надмоћност енглеске артиљернје и пешадије, као и губитак земљвшта. Атина. — Осим унутрашњег зајма од 10(Ј милиона драхии, грчка влада закл.учиће и један спољни зајам. Њујорк. — Велико незадовољство влада у Аргентини против председника републике који, у пркос жељи целе скунштине, и даље подржава неутралност са Немачком. Чак се говори, да председних аргентинске републике намерава да сазове конгрес неугралних америчких држава. ЗВЕЗ^ДИЦЕ За оне који примају 6Л0 каже ее да су на коти б'/0. Смд предлажу неки с те коте: >Пошто је ова кота сувише брисан простор, то молимо да се попнемо на коту 800 «. Гаргантуа МАЛО ЈЕ ЛонДон, 29 септ. >Рејнолдс Њуспапер< ја вља, да се у дипломатским круговима тврди, да јеАустрија расположена да се одрекне свих претензија на српске територије и да јс готова да рестаурира Ср бију са потпуном уставном слободом. Боље би било да се Аустрија истински одрекне свих српских области, него што се стара о нашем Уставу. У томе се ми боље од ње разумемо, боље и пошшеније.

СПРЕМА ЗА ИЗБОР Петроград, 29 септ. Једна објава Провизорне Владе доноси званичну листу о броју чланова за Усгавотворну Скупшгину. Укупно има 730 изборних области. Важннје су области: Петроград, који бира 20 чланова, Москва 19, кавкаска област 36, кијевска 22, доње донска 17 ит.д. (Агенција »Вестник«.) РЕЧИ И ДЕЛА Солун, 29 септ. Бугарска штамиа објављује серију чланака како маларија коси српску војску и закључује, да -ће савезници морати да повуку војску до самих солунских положаја. Прошле године било је више жртава од болести, па ипак су Савезници отерали Германо-бугаре из Острва на другу страну Битоља. Другог коментара не треба. РУСКА ВЈИДА Петроград, 29 септ. У новом руском кабинету има три револуционарна социјалиста, и то-. пред седник владе, Керенски, министар саобраћаја ЛевеЈровски и земљорадње Авксентијев. четири демократ ска социјалиста-. министар унутраииоих дела Ники тин, правде Малкантовић, рада Гвоздев и снабдевања Прокоповић: три независна социјалиста : министар војни генерал Верковски, марине адмирал Вердеревски

и просвете Саласкин и један радикални демократа, министар финансија Бернатски. Осим тога у кабинету има четири кадета: миниспгар трговине и индустрије Коновалов, јавне помоћи Кишкин, црквених послова Карташев и државни контролор Смирнов. Два су министра вин странака : Терешченко, министар спољних послова и председник економског савета Трећаков. (Агенција »Вестник«). ЗАНЕСЕбИМА Цирих, 29 септ. »Берлинер Цајтунг ам Митаг* пише, поводом тврђења у немачкој штампи, да је савезничка офанзквна моћ опала: »Ми смо чешће опомињала публику, да се чува оваквих лажних уверења. Ако би оваква тврђења и била у нскпм детаљима тачна, опасно је извлачити пз њнх опште закључке. II а ш и су непријатељи досга снажни да наставе борбу и њихоке внше команде извесно ће још једанпут покушати, да новим нанадима промене снтуацију. * ВЕЧИТ0 ИСТ0Амстердам, 29 септ. Берлински дописиик »Белнише Цајтунга«јивља, да у обавештеним круговима Р ајхстага круже врло занимљиви гласови. Говори се, да је држан један крунски савет и да еу на њему, до најмањих појединости утвркени немачки услови за мир.

Кривац за рат

Ниже изложени хронолошки нреглед свих факата, који су претходали отварању непријатељства, без икаквих коментара, најочнтије говори о одговорности Немачке и Аустрије за светски рат. 15. јуна. Аустријски престолонаследник и надвојвода Франц Фердинанд, убијен је у Сарајеву. 22. јуна. Оаржан је важан крунски савет у Потсдаму. 28. јуна. Француски генерални конзул у Пешти јавља, да Аустрија свакодневно шаље топове и муницију у великим количинама на српску границу. 8. јула. Г. Жил Камбон, француски амбасадор у Берлнну, извештава своју владу да се у Немачкој раздају већ увелико упуства за мобилизацију. 10. јула. Аустрија упућује Србвји ноту, у облику ултиматума, и тражи да јој се од говори најдаље до суботе, 1 2.

јула у 6 сати у вече. При.мена ове ноте логички бн довела до интервенције аустријске владе у унутрашњим пословима Србије. 11. јула. Немачки министар спољних послова, граф Берхтолд, доставља великим силама аустријску ноту, и примећује да »њу не треба сматрати као прави ултиматум«, и да ће, ако се не буде дало задовољења, Аустрнја отпочети са војним прапремама, не са операцијама. — Русија тражи да се продужи рок, којц је дат Србијн за одговор. 12 јула Француска, енглеска и италијанска влада помажу руски предлог. Државни секретар у немачком минастарству снољних послова, фон Јагов, примио се отправништва послова у Русији тек доцкан у вече, а то ће рећи у тренутку када је аустријском ултиматуму истекао рок. Граф Берхтолд извгшгаеа да це може одобрити проду-